Do sada smo videli kako sveštenstvo, starešine, službenici zajednice i muž-žena timovi moraju zajedno da rade na razvoju Ješuinog carstva. Ali koja je uloga dece?
Uloga deteta u skupštini je jednostavno da se obuči da ide pravim putem, tako da kad je starije, ne odstupi od njega. Ono uči kako hodati onako kako je Ješua hodao.
Priče Solomonove (Mishle) 22:6
6 Odgajaj dete prema putu kojim treba da ide, pa neće odstupiti od njega ni kad ostari.
Jedna od najvažnijih funkcija skupštine je obuka sledeće generacije Izraelaca. Obuka je drugačija od učenja. Na primer, arborista (profesija negovanja drveća) ne uči mlado drvo ničemu (nema predavanja). Umesto toga, arborista savija i podrezuje grane dok su još mlade i fleksibilne. Ako svoj posao obavlja ispravno, tada će drvo, kada se uzgoji, biti jače i moći da podnese težinu većeg broja plodova. To će takođe značiti da će drvo kasnije u životu trebati manje orezivanja. Isti koncept važi i za decu. Ako svoju decu obučimo da upražnjavaju ispravne navike dok su mala, kasnije će im trebati manje orezivanja (što će značiti manje bola). Stoga, dok obuka iziskuje disciplinu i od roditelja i od dece, obučavati ih je usrdnost.
Priče Solomonove (Mishle) 13:24
24 Ko štedi prut, mrzi sina svog, a ko ga voli, odmah ga opominje.
Obučavati dete na Ješuin način znači ne samo da mu pokazujemo kako hodati kao Ješua, već i da mu pomažemo u tome. Odnosno, pomažemo mu da uspostavi dobre navike koje će se svideti Ješui. To znači čitati reč, pridržavati se Jahvinih dana, davati desetak, davati siromašnima, služiti drugima u skupštini i van zajednice. Ako naša deca savladaju ove navike dok su još mlada, tada će poput drveta u našem ranijem primeru odrasti i zahtevaće samo manja orezivanja.
Ponekad se roditeljima savetuje da „žive onako kako bi želeli da njihova deca žive“. To je zato što će naš primer našoj deci reći više nego naše reči. Ako želimo da naša deca budu blagoslovena za čitanje reči, tada bismo im trebali dati primer čitanja. Ako želimo da budu blagosloveni za pomoć siromašnima, onda bismo trebali pomagati siromašnima. Ako roditelji ne daju svojoj deci takav primer, čak je i najbolji savet na svetu licemerje (i malo je verovatno da će ga slediti).
Koliko god da je utemeljujuće pružanje dobrog primera, takođe je neophodno da pomognemo našoj deci da praktikuju dobre navike. Recimo, na primer, roditelj daje desetak, ali istovremeno ne obučava dete da daje desetak dok još živi u roditeljskoj kući. Roditelj može očekivati da će, kada njegovo dete napusti dom, slediti primer koji mu je dat. Iako se to može i dogoditi, lakše je ako je dete obučavano da daje desetak dok je još u roditeljskoj kući. Na taj način, kada napusti dom, nastaviće da praktikuje iste dobre navike kao i do tada. Ova vrsta obuke izbacuje iskušenje iz jednačine. Kao i drvo koje je od ranog doba pravilno orezivano, ni njemu neće biti potrebno orezivanje da bi bio blagosloven skupštini.
Sa njegove strane, dete treba da sluša svoje roditelje u Jahvi. Poštovati ih „u Jahvi“ znači da dete treba da radi ono što njegovi roditelji kažu, sve dok je to u skladu sa Pismom.
Efescima poslanica (Ephesim) 6:1-4
1 Deco, slušajte svoje roditelje u Jahvi, jer je to ispravno.
2 „Poštuj svog oca i svoju majku” – što je prva zaposvest sa obećanjem:
3 „Da ti bude dobro i da dugo živiš na zemlji.”
4 A vi, očevi, ne razdražujte svoju decu do gneva, nego ih odgajajte u obrazovanju i opomeni Jahvinoj.
Opet, ovde postoji dvosmerna veza, kao i između muževa i žena. Važno je da roditelji obučavaju svoju decu sa strpljenjem, na načine koji ih ne frustriraju ili provociraju do gneva. Potrebno je strpljenje i vreme da se deca obuče na ovaj način, ali ovakvo strpljenje i ljubav se isplate, jer tada deca ne postanu ogorčena i ne izgube se u svetu.
U idealnom slučaju, svi bismo bili odgajani u brižnim porodicama koje bi nas obučavale Ješuinom putu, mnogi ljudi bivaju pozvani u veru, a da nisu imali pravilan odgoj. Dobra je vest ovde da starešine i službenici zajednice takođe mogu da daju ovakvu vrstu obuke, pošto su starešine odabrane za ovako nešto barem delimično, jer su njihove porodice u dobrom redu (stih 4).
Prva poslanica Timoteju (TimaTheus Aleph) 3:1-5
1 Ovo je nepokolebljiva izjava. Ako neko želi da služi kao nadglednik [starešina], hvale vrednu službu želi.
2 Zato nadglednik treba da bude bez krivice, da je jedne žene muž, da bude umeren u svemu, trezven, dobrog ponašanja, da bude gostoljubiv, sposoban da poučava,
3 da se ne odaje vinu, da nije nasilan, nego nežan, da nije pohlepan za novcem, ni svadljiv, ni gramziv.
4 Treba da dobro upravlja svojim domom, a deca treba da mu budu poslušna i da pokazuju duboko poštovanje.
5 Jer ako neko ne zna da upravlja svojim domom, kako će se brinuti za Elohimovu skupštinu?
Jedna od obeležja starešine jeste da su mu deca verujuća i nisu neposlušna prema nežnom (brižnom) autoritetu. Oni takođe ne rasipaju (ili gube) svoju energiju u svetu.
Titu poslanica (Titus) 1:5-6
5 Zbog toga sam te ostavio na Kritu da dovedeš u red ono što je manjkavo i da imenuješ starešine po svim gradovima, kao što sam ti naložio –
6 starešina mora da bude čovek bez krivice, da je jedne žene muž, kome su deca verujuća i koja se ne mogu optužiti da su raspuštena ili nepokorna.
Deca starešina takođe služe kao primer stadu. Oni bi trebalo da budu verujući, a ne neposlušni nežnom autoritetu. Takođe ne bi trebalo da rasipaju (troše) svoju energiju u svetu. Umesto toga, oni bi trebali imati srce da vole i služe drugima.
Poput drveća, deca odrastaju i zauzimaju svoja mesta u globalnom Ješuinom poretku, dajući od sebe to da služe potrebama drugih u ljubavi. Što više pomognemo deci da razviju ovakvo srce dok su još mlada, bolji će im biti život kada odrastu.
