Kad me je Jahve 1999. godine pozvao u pokret Dva Doma (ili Hebrejske korene), razumeo sam da je razlog što nemamo odvojeno svešteništvo, taj što smo svi deo carskog sveštenstva o kome je apostol Petar (Kefa) govorio u Prvoj Petrovoj poslanici 2:9.
Prva Petrova poslanica (Kepha Aleph) 2:9
9 Ali vi ste izabrano pokolenje, carsko sveštenstvo, posvećen narod, Njegov vlastiti posvećeni narod, da biste mogli da objavljujete slavu Onoga koji vas je iz tame pozvao u Svoju čudesnu svetlost.
Petar (Kefa) se poziva na Izlazak 19:5-6, gde Jahve kaže da ako ćemo se zaista pokoravati Njegovom glasu i držati se Njegovog Saveza, tada ćemo Mu biti carstvo sveštenika i posvećeni narod.
Druga knjiga Mojsijeva (Shemote) 19:5-6
5 A sada, ako budete dobro slušali Moj glas i držali se Mog saveza, tada ćete biti Moje posebno blago iznad svih drugih naroda, jer je sva zemlja Moja.
6 I bićete mi carsko sveštenstvo i posvećeni narod.’ To su reči koje treba da kažeš Izraelovoj deci.”
Međutim, samo zato što nas Jahve poziva da budemo carstvo sveštenika i posvećeni narod, to ne znači da nam nije potrebno odvojeno sveštenstvo. Da bismo razumeli šta ovo znači i zašto je to tako, pogledajmo istoriju odvojenih (posvećenih) sveštenstava Izraela.
U Vladavini Tore videli smo da je Jahve ubio prvorođenčad Egipta u vreme prve Pashe. Tada je Jahve takođe naredio da Mu se posvete svi prvorođeni muškarci.
Druga knjiga Mojsijeva (Shemote) 13:1-2
1 Jahve još reče Mojsiju, govoreći:
2 „Posveti Mi svako prvorođeno, šta god je otvorilo matericu među Izraelovom decom, i od ljudi i od životinja, to je Moje.”
Prvorođeni ljudi su trebali postati odvojeno sveštenstvo, ali primetite da je Jahve zapovedio ovu posvetu u Izlasku 13, što je šest poglavlja pre Izlaska 19, gde je Jahve rekao da ćemo, ako se pokoravamo Njegovom glasu i držimo Njegov zavet, biti Njegovo carstvo sveštenika i posvećeni narod. To nam pokazuje da, kada je Jahve rekao da je Izrael carstvo sveštenika i posvećeni narod, već postojalo odvojeno sveštenstvo. Ovo nam govori da ni Izlazak 19:5-6 niti Prva Petrova poslanica 2:9 ne označavaju da treba da imamo odvojeno sveštenstvo.
Kasnije, u Brojevima 3, tokom greha sa zlatnim teletom, prvorođeno sveštenstvo nije uspelo da se suprotstavi narodu u svom grehu. Međutim, Leviti su se suprotstavili narodu u svom grehu i Jahve je naredio da se Leviti postave kao Njegovo novo sveštenstvo.
Četvrta knjiga Mojsijeva (Bemidbar) 3: 2-13
12 „Evo, ja uzimam Levite između Izraelove dece umesto svih prvenaca, svih što otvaraju matericu među Izraelovom decom. Zato će Leviti biti Moji,
13 jer Meni pripada svaki prvenac. Onog dana kad Sam pobio sve prvence u egipatskoj zemlji, Sebi sam posvetio svakog prvenca u Izraelu, i od čoveka i od životinje. Oni neka pripadnu Meni: Ja sam Jahve.”
To nam pokazuje da iako Jahve želi da sav Izrael bude carsko sveštenstvo i posvećeni narod, On i dalje želi odvojeno sveštenstvo. Ako se neki danas sa tim ne slažu, bilo je to isto i u doba Tore. Na primer, u Brojevima 16, izvesni Levit po imenu Korej (Kora) vodio je ustanak protiv Mojsija (Mošea) i Arona, rekavši da nije u redu da budu odvojeni, jer je ceo narod već bio odvojen/posvećen.
Četvrta knjiga Mojsijeva (Bemidbar) 16:1-3
1 Korej sin Isara, Katovog sina, Levijevog sina, pobunio se zajedno s Datanom i Abiramom, Elijavovim sinovima, i Onom, Faletovim sinom – Rubenovim potomcima.
2 Oni su ustali ispred Mojsija sa nekima od dece Izraelove, dvesta pedeset vođa zajednice, poglavara zajednice, uglednih ljudi.
3 Skupili su se protiv Mojsija i Arona i rekli im: „Vi previše preuzimate za sebe, jer ceo je zbor posvećen, svi u njemu, i Jahve je među njima. Zašto se onda uzvisujete nad Jahvinim zborom?”
Korejeva greška je bila u tome što, dok je ceo Izrael posvećen, postoje različiti stepeni posvećenosti i različite uloge koje se moraju izvršiti u sveštenstvu. Jahve želi da se te uloge priznaju i poštuju, jer kada se te razlike u dužnostima prepoznaju i poštuju, to vodi uređenju u narodu. Ovaj princip se odnosi ne samo na Tanah (“Stariji” savez), već i na Obnovljeni Savez.
Prva poslanica Korinćanima (Qorintim Aleph) 14:40
40 Neka se sve radi pristojno i onako kako je red.
Pošto su Korej i njegovi ljudi odbili Jahvin poredak, postradali su.
Četvrta knjiga Mojsijeva (Bemidbar) 16:32-33
32 I zemlja je otvorila svoja usta i progutala njih, njihova domaćinstva, sve Korejeve sledbenike i svu njihovu imovinu.
33 Tako su oni i svi koji su bili sa njima živi pali u jamu, i zemlja se zatvorila nad njima, i oni nestadoše iz zbora.
Mnogi mesijanci veruju da je Ješua došao da ukine koncept odvojenog sveštenstva i da ga zameni neorganizovanom masom vernika. Ovo je ozbiljna greška, jer ćemo videti da se u Obnovljenom Savezu primenjuju isti principi odvojenosti i diferencijacije uloga sveštenstva kao u Tanahu. Na primer, u Mateju 4:18-22 vidimo Ješuu kako zove Njegove buduće Melhisedekove sveštenike, koji svoj život ostavljaju u svetu, napuštaju pretke i prate Ga.
Jevanđelje po Mateju (Mattityahu) 4:18-22
18 I Ješua, hodajući pokraj Galilejskog mora, ugleda dva brata – Simona, zvanog Kefa, i njegovog brata Andreju – kako bacaju mrežu u more jer su bili ribari
19 Tada im On reče: „Pođite za Mnom i učiniću vas ribarima ljudi.”
20 I oni odmah ostaviše mreže i pođoše za Njim.
21 Ješua onda pođe dalje i ugleda druga dva brata – Jakova Zevedejevog i njegovog brata Jovana – kako u čamcu krpe svoje mreže sa svojim ocem Zevedejem. On ih pozva
22 i oni odmah ostaviše čamac i svoga oca i pođoše za Njim.
To nam pokazuje da dok je ceo Izrael posvećen, Ješua želi sveštenike koji će službu Njemu, staviti iznad bilo čega i svega ostalog na svetu, uključujući i posao i porodicu. Takav stav nalazimo u Luki 14:26-33, gde nam Ješua govori da bismo bili Njegovi učenici, moramo ostaviti sve što imamo.
Jevanđelje po Luki (Luqa) 14:26-33
26 „Ako neko dođe k Meni, a više voli svog oca i majku, ženu i decu, braću i sestre, pa i život svoj, ne može biti Moj učenik.
27 Ko ne nosi svoj krst [kolac] i ne ide za mnom, ne može biti moj učenik.
28 Ko od vas, kad želi da gradi kulu, najpre ne sedne i proračuna trošak da vidi da li ima čime da je dovrši?
29 Inače bi se moglo desiti da postavi temelj, a ne može da dovrši gradnju, pa bi mu se svi koji to vide počeli rugati:
30 ‘Ovaj čovek je počeo da gradi, a ne može da dovrši.’
31 Ili koji car, kad kreće u rat protiv drugog cara, prvo ne sedne i ne posavetuje se da li može s deset hiljada vojnika da se suprotstavi onome koji na njega dolazi s dvadeset hiljada?
32 Ako ne može, onda dok je onaj još daleko šalje izaslanike i moli za mir.
33 Tako, dakle, niko od vas ko ne ostavi sve što ima ne može biti Moj učenik.
Međutim, baš kao što postoje različiti nivoi odvajanja, tako postoje i različiti nivoi odricanja od svega što imamo. Što više služimo Ješui, to se više moramo odreći naše porodice i stvari ovoga sveta. U Mateju 12:46-50 Ješua ukazuje da učenici trebaju da stave svoju duhovnu porodicu ispred biološke porodice.
Jevanđelje po Mateju (Mattityahu) 12:46-50
46 Dok je On još govorio narodu, Njegova majka i braća stajali su napolju želeći da s Njim govore.
47 Neko Mu reče: „Eno tvoja majka i braća stoje napolju i žele da govore s Tobom.”
48 A Ješua reče onome koji Mu je to rekao: „Ko je moja majka i ko su moja braća?”
49 Onda pokaza rukom na Svoje učenike pa reče: „Evo Moje majke i Moje braće.
50 Jer, ko god izvršava volju Moga Oca, koji je na nebesima, taj je Moj brat, i sestra, i majka.”
Ovde treba primetiti druge važne stvari. U Jevanđelju po Luci 14:27 (iznad), Ješua kaže da učenik mora da “ponese svoj krst” (ili kolac za smaknuće).
Jevanđelje po Luci (Luqa) 14:27
27 Ko ne nosi svoj krst [kolac] i ne ide za Mnom, ne može biti Moj učenik.
Bez obzira ko smo ili kakvu ulogu igramo u našem narodu, moramo naučiti da prevaziđemo sopstvene duhovne izazove i opterećenja, kako bismo onda pomogli drugima da nauče da prevaziđu svoje duhovne izazove i opterećenja. I dok se ovo odnosi na sve nas, posebno se odnosi na sveštenstvo.
Galatima poslanica (Galatim) 6:1-5
1 Braćo, ako neko nenamerno pogreši, vi koji ste duhovni ispravljajte takvog čoveka u duhu blagosti, pazeći na sebe da i sami ne dođete u iskušenje.
2 Nosite bremena jedan drugoga, i tako ćete ispuniti Mesijinu Toru.
3 Jer ako neko misli da je nešto, a nije ništa, sam sebe obmanjuje.
4 Ali neka svako ispita svoja dela, pa će razlog za zadovoljstvo imati u samom sebi, a ne u drugima.
5 Jer svako će nositi svoj teret.
Ova paralela govori kako je levitski red trebao jesti prinose za greh ljudi i tako „snositi krivicu“ zajednice da bi je iskupio pred Jahvom.
Treća knjiga Mojsijeva (Vayiqra) 10:17
17 „Zašto niste jeli žrtvu za greh na posvećenom mestu? Jer ona je nešto najposvećenije i Elohim vam je to dao da snosite krivicu zajednice, kako biste za njih izvršili pomirenje pred Jahvom.
U hebrejskoj misli, kada jedete nečiju hranu, vi u suštini stupate u odnos s njim. Zato su Leviti postali odgovorni da snose krivicu zajednice, jer su jeli žrtve i prinos naroda. To znači da sveštenik mora biti voljan da pomogne narodu.
A sada, pogledajmo ponovo Jevanđelje po Luki 14:33, gde Ješua kaže da Njegovi učenici moraju napustiti sve što imaju.
Jevanđelje po Luki (Luqa) 14:33
33 Isto tako, ko od vas ne ostavi sve što ima, ne može biti Moj učenik.
Izraz „ostavi“ možemo definisati na mnogo različitih načina, ali izgleda da je Ješua bukvalno napustio sve što je imao, jer nije imao gde da položi glavu.
Jevanđelje po Luki (Luqa) 9:58
58 A Ješua mu reče: „Lisice imaju jazbine i ptice nebeske imaju gnezda, a Sin Čovečiji nema gde da spusti glavu.”
Ovo je manifestacija Obnovljenog Saveza istog principa kao u Brojevima 18:20-21, gde je Jahve rekao da levitski poredak ne treba da ima nasledstvo u zemlji, već da umesto toga budu podržani desetkom i prinosom naroda. Ovo je uklonilo svako ometanje od služenja Jahvi i Njegovom narodu tokom celokupnog vremena.
Četvrta knjiga Mojsijeva (Bemidbar) 18:20-21
20 Tada Jahve reče Aronu: „U njihovoj zemlji nećeš imati nasledstva, niti ćeš dobiti svoj deo među njima, jer sam Ja tvoj deo i tvoje nasledstvo među Izraelovom decom.
21 Levijevim sinovima dajem u nasledstvo desetak od svega u Izraelu za službu koju obavljaju, službu u šatoru od sastanka.
Budući da je Jahve osporio levitskim sveštenicima spoljašnje sredstvo podrške, bila im je potrebna podrška ljudi da bi nastavili da rade Njegovo delo. A pošto Ješuini sveštenici takođe nemaju nikakvu imovinu, njima je potrebna podrška naroda, ukoliko žele da šire Radosnu Vest, da bi izgradili globalno carstvo za Ješuu koje neće imati kraja.
Rimljanima poslanica (Romim) 10:14-15
14 Kako će se onda pozivati na Onoga u koga nisu poverovali? A kako će poverovati u Onoga za koga nisu čuli? A kako će čuti ako niko ne propoveda?
15 A kako će propovedati ako ne budu poslati? Kao što je pisano: „Kako su divne stope onih koji propovedaju dobru vest mira, ko donosi dobre vesti o dobrim stvarima!”
Pa iako narod ne podržava kako bi trebao, sveštenik koji voli Ješuu prepoznaće da smo u duhovnom ratu i on će imati srce duhovnog vojnika. Učiniće sve što je potrebno za nastavak misije za svog Cara. Izbegavaće da se uplete u poslove svakodnevnog života, da bi mogao slobodno da služi Ješui i Njegovom narodu.
Druga poslanica Timoteju (TimaTheus Bet) 2:3-4:
3 Stoga morate trpeti poteškoće kao dobar vojnik Ješue Mesije.
4 Niko ko se bavi ratnim stvarima, ne upušta se u poslove svakodnevnog života, jer želi da ugodi onome koji ga je prijavio za vojnika.
I kao što ćemo videti u sledećem poglavlju, Ješuini sveštenici moraju takođe imati srce da rade zajedno prema jednoj čistoj doktrini, ako se želi izgraditi istinski globalni poredak za Ješuu.
