Kao što smo videli u Vladavini Tore, Ješuini učenici su se zvali apostolima pošto ih je Ješua poslao u misiju u Jevanđelju po Mateju 10.
Jevanđelje po Mateju (Mattityahu) 10:1-2
1 Ješua pozva k sebi svojih dvanaest učenika i dade im moć nad nečistim duhovima i da leče svaku bolest i svaku slabost.
2 A ovo su imena dvanaestorice apostola: prvo Simon zvani Petar i njegov brat Andreja; Jakov Zevedejev i njegov brat Jovan;
Danas se često pretpostavlja da se termin apostola odnosi samo na nekoga ko je poslan da propoveda Radosnu Vest. Međutim, tehnički se odnosi na sve koji su poslani da izvrše određeni zadatak (čak i kao poslanici).
NT: 652 apostolos (ap-os’-tol-os); od NT: 649; delegat; posebno, ambasador Evanđelja; zvanično Hristov poverenik [“apostol”] (sa čudesnim silama):
KDžV – apostol, poslanik, onaj koji je poslan.
To značenje se ogleda u korenu u Strongovom NT: 649, koji govori nekome ko je poslan u misiju.
NT: 649 apostello (ap-os-tel’-lo); od NT: 575 i NT: 4724; izdvojiti, tj. (implikacijom) da se (pravilno, u misiji) pošalju doslovno ili figurativno:
KDžV – ubaciti, poslati (dalje, napred, napolje), staviti [na slobodu].
Ponekad apostole sa autoritetom u Radosnoj Vesti nazivaju autoritativnim apostolima, kako bi se razlikovali između njih i poslanika-apostola. Dobar primer ne-autoritativnih apostola glasnika bili bi tim muža i žene, glasnici Andronika i Junije.
Rimljanima poslanica (Romim) 16:7
7 Pozdravite Andronika i Juniju, moje zemljake i moje zatvorske drugove, koji su zapaženi među apostolima i koji su takođe bili u Mesiji pre mene.
Sada u Delima vidimo kako su apostoli počeli da formiraju globalno sveštenstvo koje će služiti Ješuinom poretku. Prvo nam je rečeno da su ljudi prodavali svoja imanja i zemlju da bi finansirali rad službe. To su možda bila imanja i zemljišta pored njihovih prebivališta, jer su ljudima još uvek bila potrebna mesta za život. Međutim, poenta je bila da su se ljudi pre odlučivali da pomognu misiju nego da poseduju lično imanje.
Dela apostolska (Ma’asei) 4:34-35
34 U stvari, niko među njima nije bio u oskudici, jer svi koji su posedovali njive ili kuće prodavali su ih i dobijeni novac donosili
35 i stavljali pred noge apostolima, a oni su delili svima koji su imali potrebe.
Sredstva su takođe raspodeljena svima koji su imali potrebe. Ako smo voljni da prihvatimo, ovo je manifestacija treće desetine iz Obnovljenog saveza, koja je izdvojena za siromašne, udovice i siročad. (Više detalja potražite u Vladavini Tore). Međutim, od Helenista (tj. grčkih Jevreja, sličnih reformiranim Jevrejima) stigla je žalba protiv Hebreja (religiozno posmatranih), jer su helenske udovice bile zanemarene u svakodnevnoj raspodeli. Apostoli su rekli da će imenovati sedam ljudi koji će se brinuti o tim stvarima, kako bi mogli ostati usredsređeni na poučavanje Elohimove reči.
Dela apostolska (Ma’asei) 6:1-6
1 A u te dane, kada se povećavao broj učenika, pojavili su se Heleni koji su se žalili na Hebreje, jer su njihove udovice bile zapostavljene prilikom svakodnevne raspodele hrane.
2 Zato su dvanaestorica pozvali k sebi mnoštvo učenika i rekli: „Nije poželjno da ostavimo Elohimovu reč kako bismo servirali stolove.
3 Zato, braćo, pronađite među sobom sedam ljudi na dobrom glasu, koji su puni Odvojenog (Svetog) Duha i mudrosti, pa da njih postavimo nad ovim poslom,
4 a mi ćemo se neprestano predavati molitvi i poučavanju Elohimove reči.”
5 Taj se predlog dopao celom mnoštvu, pa su izabrali Stefana, čoveka punog vere i Odvojenog Duha, zatim Filipa, Prohora, Nikanora, Timona, Parmena i Nikolu, prozelita iz Antiohije.
6 Postavili su ih pred apostole, a oni su se pomolili, a zatim položili ruke na njih.
Dakle, sada kada je postojalo služenje reči Elohimovoj i služba siromašnima, vera se mogla širiti i globalno. Primetite, dakle, kako se u Delima apostolskim, poglavlje 9, Šaul obratio.
Dela apostolska (Ma’asei) 9:3-5
3 Kad se na svom putu približio Damasku, odjednom ga je obasjala svetlost s neba,
4 pa je pao na zemlju i začuo glas koji mu se obratio: „Šaule, Šaule, zašto me progoniš?”
5 A on je upitao: „Ko si ti, Gospodaru?” A Gospodar reče: „Ja sam Ješua, koga ti progoniš. Teško ti je ritati se protiv bodila (štap za stoku).
Kroz Dela apostolska, poglavlje 9, Radosna Vest je bila objavljena samo Jevrejima i prozelitima judaizma. Međutim, u Delima apostolskim, poglavlje 10, Jahve je pokazao Petru (Kefi) viziju sa velikim platnom koje se spušta s neba, a koje je bilo ispunjeno nečistim životinjama (simbolika pagana).
Dela apostolska (Ma’asei) 10:9-16
9 Sutradan, dok su bili na putu i približavali se gradu, Kefa (Petar) je oko šestog sata otišao na vrh kuće da se moli.
10 Pošto je ogladneo, hteo je nešto da pojede. Dok su mu pripremali jelo, on je pao u zanos,
11 i video otvoreno nebo i nešto poput velikog platna vezanog za četiri kraja kako silazi na zemlju.
12 U njemu su bile sve vrste četvoronožnih zemaljskih životinja i divljih zveri, gmižućih zemaljskih stvorenja i nebeskih ptica.
13 I jedan glas mu je rekao: „Ustani, Kefa, kolji i jedi!”
14 Ali Kefa je rekao: „Nipošto, Gospodaru, jer nikada nisam jeo ništa pogano i nečisto.”
15 Na to mu je glas opet, po drugi put, rekao: „Ono što je Elohim očistio ne smeš nazivati poganim.”
16 To se ponovilo i treći put, a onda je sve odjednom bilo odneto na nebo.
Dok crkva koristi ovu viziju da kaže da se zakoni o čistoj hrani više ne primenjuju, Kefa (Petar) nam kaže da je pravo značenje da nikoga ne nazivamo poganim ili nečistim čovekom. [Zanimljivo je da, kada je Kefa rekao da je nezakonito da Jevrejin održava prijateljstvo ili ide kod nekog iz drugih naroda, on nije govorio o Mojsijevoj Tori, već o rabinskoj interpretaciji Tore, koja se zavodljivo naziva, “Zakon Tore”.]
Dela apostolska (Ma’asei) 10:28
28 Tada im reče: „Dobro znate koliko je nezakonito za Jevreja da održava prijateljstvo ili da ide kod čoveka iz drugog naroda, ali meni je Elohim pokazao da nijednog čoveka ne zovem poganim ili nečistim.
Kefa je poslušao zaposvest Duha da ode u Kornelijevu kuću, i dok je Kefa propovedao, Duh je pao na sve koji su to čuli.
Dela apostolska (Ma’asei) 10:44-45
44 Dok je Kefa (Petar) još govorio o tome, Odvojeni Duh je sišao na sve koji su slušali te reči.
45 I oni koji su bili obrezani i verujući, su bili iznenađeni, kao i mnogi koji su došli sa Kefom (Petrom), jer je dar Odvojenog Duha bio izliven i na narode (ne-Jevreje) takođe.“
Kefini saputnici bili su “obrezani koji su poverovali” da je Ješua Mesija. (Danas se njima nazivaju mesijanski Jevreji i ortodoksni Jevreji koji veruju.) Zašto su se čudili što su Kornelije i njegovi ukućani primili Duh? Da bi odgovorili na to, fariseji se ponekad nazivaju i „obrezanim“. To je zato što veruju da su spašeni poštovanjem naredbe Tore da se fizički obrežu. Međutim, oni takođe veruju da se to mora činiti u skladu sa svim primenljivim rabinskim običajima i odredbama (što u osnovi znači da veruju u potčinjenost rabinskoj vlasti). A prema rabinskim autoritetima, pre nego što se ne-Jevrejin preobrati u judaizam da bi se obrezao, on prvo mora da pohađa časove i prolazi testove, kako bi pokazao da razume rabinsko tumačenje Pisma. Odnosno, veruju da ne-Jevreji mogu da se preobrate u judaizam samo prateći ono što se naziva Giur (Konverzija drugih naroda). Međutim, Kornelije i njegova porodica nisu bili podvrgnuti rabinima, niti su oni pratili Giur proces, ali Jahve je ipak odlučio da oda počast činjenici da su prihvatili Ješuu kao Mesiju.
Kada se Kefa vratio u Jerusalim, „obrezani koji su poverovali“ (tj. rabinski vernici u Ješuu) prepirali su se sa njim zbog svedočenja ne-Jevrejima.
Dela apostolska (Ma’asei) 11:1-3
1 Apostoli i braća koji su bili u Judeji čuli su da su i ne-Jevreji primili Elohimovu reč.
2 I kad izađe Kefa u Jerusalim, prepirali su se s njim oni koji su bili iz obrezanja,
3 govoreći da je otišao u kuću neobrezanih ljudi i da je jeo s njima.
Kefa (Petar) je od početka objasnio kako mu je Elohim pokazao da ne naziva nijednog čoveka poganim ili nečistim i kako je Jahve izlio Duh na Kornelija i njegove ukućane, iako oni nisu bili podvrgnuti rabinskom autoritetu. Tada su obrezani koji su poverovali shvatilii da je Elohim odlučio odobriti ne-Jevrejima pokajanje u život, takođe.
Dela apostolska (Ma’asei) 11:15-18
15 A kad sam počeo da govorim, na njih je sišao Odvojeni (Sveti) Duh baš kao i na nas u početku.
16 Tada sam se setio Gospodarevih reči: ‘Jovan (Johanan) je uranjao u vodu, a vi ćete biti uronjeni Odvojenim Duhom.’
17 Dakle, ako je Elohim isti dar dao njima kao što ga je dao i nama koji verujemo u Gospodara Ješuu Mesiju, ko sam ja da bih se opirao Elohimu?”
18 Kad su to čuli, umirili su se i slavili Elohima, govoreći: „Dakle, Elohim je i ne-Jevrejima darovao pokajanje u život.”
Dok se Radosna Vest prvo propovedala Jevrejima posmatračima, a zatim helenizovanim Jevrejima, sada se Dobra Vest propovedala ne-Jevrejima. Fokus je počeo da ide globalno. Pa kada je Jahve izlio svoj Duh na mnoge helenizovane (tj. reformisane) Jevreje u Antiohiji, apostoli su tamo poslali Barnabu (Varnava). Kada je Barnaba bio poslan, to ga je učinilo autoritativnim apostolom.
Dela apostolska (Ma’asei) 11:19-25
19 A oni što su se rasuli zbog progona koji je nastao zbog Stefana, otputovali su sve do Fenikije, Kipra i Antiohije, ali nisu propovedali reč nikome osim Jevrejima.
20 Ali među njima su bili i neki s Kipra i iz Kirene koji, kada su došli u Antiohiju, su razgovarali sa Helenistima, propovedajući o Gospodaru Ješui.
21 A Gospodareva ruka je bila s njima, i mnogi su poverovali i obratili se Gospodaru.
22 Glas o njima došao je do ušiju zajednice u Jerusalimu, pa su poslali Barnabu u Antiohiju.
23 Kad je on stigao i video Elohimovu blagodat, obradovao se i sve ih hrabrio da odlučnim srcem ostanu verni Gospodaru.
24 Jer je on bio dobar čovek, pun Odvojenog Duha i vere. A veliko mnoštvo ljudi je dodano Gospodaru.
25 Zato je otišao u Tars da potraži Šaula.
Kasnije, u Delima, u poglavlju 13, Duh je rekao da su i Šaul (Pavle) i Barnaba poslani kao (autoritativni) apostoli, da služe ne-Jevrejima.
Dela apostolska (Ma’asei) 13:1-3
1 U zajednici u Antiohiji proroci i učitelji bili su: Barnaba, Simeon zvani Niger, Lucije iz Kirene, Manain, koji je odgojen s tetrarhom Irodom, i Šaul.
2 Dok su jednom obavljali službu Gospodaru i postili, Odvojeni Duh je rekao: „Odvojte mi Barnabu i Šaula za delo na koje Sam ih pozvao.”
3 Zatim su postili i molili se, i potom položili ruke na njih i poslali ih.
Dok se bavimo ovom temom, trebali bismo naglasiti da su neki (pogrešno) naučeni, da je tada postojalo samo 12 autoritativnih apostola (i da ih više nije bilo). To je učenje očigledno pogrešno, jer je Duh poslao Šaula i Barnabu kao autoritativne apostole u Delima apostolskim 13. Dalje, u Prvoj poslanici Solunjanima, Silvan i Timotej se spominju kao autoritativni apostoli. Stih 1:1 ih navodi kao autore poslanice.
Prva poslanica Solunjanima (Thessaloniquim Aleph) 1:1
1 Pavle, Silvan i Timotej solunskoj zajednici, u Elohimu Ocu i Gospodaru Ješui Mesiji: Naklonost vama i mir od Elohima, našeg Oca, i Gospodara Ješue Mesije.
Tada su u Prvoj poslanici Solunjanima 2:6 identifikovani kao Mesijini apostoli.
Prva poslanica Solunjanima (Thessaloniquim Aleph) 2:6
6 I nismo tražili slavu od ljudi – ni od vas, ni od drugih – iako smo vam kao Mesijini apostoli možda mogli postavljati zahteve.
Iako nikada nije bilo više od 12 apostola pre Ješuinog uzlaska na nebo (tj. apostola pozvanih pre Ješuinog uzlaska na nebo), trebalo bi očekivati da ćemo videti mnogo apostola posle uzlaska, jer je dar apostolstva jedan od darova koje je sam Ješua dao, kako bi Njegovi sveci mogli da budu opremljeni za službe i da se Njegovo globalno carstvo ujedini. Ovi darovi su trebali da traju dok ne postignemo jedinstvo vere i budemo savršeni ljudi. Pošto još nismo savršeni, a pošto naše telo još nije ujedinjeno, ovi darovi su namenjeni i za današnjicu.
Efescima poslanica (Ephesim) 4:11-13
11 I dao je neke da budu apostoli, neke da budu proroci, neke da budu propovednici Dobre Vesti, neke da budu pastiri i učitelji,
12 kako bi usmeravali svete za rad u službi za izgradnju Mesijinog tela,
13 dok svi ne dođemo u jedinstvo vere i poznanja Sina Elohimovog, do savršenog čoveka, do mere obilja ugleda Mesijinog;
Nadalje, posvećeni apostoli i proroci su govorili da se raduju padu Vavilona (kod 7 trube). S obzirom, da je ovo još jedan budući događaj, trebalo bi očekivati da ćemo u našem pokretu videti preporod apostolskih i proročkih darova, tako da se ovaj stih može ispuniti.
Otkrivenje (Hitgalut) 18:20
20 Radujte se nad njim, O nebesa, i svi vi posvećeni apostoli i proroci, jer mu se Elohim osvetio za vas!”
Međutim, naš cilj nije imati nezavisne apostole, proroke, evanđeliste, pastire i učitelje. Umesto toga, naš cilj je da uspostavimo ispravan poredak među njima, što vodi ka Ješuinom carstvu. Pogledajmo ovaj poredak dok se vraćamo knjizi Dela apostolskih.
Jahve je već pokazao da ne poštuje rabinski proces konverzije ne-Jevreja u Delima apostolskim 10, a Kefa je ranije objasnio situaciju nekolicini obrezanih koji su poverovali. Međutim, ostatak fariseja koji su poverovali očigledno nisu primili poruku, jer su još neki fariseji koji su poverovali došli iz Judeje u Antiohiju, govoreći helenizovanim Jevrejima u Antiohiji da ukoliko se ne pokore rabinskom običaju i nauci o obrezivanju, ne mogu biti spašeni. Ovaj rabinski postupak konverzije ne-Jevreja ovde se naziva običajem Mošea (Mojsija). Ovo nije Mojsijeva Tora, već običaj i postupak rabina, koji očekuju da ga se svi pridržavaju. Pošto Šaul i Barnaba više nisu verovali u rabinski običaj i tradiciju, to je vodilo „malom rastanku i sporu“, i odlučeno je da oni pođu u Jerusalim, vide apostole i starešine, kako bi bila doneta jedna odluka za sve skupštine širom sveta.
Dela apostolska (Ma’asei) 15:1-2
1 Neki ljudi su došli iz Judeje i učili braću: „Ako se ne obrežete po [rabinskom] Mojsijevom zakonu, ne možete se spasti.”
2 A kad je između njih i Šaula i Barnabe nastala velika rasprava i prepirka, odredili su da Šaul i Barnaba i još neki od njih odu k apostolima i starešinama u Jerusalim, povodom tog pitanja.
Potrebno je nekoliko sedmica da se penjete pešice iz Antiohije do Jerusalima, a u stara vremena putovanje je moglo biti i opasno. Često je bilo razbojnika i lopova, a ipak, Šaul (Pavle) i Barnaba su očigledno smatrali da je to vredno putovanja. To je sigurno zato što su razumeli da mora postojati jedna doktrina, ili će se Ješuino telo razdvojiti.
Dela apostolska (Ma’asei) 15:4-5
4 Kad su stigli u Jerusalim, ljubazno ih je primila zajednica i apostoli i starešine, a oni su ih izvestili šta je sve Elohim preko njih učinio.
5 Ali neki iz farisejske sekte, koji su poverovali, ustali su sa svojih mesta i rekli: „Treba ih obrezati i obavezati ih da drže Mojsijev zakon.”
Primetite kako je redosled koji su predložili fariseji koji su poverovali isti kao redosled rabinskog procesa konverzije ne-Jevreja (Giur). Prvo, preobraćenici moraju da nauče rabinsko tumačenje Tore. Tada ih treba fizički obrezati (u skladu s takozvanim Mojsijevim običajem), a zatim mogu držati Toru (prema rabinskom tumačenju).
Veliki problem sa farisejskim argumentom je taj što rabinski poredak potiče od levitskog reda (za koji je Ješua poslan da ga zameni). Nakon što je došlo do “duge rasprave”, Kefa je ustao rekavši da ga je Jahve izabrao da ne-Jevrejima prenosi Dobru Vest. Na nove obraćenike on nije stavio nikakav oblik rabinskog autoriteta, a ipak im je Jahve dao Duh, pa zašto su onda rabini pokušavali da stave jaram rabinskog autoriteta na vrat novih vernika? Napokon, apostoli su se takođe nadali da će ih spasiti Jahvina naklonost (pre nego poslušnost rabinskoj tradiciji).
Dela apostolska (Ma’asei) 15:6-11
6 Na to su se apostoli i starešine okupili da razmotre to pitanje.
7 Nakon duge rasprave, Kefa (Petar) je ustao i rekao im: „Ljudi, braćo, dobro znate da me je Elohim od prvih dana izabrao između vas, da iz mojih usta ne-Jevreji čuju reči Dobre Vesti i poveruju.
8 I Elohim, koji poznaje srca, posvedočio je davši im Odvojeni (Sveti) Duh kao i nama.
9 On nije napravio nikakvu razliku između nas i njih, nego je verom očistio njihova srca.
10 Zašto sada iskušavate Elohima stavljajući učenicima na vrat jaram [rabinske tradicije] koji ni naši praočevi ni mi nismo mogli nositi?
11 Nego verujemo da ćemo biti spaseni po blagodati Gospodara Ješue Mesije, isto kao i oni.”
Tada su Šaul i Barnaba povezali sva čuda koja je Elohim činio među ne-Jevrejima (iako oni nisu bili podvrgnuti rabinskom autoritetu).
Dela apostolska (Ma’asei) 15:12
12 Tada se celo mnoštvo utišalo i slušalo kako Barnaba i Šaul pričaju o mnogim čudima i znakovima koja je Elohim preko njih činio među ne-Jevrejima.
Jakov je tada rekao da je procenio da oni ne bi trebali da “muče” povratnike ne-Jevreje stavljanjem jarma rabinskog autoriteta na njih, već da bi mogli ući u skupštine uzdržavajući se od četiri stvari za koje Jahve spreman da pojedinca “istrebi” iz naroda (koje su idolopoklonstvo, seksualni nemoral, zadavljeno (ili nečisto) meso i krv). Jakov je ocenio da ako se ne-Jevreji počnu uzdržavati od ove četiri stvari, tada bi mogli ući u sinagoge, gde se Mojsijeva Tora čita naglas svake sedmice, od davnina. Dakle, umesto da započinju s predavanjima i pokore se rabinskom autoritetu, Jevreji povratnici i Efremiti vraćali bi se u sklad sa Jahvinom rečju prirodnije i bez potrebe da im se nameće ili ubacuje rabinska tradicija u Melhisedekov poredak.
Dela apostolska (Ma’asei) 15:13-21
13 Kad su završili s govorom, Jakov je rekao: „Ljudi, braćo, saslušajte me.
14 Simon je detaljno ispričao kako je Elohim prvi put pogledao na ne-Jevreje da iz njih izabere narod za Svoje ime.
15 S tim se slažu i reči Proroka, kao što je napisano:
16 ‘Posle toga ću se vratiti i opet ću izgraditi Davidovu kolibu koja je pala. Opet ću izgraditi njene ruševine i opet ću je podići,
17 da bi preostali ljudi tražili Jahvu, zajedno sa svim ne-Jevrejima, koji se nazivaju Mojim imenom, govori Jahve, koji čini sve to.
18 Poznata su Elohimu sva Njegova dela od večnosti.’
19 Zato ja prosuđujem [tj. odlučujem] da ne treba stvarati neprilike onima među ne-Jevrejima, koji se okrenu Elohimu,
20 nego im treba napisati da se uzdržavaju od onoga što je onečišćeno idolima, od bluda, od udavljenoga i od krvi.
21 Jer Mojsije kroz mnoge generacije po gradovima ima one koji ga propovedaju, čitaju se spisi svakog Šabata u sinagogama.”
Jakovljeva upotreba reči prosuđujem u stihu 19 je važna. Verzija Kralja Džejmsa to predstavlja kao “presudu”. To bi se takođe moglo prevoditi kao „pravilo“.
Dela apostolska (Ma’asei) 15:19 KDžV
19 Stoga je moja presuda da ne stvaramo neprilike onima, koji su među ne-Jevrejima okrenuti ka Elohimu:
Ono što moramo zapamtiti je da su apostoli upravo izašli iz rabinskog judaizma (ili su možda bili u poslednjim fazama toga). U rabinskom judaizmu, o stvarima se odlučuje sazivanjem saveta ili suda, koji se često naziva beit din ili domom suda. U svakom takvom savetu ili sudu mora postojati red i vođa. U većem sudu (poput Sinedriona) vođu često nazivaju nasi (“nah-see”), što znači predsednik ili princ. Stoga, kada je Jakov rekao da je prosudio, to je značilo da donosi odluku (ili kaznu) saveta.
I šta je bilo presuda Jerusalimskog saveta? Jakov je rekao da ne-Jevreji ne trebaju da prihvate rabinski jaram prateći Giur proces. Umesto toga, jednostavno su se morali uzdržati od četiri stvari koje u Tori nose smrtnu kaznu. Tada bi im moglo biti dozvoljeno da uđu u lokalne sinagoge, gde su mogli čuti propovedanje Mojsijeve Tore. Na taj način su mogli naučiti da drže Toru vremenom, kao što ih je Duh vodio, a da pritom ne moraju da prime rabinski jaram.
Ova odluka je trajala sve dok rabini nisu uključili Birkhat HaMinim (prokletstvo nad vernicima u Ješuu) u njihovim službama u sinagogama krajem prvog veka. Nakon toga, nazarećani su proterani iz rabinskih sinagoga i morali su da osnuju sopstvene domove za obožavanje. Međutim, početna tačka za ulazak u bogosluženje je ostala ista. Moramo se suzdržati od stvari koje su zagađene idolima, seksualnog nemorala, zadavljenog mesa i krvi. Tada možemo ući u skupštine i učestvovati u bliskom zajedništvu.
Jerusalimski savet je služio i kao prva instanca onoga što Šaul naziva temeljem apostola i proroka. Budući da se globalno jedinstvo može dogoditi samo kada postoji doktrinarno jedinstvo, to je temelj na kojem se mora graditi Ješuin globalni dom obožavanja.
Efescima poslanica (Ephesim) 2:19-22
19 Dakle, više niste stranci ni došljaci, nego ste sugrađani svetih i članova porodice Elohima,
20 sagrađeni na temelju apostola i proroka, a ugaoni kamen temeljac je sam Ješua Mesija.
21 U kome je cela građevina skladno povezana i izrasta u posvećeni hram u Gospodaru,
22 u kome se i vi takođe izgrađujete zajedno za mesto prebivanja Elohima u Duhu.
Možda ovaj duhovni hram možemo vizualizovati kao što je na gornjoj slici.
Svi su Leviti i sveštenici u levitskom redu imali svoje posebne zadatke, ali ipak su morali raditi zajedno, ili u suprotnom hram ne bi funkcionisao. Deseci i ponude morale su se prikupiti do centralne tačke i distribuirati se pošteno, tako da je svako mogao sebi priuštiti da ostane skoncentrisan na svoj posao. Samo radeći kao tim pod vođstvom bili su u mogućnosti da stvore mesto, gde su ljudi mogli da dođu i obožavaju.
Slično tome, u Melhisedekovom poretku svi apostoli, proroci, evanđelisti, pastiri i učitelji imaju svoje posebne zadatke, a ipak moraju raditi zajedno, ili Ješuino globalno carstvo neće biti uspostavljeno. U nastavku ove knjige videćemo sistem za desetke i prinose, tako da svi Ješuini službenici budu u stanju da ostanu usredsređeni na svoj posao. Videćemo i kako treba da rade zajedno kao tim pod vođstvom, tako da zajedno mogu da stvore mesto gde Ješuin narod može da dođe i obožava.
