Dobrodošli u Nazarećanski Izrael. Moje ime je Norman Villis i želim da razgovaram sa vama o nečemu što mi je promenilo život, i zauvek promenilo način na koji sam čitao Bibliju, i verujem da ako odvojite malo vremena da shvatite šta ću vam predstaviti u ovom kratakom videu, to će promeniti vaš život, a takođe i način na koji ćete čitati Bibliju zauvek.
Kada sam bio dete u hrišćanskoj crkvi, naučili su me da su pojmovi nazarećanin i hrišćanin sinonimi. Učili su me da su nazarećani hrišćani i da su hrišćani nazarećani i da se ova dva pojma odnose na upravo istu grupu ljudi. Tek nekoliko godina kasnije, nakon što sam pažljivo i detaljno počeo proučavati Bibliju, počeo sam da uviđam da, iako su gotovo svi verovali da su ove dve grupe jedno te isto, to zapravo nije tačno, nego da su nazarećani i hrišćani bili dve srodne, ali odvojene grupe ljudi koje su se ponekad sastajale i zbog toga su često bile brkane jedna sa drugom, ali je istina da su bile različite. Potom su prošla tri veka, hrišćani su počeli progoniti nazarećane, sve dok ih konačno nisu doveli do izumiranja.
Pismo govori o mnogim misterijama i mnogim istinama koje su trebale biti zapečaćene do kraja vremena. Ipak, mnogi ljudi veruju da sada ulazimo u ta krajnja vremena, pa je sada vreme da se te misterije počnu otkrivati. Pa da bismo videli gde je počela konfuzija između nazarećana i hrišćana, prvo pročitajmo Apostolska Dela 11:26, vodeći računa da ništa ne pretpostavimo. Ono što piše je da su nazarećanski učenici prvi put nazvani hrišćanima u Antiohiji. To znači da je Antiohija mesto gde su ljudi prvi put počeli da stvaraju nejasnu razliku između nazarećana i hrišćana.
Dela apostolska 11: 26:
26 Kad ga je pronašao, odveo ga je [Šaula] u Antiohiju. I tako su se celu godinu okupljali s njima u zajednici i poučavali veliko mnoštvo ljudi. I baš u Antiohiji učenici su prvi put nazvani hrišćanima.
Ovo je stih koji mnoge navodi da veruju da su pojmovi nazarećanin i hrišćanin sinonimi, ali ovo ne mora to značiti, jer dok su drugi počeli učenike nazivati hrišćanima, učenici su i dalje sebe nazivali svojim originalnim hebrejskim imenom, jevrejskom (ili izraelskom) frakcijom nazarećana (i ovo je važna razlika).
Na primer, primetite kako u Apostolskim delima 24: 5 jevrejske sekte fariseja i sadukeja apostola Šaula (Pavla) ne nazivaju hrišćaninom, već vođom jevrejske (ili izraelske) sekte nazarećana.
Dela apostolska 24: 5:
„5 Utvrdili smo da je ovaj čovek nesreća, da izaziva pobune među svim Jevrejima po celom svetu, i da je vođa nazarećanske [izraelske] sekte.“
Takođe primetite kako Šaul nikada ne kaže da je hrišćanin koji više nije deo jevrejskog (ili izraelske) naroda. Umesto toga, kaže da prema Načinu na koji ga sekte fariseja i sadukeja takođe nazivaju pripadnikom sekte (KDžV: jeres) on još uvek veruje svemu što je napisano u Zakonu i u Prorocima. To je nešto što većina hrišćana ne može iskreno da kaže.
Dela apostolska 24: 14
“14 Ali priznajem ti da živim po učenju koje oni nazivaju ‘sektom’ [KDžV: jeres], i po tom učenju služim Elohimu [Bogu] svojih praočeva, verujući svemu što je izneseno u Zakonu i napisano u Prorocima.”
Apostol Šaul ne kaže da je pripadao hrišćanskoj crkvi nazarećana. Umesto toga, ono što govori je da je njegova vera i dalje bila jevrejska (ili izraelska).
A u stvari nam direktno govori da je još uvek bio Izraelac na mestima poput Poslanice Rimljanima 11: 1, gde je čak otišao toliko daleko da nam je rekao i svoje pleme.
Rimljanima poslanica 11: 1:
1 Pitam dakle: Zar je Elohim [Bog] odbacio svoj narod? Nipošto! Jer i ja sam Izraelac, od Abramovog potomstva, od Benjaminovog plemena.
Apostol Šaul je i dalje razmišljao o sebi kao o delu izraelske nacije, samo što je sada pripadao nazarećanskoj frakciji (ili nazarenskom segmentu nacije). Zato su ga sekte (ili segmenti) fariseja i sadukeja nazvali vođom sekte nazarećana (o čemu ćemo govoriti puno više u sledećem videu). Pa ipak, to je i razlog zašto je Šaul još uvek mogao da uđe u jevrejske sinagoge, čak do Apostolskih dela 28:22, je važilo to da su nazarećani praktikovali oblik judaizma koji je verovao u Ješuu (ili Isusa), koji je izašao iz Nazareta (ili Natseret).
Dela apostolska 28: 22:
22 Ali voleli bismo da od tebe čujemo šta misliš, jer znamo da se protiv ove sekte [judaizma] svuda govori.”
U drugim video zapisima videćemo ko su hrišćani, као nečemu različitom od nazarećana (i zašto su tu morale biti dve grupe), ali ono što ovde moramo videti je da Apostolska dela 11:26 ne kažu da su nazarećani i hrišćani ista grupa ljudi. To samo znači da Apostolska dela 11:26 govore kada su i hrišćani počeli da nazivaju nazarećane imenom hrišćani, počevši da stvaraju nejasnu razliku između ove dve grupe, zapečativši istinu i dovodeći do zbrke koju danas imamo. A, kao što ćemo videti u budućim video zapisima, ova konfuzija je zapravo bila važna, jer će igrati ključnu ulogu u Otpadništvu iz Druge poslanice Solunjanima 2:3, koji se morao dogoditi pre nego bi se mogao dogoditi konačni otkup (a mi ćemo detaljno razgovarati o Otpadništvu u budućim video zapisima).
Dok sam nastavljao da učim, ono što sam video je da su nazarećani još uvek zadržali svoj originalni identitet kao izraelska frakcija nazarećana. To je trajalo najmanje do četvrtog veka n.e. (oko 300 godina kasnije), kada je Katolička crkva počela progoniti nazarećane sve do smrti. Jedan od mnogih razloga zašto ovo znamo je taj da je jedan od glavnih osnivača Katoličke crkve po imenu Epifanije Salamski, napisao knjigu početkom četvrtog veka, o vremenu formiranja Katoličke crkve. Ova knjiga se zvala Panarion (znači, protiv jeresi). I u ovoj knjizi otac Katoličke crkve Epifanije osudio je grupu koju je nazvao nazarećanima zbog praktikovanja hrišćanskog oblika judaizma, koji su baš držali Mesija i Njegovi apostoli.
Zapazite u ovom odlomku kako nam Epifanije govori da su nazarećani verovali u Mesiju, a oni su i dalje praktikovali jevrejske i izraelske obrede obrezivanja, pridržavali se Šabata i čitali iz Mojsijevih zakona (Mošeovih). Piše:
„Nazarećani se ne razlikuju u bilo kojoj bitnoj stvari od njih (misleći na ortodoksne Jevreje), jer praktikuju običaje i nauke propisane jevrejskim zakonom; osim što veruju u Hrista. Oni veruju u vaskrsenje mrtvih i da je univerzum stvorio Bog. Oni propovedaju da je Bog Jedan i da je Isus Hrist njegov Sin. Oni su veoma obrazovani na hebrejskom jeziku. Oni su čitali Zakon (znači Mojsijev zakon)…. Stoga se razlikuju … od pravih hrišćana jer ispunjavaju do sada [takve] jevrejske obrede kao što je obrezivanje, subotu i druge. “[Epifanije,” Protiv krivovera “, Panarion 29, 7, str. 41, 402]
Sada, dok sam nastavljao da učim, nadajući se da ću naučiti hoditi kao što je hodio moj Primer, shvatio sam da u jevrejskom izgovoru izraz „čitanje zakona“ je eufemizam za tradicionalno jevrejsko šabatno bogosluženje (koje se takođe naziva službom čitanja Tore). A u službi čitanja Tore, Jevreji su čitali iz Mojsijevih zakona i Proroka, baš kao što je to činio i Mesija u Luki 4:16, gde vidimo da je Mesijin običaj bio da ide u sinagoge na Šabat, i da ustaje da čita. Ali ono što ovde moramo znati je da oni ne odaju tu počast baš svakome. Ne možete jednostavno ući s ulice i ustati da čitate. U judaizmu je „Ustati da čita“ velika čast i oni obično koordiniraju tom čašću unapred, a nude je samo uglednim članovima skupštine koji imaju dobru reputaciju. Dakle, ono što nam ovo govori je da je Ješua bio Jevrejin koji je imao dobru reputaciju u sinagogi u Njegovom rodnom mestu (i to je primer koji nam daje da i mi sledimo).
Jevanđelje po Luki 4: 16:
16 Tako je On došao u Nazaret, gde je odrastao. I po Njegovom običaju, na dan Šabata, ušao je u sinagogu i ustao da čita.
Dakle, sa ovim novim informacijama, morao sam da se zapitam šta to znači što Epifanije, koji je bio jedan od glavnih utemeljitelja Katoličke crkve, u četvrtom veku počinje da osuđuje i progoni nazarećane zbog praktikovanja iste vrste jevrejske vere koju je Mesija praktikovao i kojoj je učio svoje učenike da je drže u prvom veku? U najmanju ruku, ne znači li to da do četvrtog veka n.e., Katolička crkva i frakcija nazarećana nisu bile iste grupe ljudi? Zar to ne znači da su to bile dve odvojene vere? Ili zašto bi inače katolici osudili nazarećane? I što je još važnije, da li je bilo ispravno da katolički hrišćani osude nazarećanske Izraelce zbog praktikovanja iste vere kojoj je Mesija učio Svoje apostole da je drže? Drugim rečima, da li je bilo ispravno da Katolička crkva osudi veru jednom predatu svetima? Ili, da li to nije bilo bogohuljenje najvišeg reda?
Tada sam počeo primećivati da nam u Prvoj poslanici Korinćanima 11:1 apostol Šaul (ili Pavle), koji je bio vođa frakcije nazarećana, govori da ga oponašamo, kao što i on sam oponaša Mesiju, Nazarećanina.
Prva poslanica Korinćanima 11: 1:
1 Oponašajte mene, baš kao što ja oponašam Mesiju.
Onda sam se morao zapitati da li je Mesija Jevrejin (ili Izraelac) koji je savršeno držao Mojsijev zakon i ulazio u jevrejske sinagoge na Šabat i učestvovao u jutarnjoj Šabatnoj službi čitanja Tore, tada zar to ne znači da bismo i mi trebali da radimo to isto? Ako je tako, zašto je onda Epifanije osudio nazarećane zbog činjenja istih stvari koje bi činio i Mesija, a što nam govori i apostol Šaul (Pavle) da činimo? Kakvog to smisla ima?
Izgleda da Epifanije kaže da vera koja je jednom predata svetima nije bio nazarećanski judaizam, već katoličanstvo. Ali ovde je veliki problem što se čak i vrhunski naučnici Katoličke crkve ne slažu.
Na primer, pogledajmo dela pokojnog katoličkog profesora Marsela Simona. Bio je vodeći katolički stručnjak prvog veka. Iako je Marsel Simon bio pobožni katolik, nije se složio da je katoličko hrišćanstvo izvorna vera. U stvari, rekao je upravo suprotno, ali zapazite šta kaže. Marsel Simon kaže da je Epifanije dobro znao da su upravo nazarećani (a ne katolici) ti koji su poticali direktno iz primitivne zajednice prvog veka, i da nam Pismo govori da se prvobitna zajednica učenika nazivala nazarećanima – a ipak vremenom, Katolička crkva je počela smatrati nazarećanske Jevreje jereticima, jer su i dalje verovali ono što je profesor Simon nazvao, “zastarelim načelima”. Pročitajmo to pažljivo.
„Njih (Nazarećane) u osnovi karakteriše njihova uporna privrženost jevrejskim propisima. Oni su postali jeretici u očima Majke Crkve, zato što su jednostavno ostali učvršćeni u zastarelim načelima. Oni dobro predstavljaju, (čak) iako Epifanije energično odbija to priznati, direktne potomke te primitivne zajednice, za koju naš autor (Epifanije) zna da su je Jevreji imenovali istim imenom, “Nazarećani”. “[Katolički stručnjak iz prvog veka Marsel Simon, Judeo-christianisme, str. 47-48.]
Morao sam da stanem i razmislim o tome. Pokojni profesor Marsel Simon rekao je da je Epifanije znao da su nazarećani (a ne katolici) ti koji su direktno poticali od Jakova, Jovana, Petra, Pavla, Mateja, Andrije, Filipa i ostalih; a ipak su i Epifanije i Marsel Simon nazvali nazarećane “jereticima”, jer su nastavili da drže istu veru koju ih je Mesija učio da čuvaju, u prvom veku. Ali zašto bi to radili? Zar nam Judina poslanica, stih 3, ne kaže da se iskreno borimo za veru koja je jednom zauvek predata svetima?
Judina poslanica 1: 3:
„3 Ljubazni, starajući se istrajno da vam pišem o našem zajedničkom spasenju i životu, imao sam potrebu da vam pišem preklinjući vas da se borite za veru koja je jednom predata svetima.“
Rečeno nam je da će Poslednja vremena biti haotična i da će biti mnogo onih koji će nas pokušati zavarati. Dakle, ako nam Judina poslanica, stih 3, kaže da se „ozbiljno borimo“ za veru koja je jednom zauvek predata svetima, zašto ju je onda Katolička crkva nazivala jeretičkom i progonila je do izumiranja? A ako razmislimo o tome, Epifanijev katolicizam je osnova ne samo za rimokatoličku veru, već služi i kao osnova protestantizmu, istočnom pravoslavlju, nezavisnom hrišćanstvu i hrišćanskom evangelističkom pokretu. Sve ovo potiče iz rimokatoličke crkve, a ipak nijedna od njih nije vera za koju trebamo iskreno da se borimo, jer su to sve oblici hrišćanstva, a ne judaizam (ili izraelsko bogosluženje).
Jednom kada sam video da se pojmovi nazarećanin i hrišćanin ne odnose na istu grupu, već da su to dve različite grupe koje su počele da se brkaju jedna sa drugom, morao sam da stavim na stranu sve što sam mislio da znam o Bibliji i da iznova sve proučim. I slika do koje sam došao o veri koja je jednom predata svetima veoma se razlikovala od hrišćanstva rimskog stila o kojem sam bio učen kao dete. A takođe je različita od rabinskog mesijanskog judaizma, jer dok je Mesija Ješua voleo jevrejski narod, bio je protiv pokvarenosti rabinskog rukovodstva (o čemu ćemo pričati mnogo više u budućim video zapisima).
Naš Otac me je blagoslovio sposobnošću da proučim ove stvari sa punim radnim vremenom u poslednjih 21 godinu, a posle 21 godine istraživanja originalne vere, osećam da sam došao do tačke da možemo te stvari deliti na jedan pristupačan način, tako da svako ko voli Mesiju i ima srce da poštuje Bibliju u njenoj celosti, može i da uči i živi u istini, i tako udovolji svom Mesiji i Caru.
U ovim video zapisima nadamo se da ćemo vam iz Pisma pokazati šta Mesija želi od nas i kako On želi da to činimo. Nadamo se da ćete biti poput plemenitih Berejaca, i da ćete proučiti sve ovo za sebe, jer ne želimo da bilo šta poverujete samo zato što smo mi to rekli. Umesto toga, želimo da proučite stvari i molite se za njih, a Duh neka vam bude vodič. Ali ako proučite ove stvari i utvrdite da su istinite i ako želite da praktikujete veru jednom predatu svetima, dobrodošli kući u Nazarećanski Izrael, originalnu veru apostola.
Šalom.
