Postoji priča za stariju decu o maloj crvenoj kokoški koja je pronašla malo pšenice. Odlučila je da je posadi, kako bi mogla da ubere dovoljno za pečenje hleba. Prvo je zamolila ostale životinje da joj pomognu u setvi pšenice, a zatim da pomognu i u žetvi, usitnjavajući zrno, meljući ga u brašno i na kraju da ispeku hleb, ali u svakoj fazi ostale životinje su odbijale da pomognu u radu. Kada je došlo vreme da se jede hleb, ostale životinje su bile vrlo nestrpljive. Međutim, mudra kokoška je rekla, da budući da joj ostale životinje nisu pomogle u radu, da će ona i njeni pilići sami pojesti sav hleb.
Postoji paralela sa ovom pričom sa Ješuinim poređenjem o minama (kese sa novcem). U poređenju, jedan plemić (Ješua) daje minu (spasenje) svakom od svojih deset sluga (koji verovatno predstavljaju deset plemena severne kuće Izraela, ili Efraima). Dvoje slugu koristi svoje mine kako bi stekli još više mina (više spašenih duša) za svog gospodara i zbog toga im je dodeljena velika nagrada. Međutim, treći sluga polaže svoju minu u maramicu, i ne koristi je za svog gospodara, i zbog toga mu je oduzeta mina (spasenje).
Jevanđelje po Luki (Luqa) 19:12-27
12 Zato je rekao: „Jedan plemić otputovao je u daleku zemlju da preuzme carsku vlast i da se zatim vrati.
13 Pozvao je deset svojih slugu, dao im je deset mina (kesa sa novcem) i rekao: ‘Poslujte dok ne dođem.’
14 Ali njegovi sunarodnici su ga mrzeli i poslali su za njim izaslanike s porukom: ‘Ne želimo da on caruje nad nama.’
15 Kad se on vratio, nakon što je preuzeo carsku vlast, zapovedio je da mu pozovu one sluge kojima je dao srebrni novac, da bi utvrdio šta su zaradili.
16 Tada je prišao prvi i rekao: ‘Gospodaru, tvoja mina (kesa novca) je donela deset mina (kesa).’
17 A on mu je rekao: ‘Odlično, dobri slugo! Zato što si bio veran u najmanjem, vladaj nad deset gradova.’
18 Zatim je došao drugi i rekao: ‘Tvoja mina (kesa novca), gospodaru, donela je pet mina (kesa).’
19 I ovome je rekao: ‘Ti budi nad pet gradova.’
20 A treći je došao i rekao: ‘Gospodaru, evo tvoje mine (kese sa novcima)! Čuvao sam je u maramici.
21 Bojao sam te se jer si strog čovek, uzimaš što nisi uložio i žanješ što nisi posejao.’
22 A on mu je rekao: ‘Sudiću ti po tvojim rečima, zli slugo. Znao si da sam strog čovek, da uzimam što nisam uložio i žanjem što nisam posejao?
23 Zašto onda nisi moj srebrni novac stavio u banku? Tada bih ga po dolasku podigao s kamatom.’
24 Onima koji su tamo stajali rekao je: ‘Uzmite od njega tu minu (kesu sa novcem) i dajte je onome ko ima deset mina (kesa).’
25 A oni rekoše: Gospodaru, on već ima deset mina (kesa)!’ Ali on odgovori:
26 ‘Kažem vam, svakome ko ima, daće se još, a onome ko nema, uzeće se i ono što ima.
27 A one moje neprijatelje koji nisu hteli da ja carujem nad njima dovedite ovamo i pogubite ih preda mnom.’”
Plemić u poređenju nije dao svojim slugama minu da troše na sebe. Umesto toga, dao im je minu da je koriste za njega, i očekivao je da će je oni koristiti na način koji bi on odobrio. Ako oni nisu potrošili novac za njega, tada im se mina oduzela – i ovo je tačno onako kako nam Ješua daje dar Svog Duha. Dok nam Ješua daje Svoj Duh slobodno, očekuje da ga koristimo radi izgradnje Njegovog carstva prema Njegovim uputstvima. Jednog dana ćemo svi biti na proceni, koliko smo Mu bili poslušni u ovome.
Otkrivenje (Hitgalut) 20:11-13
11 Video sam i veliki beli presto i Onoga koji sedi na njemu. Pred Njim su pobegli zemlja i nebo, i za njih se više nije našlo mesta.
12 I video sam mrtve, velike i male, kako stoje pred Elohimom, i svici su se otvorili. I otvorila se druga knjiga, koja je Knjiga Života. I mrtvima je bilo suđeno prema njihovim delima na temelju onoga što je napisano u svicima.
13 I more je predalo mrtvace koji su bili u njemu, i Smrt i Had predali su mrtvace koji su bili u njima. I svakome je bilo suđeno prema njegovim delima.
Međutim, iako je Pismo jasno po pitanju toga da će nam biti suđeno prema našim delima, neki vernici se ponašaju kao da će nam biti suđeno u skladu sa našim nivoom znanja. Iako izgledaju željni da nauče sve što mogu, oni ne žele da se organizuju ili da podrže rukovodstvo, kako bi rukovodstvo tada moglo da uradi i bezbroj stvari koje su potrebne da se izgradi Ješuino carstvo onako kako On to kaže. Ako smo voljni da prihvatimo činjenično stanje, ovo je slično postavljanju nečije mine u maramicu da se ne izgradi Ješuino carstvo (ili da se ne izvrši Njegova volja).
Razlog zbog kojeg nam Ješua daje svoj Duh je taj što želi da učinimo veliki posao za Njega. Videli smo u Nazarećanskom Izraelu da je izgubljenih deset plemena severnog doma Izraela (Efraim) razbacano na sva četiri kraja sveta i da će biti vraćeni u savez predvođeni Ješuinim Duhom. Međutim, posao nije samo da ih vrati, već da ih iskoristi za stvaranje doslovnog carstva za Onoga koji će vladati i carevati nad zemljom, nakon što počne milenijum.
Dok su izgubljeni Izraelci (Efremiti) bili rasuti u svaki narod, u duhovnom smislu plemena su bila zarobljena od strane Malog roga (tj. papstva). Papstvo je Jahvine svece duhovno zarobilo na vreme, vremena i pola vremena (koje pokazujemo u Nazarećanskom Izraelu da su 1.260 godina). Kad se ovih 1.260 godina navršilo, sveci su se odvojili od Rima u vidu protestantske reformacije.
Knjiga proroka Danila (Daniel) 7:25-27
„25 On će govoriti velike reči protiv Svevišnjeg, i progoniće svece Svevišnjeg. Imaće nameru da promeni vreme [praznovanja] i Zakon, i sveci će mu biti predati u ruke za jedno vreme, vremena i pola vremena.“
26 I sud je zasedao i oduzeo mu vlast da bi bio zatrt i uništen zauvek.
27 A carstvo i vlast i veličanstvo carstava pod čitavim nebesima, daće se narodu, svecima Svevišnjega. Njegovo carstvo je večno carstvo, i sve vlasti će služiti i biti poslušne Njemu.”
Kao što objašnjavamo u Otkrivenju i Poslednjim Vremenima, Ješua neće biti ovde na zemlji tokom milenijuma. Umesto toga, nebeski sud će zasedati u trubi 7 (pri kraju nevolje) i oni će oduzeti papstvu carstvo i vladavinu i dati je svetima. To znači da će carstvo i vladavinu dobiti Ješuino telo (što je Nazarećanski Izrael). Zato 27. stih kaže da će se moć dati svetima, a ipak će se sve vlasti služiti i pokoravati Njemu (tj. Ješui). Vlasti će se pokoravati Njegovom telu (Nazarećanskom Izraelu). Međutim, kvalifikovati se kao Ješuino telo nije lako.
Ono što moramo da razumemo je, da bismo se kvalifikovali kao deo Ješuinog tela, prvo moramo da uradimo stvari koje bi Ješuin Duh tražio od nas da radimo. Moramo dozvoliti da Ješuin Duh ima svoj put sa nama – a ako mi to ne učinimo, onda uistinu nemamo puninu Ješuinog Duha (i zato nismo u potpunosti deo Ješuinog tela). Ako je to slučaj, onda, bar sa određenog stanovišta, to je kao da nikad nismo primili (punoću) Ješuin Duh. Ponekad se ljudi pitaju zašto bi se vlasti pokorile Ješuinom telu, ako Ješua nije fizički prisutan.
Odgovor na to videli smo u Vladavini Tore. U Velikom Poslanju, Ješua nam govori da se pridržavamo (tj. da činimo) sve što nam On zapoveda.
Jevanđelje po Mateju (Mattityahu) 28:19-20
“19 Zato idite i naučite sve narode, uranjajući ih u ime Oca i Sina i Odvojenog Duha (Svetog Duha),
20 i učeći ih da drže sve što sam vam zapovedio. I evo, Ja sam uvek sa vama, sve do svršetka ovog doba. Amein.”
U Vladavini Tore takođe smo videli da je pre nego što je Ješua uzašao na nebo, Sam zapovedio da obnovljeni Melhisedekov red širi veru u Njega na sva četiri kraja sveta. Svaki deo Njegovog tela trebalo je da uradi svoj deo kako bi pomogao da se zadovolje potrebe ovog Velikog Poslanja. Ovo je ono što stih 16 naziva “sastavljeno zajedno i objedinjeno kroz spojeve koji ga opslužuju u skladu sa delovanjem u meri svakog dela”, uzrokujući da telo raste (bez kraja) na poučavanju sebe u ljubavi.
Efescima poslanica (Ephesim) 4:11-16
“11 I dao je neke da budu apostoli, neke da budu proroci, neke da budu propovednici dobre vesti, neke da budu pastiri i učitelji,
12 kako bi usmeravali svete, kako bi služili i kako bi izgrađivali Mesijino telo,
13 dok ne dostignemo svi u jedinstvo vere i poznanja Sina Elohimovog, u čoveka savršena, u meru rasta punoće Mesijine;
14 da više ne budemo mala deca koju kao da bacaju talasi i koju tamo-amo nosi svaki vetar učenja, jer slušaju ljude koji se služe prevarom i koji ih lukavo dovode u zabludu.
15 Nego, govoreći istinu u svemu, ljubavlju uzrastimo do zrelosti da budemo poput Njega koji je poglavar, a to je Mesija,
16 iz koga je celo telo sastavljeno zajedno i objedinjeno kroz spojeve koji ga opslužuju u skladu sa delovanjem u meri svakog dela, čineći da telo raste na poučavanju sebe u ljubavi.”
Opet, budući da je to Ješuina lična zapovest, ovo je ono što On želi da svi radimo sa našim spašenim životima – i jedini način na koji to zaista možemo biti željni jeste ako smo ispunjeni Ješuinim Duhom.
Ješuin Duh bi želeo da budemo revnosni da proširimo Njegovo carstvo bez kraja, kao što nam ukazuje i Isaija 9:7
Knjiga proroka Isaije (Yeshayahu) 9:7
7 Veličini Njegove vlasti i miru neće biti kraja, na Davidovom prestolu i u Njegovom carstvu, da se utvrdi i utemelji na sudu i pravednosti, od sada pa doveka. Revnost Jahve nad vojskama to će učiniti.
Imamo li ovu revnost da pomognemo izgraditi carstvo bez kraja za našeg Cara? To je ono što Ješua želi da uradimo sa svojim minama.
Pre nego što je Ješua uzašao na nebo, uspostavio je obnovljeni Melhisedekov red u kojem je sveštenstvo bilo odvojeno od naroda. Pravila za to prikazujemo u Vladavini Tore, ali odvojeno svešteništvo ne samo što omogućava veću specijalizaciju znanja, već može i povezati sve zajednice širom sveta. Ovo formira doslovno duhovno carstvo za Ješuu u svim narodima. Ova vrsta duhovnog carstva na kraju dobija svetovnu političku moć, a upravo će ta duhovno-politička moć omogućiti Ješuinom telu da caruje i vlada nad svim vlastima tokom hiljadugodišnjeg perioda.
Kao što smo videli u Nazarećanskom Izraelu, unutar Judeje Tora je shvaćena kao večni bračni savez, i zato je Tori poslušna nazarećanska frakcija procvetala u zemlji Judeji. Međutim, izvan Judeje, uloga Tore kao večnog bračnog saveza nije bila dobro shvaćena, pa je umesto toga cvetala varijacija bez Tore nazvana hrišćanstvo. Ova varijacija bez Tore, hrišćanstvo, kasnije je spojena sa rimskim obožavanjem sunca, radi formiranja katoličke („univerzalne“) vere. Stoga katolicizam možemo smatrati varijantom treće generacije.
Dok su katolici pokušavali da promene dane bogosluženja i Tore, oni su se držali koncepta odvojenog svešteništva, što im je omogućilo da ujedine sve svoje zajednice širom sveta. Ne treba izgubiti iz vida da je Rim, ovim globalno odvojenim sveštenstvom, uspeo da uspostavi prevlast i vlast nad hrišćanskim kraljevima Evrope i poznatog sveta. Rimska duhovna moć bila je toliko velika pre protestantske reformacije, da ako bi Rim ekskomunicirao kralja, tada bi se njegovi ljudi verovatno pobunili protiv njega i svrgnuli ga sa vlasti. Ovo je vrsta duhovnog carstva i vlasti za koju Ješua želi da se pripremimo, da bismo je primili, nakon što Vavilon-Rim padne u 7 trubi.
Baš kao što je Katolička crkva morala biti dobro organizovana da upravlja takvom vrstom globalne moći, tako i nazarećani moraju biti dobro organizovani. U Vladavini Tore pokazali smo razvoj duhovnog i svetovnog autoriteta u Izraelu od edenskih vremena do prvog veka. U ovoj studiji se nadamo da ćemo pokazati kako treba izgledati dobro uređeno telo, da bismo mi kao Njegov narod mogli primiti i koristiti autoritet koji nam Jahve planira dodeliti nakon 7 trube po pravdi, pravednosti i ljubavi.
Mogućnost uspostavljanja Ješuinog globalnog carstva u naše vreme trebalo bi da oduševi sve koji vole Ješuu, bez obzira koliko su veliki ili mali, visoki ili niski. Ipak interesantno je da iako Elohim obećava da će nagraditi sve one koji mu služe u Duhu i istini, nisu svi Efremiti oduševljeni zbog toga. Koliko god ovo izgledalo zapanjujuće, možda se deo toga može pripisati Efremitskoj buntovnoj prirodi.
Kao što smo videli u Nazarećanskom Izraelu, posle 1.260 godina duhovno zarobljeništvo u Rimu je isteklo, Efremiti su počeli da upoređuju svoje prakse obožavanja sa Pismom. Kako su Efremiti počeli da shvataju da rimska praksa ne odražava učenje Pisma, Efraim se prvo odvojio od Katoličke crkve, a potom i od Protestantske crkve.
Iako su oba ova razlaza bila potrebna za ispunjenje proročanstva, postoji problem u tome što su neki Efremiti počeli da veruju da uopšte ne treba da postoji nikakav verski autoritet ili organizacija (iako nam Obnovljeni Savez to jasno zapoveda). U vreme pisanja ovog teksta (u 2019. godini), ovaj pogrešni anarhistički ideal zastupaju neki veoma popularni mesijanski učitelji, koji uče da ne bi trebalo da imamo nikakvu organizaciju, strukturu ili pokriće, uprkos činjenici da to zahtevaju odlomci kao što je Poslanica Titu 1:5.
Titu poslanica (Titus) 1:5
5 Ostavio sam te na Kritu da ispraviš ono što je manjkavo i da imenuješ starešine po gradovima, kao što sam te uputio.
Mnogi su pozvani, malo ih je izabrano. Neki će ceniti svoju slobodu, novac i vreme više nego što cene priliku da pomognu u izgradnji hiljadugodišnje vladavine Ješue. Međutim, neki će biti izabrani da se pokore i moja je nada i molitva da će ovo istraživanje pomoći odabranom ostatku da shvati kako Ješua želi da svi koristimo svoje mine za Njega, tako da u presudi čuju: „Dobro urađeno, dobri i verni slugo! Uđi i podeli radost sa svojim gospodarom.”
Jevanđelje po Mateju (Mattityahu) 25:21
21 ‘Dobro urađeno, dobri i verni slugo’, reče mu gospodar. ‘Bio si pouzdan u malom, zato ću te postaviti da upravljaš velikim. Uđi i podeli radost sa svojim gospodarom.’
Ako želite da naučite kako Pismo govori da treba organizovati izgradnju Ješuine hiljadugodišnje vladavine, da bismo Mu mogli ugoditi, čitajte dalje.
