Koja je uloga žene kao supruge i kao sestre u skupštini i zajednici? Ovo je tema koja bi mogla da popuni knjige, ali ostaćemo usredsređeni na osnove.
Jahve je stvorio ženu Evu (Havu) kao pomagačicu koja odgovara njenom muškarcu.
Prva knjiga Mojsijeva (B’reisheet) 2:18
18 Jahve Elohim je zatim rekao: „Nije dobro da čovek bude sam. Načiniću mu odgovarajuću pomoćnicu.”
Reč “odgovarajuća” je hebrejska reč neged. Ova se reč odnosi na kolegu ili prijatelja koji stoji „nasuprot ili ispred“ svog muža.
OT: 5048 neged (neh’-ghed); od OT: 5046; prednji deo, tj. deo nasuprot; konkretno kolega ili prijatelj; uobičajeno (priloški, naročito sa predlogom) nasuprot ili ispred:
Dok je žena stvorena kao pomagač, ona nije stvorena da bude robot, ili kao dron koji nema svog uma. Umesto toga, ona je njena ličnost, ali trebalo bi da upotrebi svoje talente i sposobnosti da pomogne svom mužu da uspe. Cilj je da zajedno učine sve što mogu za Jahvu i Njegov narod Izrael. Zato što je žena stvorena na drugačiji način, ona može da vidi stvari sa drugačije tačke gledišta. Ako se koristi analogija duhovne vojske, onda je muškarac oficir, žena je narednica, a deca su pozornici. Dok je oficir odgovoran za sve odluke, dobar oficir se redovno konsultuje sa svojim narednikom i pažljivo sluša njegove savete. Zna da njegov narednik ima drugačiju perspektivu, a ipak ceni njegove uvide i podršku.
Budući da žene nisu roboti (već su živa bića koja imaju svoje uvide i mišljenja), u nekom će trenutku doći do neslaganja između muškarca i njegove žene. Rešenje za to je shvatiti da je Jahve načinio muškarca da bude glava kuće i da se žena treba pokoriti svom mužu kao vođi. To je baš kao što se muškarac, zauzvrat, mora podrediti Ješui kao svom vođi. Ova veza pruža Ješuino carstvo u dom.
Prva poslanica Korinćanima (Qorintim Aleph) 11:3
3 Ali želim da znate da je svakom mužu glava Mesija, a ženi je glava muž, a glava Mesije je Elohim.
U idealnom braku, muž bi trebao razgovarati sa svojom ženom o svemu i pažljivo slušati njene savete. Ne mora nužno prihvatiti njen savet, ali ipak bi trebao pažljivo slušati da čuje šta su njene brige i kako da ih najbolje reši. Zatim sve glavne stvari predočiti Jahvi u molitvi (kao sveštenik kuće) i pustiti Jahvu da donese konačnu odluku. (Kao što smo rekli, ako ne čuje Jahvin glas, može pitati jednog od proroka ili apostola u skupštini, što znači da mora biti u korektnim odnosima).
Budući da je ona „nasuprot“ svom mužu, i zato što nije stvorena da bude dron, žena se ne može uvek slagati sa svojim mužem u svemu. Ipak, čak i kada se ne slaže, ona mora da se pokori mužu, da ga poštuje i daje sve od sebe da njegove odluke uspeju.
Sa svoje strane, muškarac treba da voli svoju ženu i da da sebe za nju, kao što Mesija voli svoju nevestu i kao što je dao Sebe za nju. To je ispravno čak i kada se ne oseća kao da ga njegova žena poštuje. (U braku, svaka strana mora dati sve od sebe, bilo da druga strana daje sve od sebe, ili ne.)
Efescima poslanica (Ephesim) 5:22-28
22 Žene potčinite se svojim muževima, kao Jahvi,
23 jer je muž glava ženi kao što je i Mesija glava zajednice, i čijeg je On tela Spasitelj..
24 I kao što je zajednica podređena Mesiji, tako neka i žene budu svojim muževima u svemu.
25 Muževi, volite svoje žene, kao što je i Mesija voleo zajednicu i Sebe predao za nju,
26 da je posveti, očisti i opere vodom kroz reč,
27 da bi predstavio Sebi slavnu zajednicu, bez mrlje ili bore ili bilo čega takvog, posvećenu i bez mane.
28 Tako i muževi treba da vole svoje žene kao svoje telo. Ko voli svoju ženu, voli samog sebe.
Ženi može biti teško da poštuje svog muža ako on nju ne poštuje. Teško joj je i da ga poštuje ako je on ne sluša. Pa iako to može biti ponižavajuće, žena može privući pažnju svog muškarca tako što se prema njemu odnosi s poštovanjem (bez obzira kako se on prema njoj odnosi). Čak se i neverujući (ili nepobožni) muškarci mogu pridobiti na ovaj način.
Prva Petrova poslanica (Kepha Aleph) 3:1-7
1 Tako i vi, žene, budite pokorne svojim muževima, da biste one koji nisu poslušni Jahvinoj reči, pridobile bez reči svojim ponašanjem,
2 kad vide vaše čisto ponašanje i duboko poštovanje.
3 I neka vaš ukras ne bude spolja – u pletenju kose i ukrašavanju zlatom ili u nošenju fine odeće –
4 radije neka to bude osoba skrivenog srca, sa nepotkupljivom lepotom nežnog i tihog duha, koji je veoma dragocen u očima Elohima.
5 Jer su se na taj način, u ranijim vremenima, posvećene žene koje su se uzdale u Elohima, takođe ukrašavale, pokoravajući se svojim muževima.
6 Tako je i Sara bila poslušna Avramu i nazivala ga „gospodarem”. A vi ste njene kćeri ako činite dobro i ne bojite se nikakvog zastrašivanja.
7 Tako i vi, muževi, postupajte sa njima u skladu sa doktrinom, odajući čast ženama, kao slabijim posudama, jer su i one s vama naslednice milostivog dara života, inače će vaše molitve naići na prepreku.
U stihovima 5-6, Kefa (Petar) kaže da je dobro da sestre oponašaju Saru, koja se pokorila njenom mužu, i nazivala ga adoni (moj gospodar). Bez obzira da li ga je svakodnevno zvala gospodarem ili ne, čini se da je o njemu mislila kao o svom gospodaru. Iako je ova praksa prestala da bude popularna od kada je demokratija zamenila hrišćanska kraljevstva Evrope, ona je iz Pisma i može otkloniti neka bračna pitanja.
Demokratija smatra da su muškarci i žene jednaki u očima zakona. Ovo može prouzrokovati bračne poteškoće u tome što ohrabruje ženu da sebe vidi kao „jednaku“, a ne kao pomoćnika svog muškarca. Međutim, Pismo nas uči patrijarhatu u kojem muškarci vode, a žene pomažu. Kada žena nazove svog supruga Adonom (Gospodarem), to pokazuje da je istinska Sarina kćerka i da pokušava da poštuje svog supruga. Iako se to često ne poštuje kulturološki, to je ono što Pismo govori da se čini.
Stih 7 nas podseća da posao muškarca nije da pokorava svoju ženu. Umesto toga, posao je žene da se ponizi i pokori. Takođe je posao muškarca da se prema njoj odnosi s ljubavlju, bez obzira da li ona shvata potrebu da se pokori ili ne. On treba da postupa s njom na ovaj način, tako da njegove molitve ne bi naišle na prepreku.
VRSNA ŽENA
Neke hrišćanske tradicije uče da žena ne bi trebalo da radi van kuće. Međutim, Pismo ne ograničava žene na dom. Na primer, Priče Solomonove, poglavlje 31, peva pohvale vrsnoj ženi koja posluje u zajednici. Uz mudrost, marljivost i naporan rad ona služi ne samo svom mužu i porodici, već i potrebitima u svojoj zajednici.
Priče Solomonove (Mishle) 31:10-24
10 Ko će vrsnu ženu naći? Ona vredi mnogo više od bisera.
11 Na nju se oslanja srce muža njenog, i dobitak mu neće nedostajati.
12 Uzvraća mu samo dobro, a ne zlo, sve dane života svoga.
13 Traži vunu i lan i svakog se posla rado prihvataju ruke njene.
14 Ona je kao lađa trgovačka, izdaleka donosi hranu svoju.
15 Ustaje dok je još noć i ukućanima svojim hranu daje, i deo svojim sluškinjama.
16 Razmišlja o njivi i zatim je kupuje. Od rada ruku svojih vinograd sadi.
17 Ona opasuje sebe snagom, i ojačava ruke svoje.
18 Ona opaža da dobro trguje, i noću joj se svetiljka ne gasi.
19 Ruke svoje prema preslici pruža, u rukama svojim vreteno drži.
20 Ruku svoju pruža siromašnom: Da, ruke pruža potrebitom.
21 Ne boji se za ukućane svoje kad je sneg, jer su svi iz doma njenog u toplo i udobno odeveni.
22 Izrađuje sebi pokrivače. Odeća je njena od lana i vune purpurne boje.
23 Muž se njen poznaje na kapijama gradskim, kad sedi sa starešinama zemlje svoje.
24 Haljine izrađuje i prodaje ih, a trgovce snabdeva pojasima.
Reč vrsna je hebrejska reč chayil (חִיל). Ova reč je prevedena na različite načine, ali se odnosi na osobu koja ima moć i hrabrost, poput vojnika ili ratnika.
OT: 2428 chayil; od OT: 2342; verovatno sila, bilo da su to ljudi, sredstva ili drugi resursi; tj. vojska, bogatstvo, vrlina, hrabrost, snaga:
Ideja je da žena iz Solomonovih priča 31 bude snažna žena koja daje svu svoju odvažnost kako bi podržala svog muža, porodicu i svoju zajednicu. Ona takođe pomaže da se izgradi ugled njenog muža u zajednici, tako što će mu biti čast sedeti pred kapijama (stih 23). Te su stvari još uvek ideal za žene u vreme Obnovljenog Saveza.
SESTRE U SKUPŠTINI
Dok se žena treba pokoriti svom mužu, to ne znači da treba da se pokorava ostalim muškarcima u skupštini. Takođe, od nje se ne zahteva da potpuno ćuti u skupštini. Umesto toga, doktrina žene koja mora da ćuti u skupštini zasniva se na pogrešnom tumačenju Prve poslanice Korinćanima 14:34-36.
Prva poslanica Korinćanima (Qorintim Aleph) 14:34-36
34 žene neka ćute u zajednicama, jer im nije dozvoljeno da govore. Nego neka se potčine,kao što i Tora kaže.
35 A ako žele nešto da nauče, neka kod kuće pitaju svoje muževe, jer ne priliči ženi da govori u skupštini.
36 Pa zar je [ai] Elohimova reč od vas izašla? Ili je doprla samo do vas?
Prvi put kada ovo čitamo moglo bi se činiti kao da Šaul govori da žene moraju ćutati u skupštinama, i da on navodi Toru kao autoritet za to. Međutim, to ne može biti tačno, jer Tora ne govori ovakve stvari. Dalje, prema tom pogrešnom tumačenju, čini se da stih 36 dolazi niotkuda. Pa, šta govori ovaj odlomak?
[Napomena: iako verujemo da je Obnovljeni Savez prvo napisan na hebrejskom ili aramejskom jeziku, takođe se čini da postojeći aramejski i hebrejski rukopisi ili nisu originali, ili ako su originali, da su mnogo modifikovani (helenizovani). Zbog toga grčke tekstove obično koristimo za analizu, jer izgleda da su stariji.] U (grčkom) Textus Receptus, stih 36 započinje s predlogom ay (ai). Strongov Konkordans nam govori da ova reč opisuje ono što se naziva disjunkcija ili poređenje.
NT: 2228 (ai) e (ay!); primarna rečca razlikovanja dva povezana termina: disjunktiv, ili; komparativ, nego:
Ova reč označava oštar kontrast dveju stvari koje spaja. Kada se koristi na početku rečenice, “ai!” (ai) može značiti “ili”, ali obično znači nešto više poput španskog “¡Ay!” ili hebrejskog Oy! (“Neprijatelji!”). Ako bismo preveli (ai) na engleski jezik u Šaulovom kontekstu, to bi verovatno preveli u nešto poput: “Oh, kakva besmislica!”
U prvom veku nisu postojali navodnici ni na hebrejskom, ni na aramejskom, ni na grčkom. Dakle, ovde ima smisla da Šaul citira drugog autora u stihovima 34 i 35, dok u stihu 36 ismeva ono što je drugi autor rekao.
Prva poslanica Korinćanima (Qorintim Aleph) 14:34-36
34 [Citiranje:] “žene neka ćute u zajednicama, jer im nije dozvoljeno da govore. Nego neka se potčine, kao što i Tora kaže.
35 [Citiranje:] A ako žele nešto da nauče, neka kod kuće pitaju svoje muževe, jer ne priliči ženi da govori u skupštini.” [kraj citata]
36 [Šaulov odgovor] Oh! [Kakva besmislica!] Pa zar je Elohimova reč od vas izašla [tj. potiče]? Ili je doprla samo do vas [znači, zašto ste vi jedini koji znaju za ovu navodnu zapovest iz Tore]?
Prva Korinćanima 14:36 36 Oh! [או [Pa zar je Reč od Elaha od vas izašla? Oh! [או [Ili je doprla samo do vas? |
או דלמא מנכון הו נפקת מלתה דאלאהא. או לותכון הו בלהוד מטת |
A kao dodatni svedok, aramejska Pešita koristi sličan uzvik, “Oh!” (או) što se čini u skladu sa idejom da Šaul ismeva ovog drugog autora).
Iako je vođstvo skupštine muško, nije poželjno da žene budu potpuno tihe u skupštini, jer je cela ideja iza okupljanja, obezbediti mesto za one koji imaju Ješuin duh u svojim srcima da se okupljaju, obožavaju i veličaju Elohima svake sedmice. To može biti u mnogim formama, ali treba postojati vreme kada oni koji govore u jezicima trebaju govoriti, kad god postoji pravi tumač. I dok nema žena apostola, mogu postojati istinske žene proročice i mora postojati vreme da one progovore, a drugi da presude. Neki od tih govornika mogu biti žene.
Prva poslanica Korinćanima (Qorintim Aleph) 14:27-29
27 I ako neki govore u jezicima, neka to čine najviše dvojica ili trojica, i to po redu, a neko neka tumači.
28 A ako nema tumača, neka ćute u zajednici, neka govore sebi i Elohimu.
29 I neka govore dva ili tri proroka, a drugi neka prosuđuju.
Želimo da naša okupljanja duhovno hrane i budu radosni termini koji vode ljude ka obraćenju. Da bi se to dogodilo, muškarci i žene moraju sarađivati i razgovarati. Kada se to radi u skladu sa Ješuinim Duhom, u tome nema ništa neuredno (kao što su žene govorile u vreme kada je Ješua bio prisutan). Glavna stvar je slušati Elohimov glas i govoriti samo ono što Elohim želi da se govori. (Tako je uvek sigurno.)
Jedna stvar koju Efremiti izgleda teško mogu da prihvate je to što su muškarci i žene bili odvojeni kada su ulazili u hram i u pobožne sinagoge. Ovo se zasniva na stihovima u Levitima 15:19-20, koji se bave ritualima nečistoće tokom ženinog mesečnog čišćenja.
Treća knjiga Mojsijeva (Vayiqra) 15:19-20
19 Ako žena ima iscedak, a iscedak iz njenog tela je krv, neka zbog mesečnog ciklusa bude nečista sedam dana. Svako ko je dotakne biće nečist do večeri.
20 Na šta god legne, dok je zbog mesečnog ciklusa nečista, biće nečisto, i sve na šta sedne biće nečisto.
Mnoge stvari nas mogu učiniti ritualno nečistima. Iako nije greh biti ritualno nečist, to ipak znači da čovek ne može da vodi obrede. (Drugi kažu da ne bi trebalo ni da prisustvuje obredima ako je ritualno nečist, ali to nije dokazano.) O ovim stvarima detaljno razgovaramo u „O ritualnoj čistoći“, koja je deo Nazarećanskih Studija Pisma, svezak 1. Međutim, u praktičnom smislu, ono što ovo znači je da se sveštenici, starešine i đakoni (i zaista svako ko može) daju sve od sebe da u danima Šabata i praznika ne budu ritualno nečisti. Ovo takođe uključuje da u tim danima nisu imali bračne odnose.
Druga knjiga Mojsijeva (Shemote) 19:15
15 Zatim je rekao narodu: „Budite spremni [doslovno: protiv] za treći dan. Ne prilazite ženama.”
Tradicionalno, u sinagogama se odvaja po polu (a mala deca idu s majkom). Jedan od razloga za to je taj što tako žene ne moraju nikome da govore da li su čiste. Iako će mlađim parovima biti teško da ostanu ritualno čisti, starijima će biti lakše da ostanu ritualno čisti (pošto njihove sopstvene supruge više nisu u svojim godinama čišćenja). Jednostavnim razdvajanjem skupštine, rizik da starešine budu ritualno nečiste (i time nisu u stanju da vode obredne molitve) postaje znatno manji.
[Za detalje pogledajte „O ritualnoj čistoći“ u Nazarećanskim Studijama Pisma, svezak 1.]
Još jedna stvar s kojom Efremiti izgleda da imaju poteškoće je jevrejski običaj žena koje pokrivaju glave. To se radi i sa ciljem da se prikrije ženska lepota spoljnom svetu i da se pokaže da prihvata autoritet. U Prvoj poslanici Korinćanima 11:10, Šaul nam govori da bi žena trebala imati simbol vlasti na glavi, zbog „anđela“.
Prva poslanica Korinćanima (Qorintim Aleph) 11: 8-10:
8 Jer nije muškarac nastao od žene, nego žena od muškarca.
9 I nije muškarac stvoren radi žene, nego žena radi muškarca.
10 Zato, a i zbog anđela (poslanika), žena treba da ima vlast nad glavom.
Reč “anđeo” je u Strongovom Konkordansu NT: 32, aggelos (izgovara se ang’-el-os). Ima višestruko značenje, od kojih je jedno pastir (tj. sveštenik, starešina ili drugi službenik). Ova reč se takođe prevodi kao glasnik (a oni koji rade u službi su glasnici).
NT: 32 aggelos (ang’-el-os); od aggello (znači doneti vest); glasnik; posebno „anđeo“; (ili) implicitno, sveštenik: KDžV – anđeo, glasnik.
Može biti da nebeski glasnici (anđeli) imaju koristi zbog simbola pravedne vlasti na ženinoj glavi. Takođe može biti da je ovaj simbol pravedne vlasti potreban kao pomoć pastirima i drugim glasnicima (službenicima). Ali zašto bi to bilo?
Pastirovanje, savetovanje i drugi oblici službe mogu postati lični. Da bi svoj posao obavljao na pravi način, pastir (sveštenik) mora da razvije bliske odnose sa onima kojima služi. Prirodno je da žene osećaju privlačnost prema muškarcima u vođstvu, posebno kada se zanimaju da ih bolje upoznaju. Isto je tako prirodno da muškarci razvijaju osećaje prema ženama koje gledaju prema njima, a budući da su muškarci vizuelno orijentisani, vizuelni simbol autoriteta može pomoći. Pošto Sotona neprestano pokušava odvlačiti pažnju službenicima, što više žena može pomoći službeniku da se usredsredi na Elohima prikrivanjem njene lepote, to bolje.
Pošto pokrivala za glavu nisu jedan od četiri propisa iz Dela apostolskih 15, ne pravimo podele oko toga. Međutim, to je dobra praksa za svaku ženu koja želi da radi stvari onako kako su rađene u Ješuino vreme. (Za više detalja pogledajte „Pokrivala za glavu u Pismu“, u Nazarećanskim Studijama Pisma, Svezak 1.)