U ranijim poglavljima videli smo da je Ješua došao da zameni pokvareni rabinski poredak obnovljenim poretkom Melhisedeka. Videli smo i kako je Duh poslao Šaula i Barnabu da propovedaju o Ješui ne-Jevrejskim povratnicima Efremitima. U Delima 15 je odlučeno da kada se ne-Jevrejski Efremiti slože da se uzdržavaju od četiri gadosti, mogu da dolaze u jevrejske sinagoge u svojim gradovima, gde bi mogli čuti Mojsijevu Toru koja se propoveda na Šabat. To je podrazumevalo da je prisustvovanje službi u sinagogi trebalo da bude redovan deo njihovog življenja (baš kao što je to bio Ješuin običaj za vreme Njegovog života).
Dela apostolska (Ma’asei) 15:19-21
19 “Zato smatram da ne treba stvarati neprilike onima iz drugih naroda koji se vraćaju Elohimu [govoreći im da slede rabinski proces obraćenja ne-Jevreja],
20 nego im treba napisati da se uzdržavaju od onoga što je onečišćeno idolima, od bluda, od udavljenoga i od krvi.“
21 Jer Mojsije od drevnih vremena ima po gradovima one koji ga propovedaju, jer se njegovi spisi svakog Šabata naglas čitaju u sinagogama.”
Nakon što su nazarećani izbačeni iz sinagoga nametanjem Birkat HaMinima, morali su da formiraju sopstvene zajednice. Ono što trebamo videti u ovom poglavlju je kako se te zajednice trebaju oformiti i voditi prema Melhisedekovom uređenju.
U Efescima 4, sam Ješua nam daje pet darova za službu. U Efescima 4 daje nam se do znanja da Ješua očekuje da koristimo ove darove za službu za objedinjavanje i izgradnju našeg tela i da postanemo sličniji Njemu.
Efescima poslanica (Ephesim) 4:11-16
“11 I dao je neke da budu apostoli, neke da budu proroci, neke da budu propovednici dobre vesti, neke da budu pastiri i učitelji,
12 kako bi usmeravali svete, kako bi služili i kako bi izgrađivali Mesijino telo,
13 dok ne dostignemo svi u jedinstvo vere i poznanja Sina Elohimovog, u čoveka savršena, u meru rasta punoće Mesijine;
14 da više ne budemo mala deca koju kao da bacaju talasi i koju tamo-amo nosi svaki vetar učenja, jer slušaju ljude koji se služe prevarom i koji ih lukavo dovode u zabludu.
15 Nego, govoreći istinu u svemu, ljubavlju uzrastimo do zrelosti da budemo poput Njega koji je poglavar, a to je Mesija,
16 iz koga je celo telo sastavljeno zajedno i objedinjeno kroz spojeve koji ga opslužuju u skladu sa delovanjem u meri svakog dela, čineći da telo raste na poučavanju sebe u ljubavi.”
Stih 13 kaže da se trebamo organizovati u skladu sa tim darovima sve dok ne postignemo jedinstvo vere u ljubav, i dok svi ne postanemo savršeni ljudi (tj. poput Ješue). Pošto naše telo trenutno nije ujedinjeno i budući da smo i sami daleko od savršenog (i kao pojedinci, i kao telo), još uvek bi trebalo da se oplemenjujemo tim petostrukim darovima za službu.
Kada govorimo o ovim petostrukim darovima za službu kao usavršavanju, treba napomenuti da postoji i specifičan način na koji ovi darovi rade zajedno. U poslanici Efescima, poglavlje 2, nam se govori o tome da je živi hram trebalo da bude izgrađen na onome što se naziva temeljem apostola i proroka.
Efescima poslanica (Ephesim) 2:19-22
19 Dakle, više niste stranci ni došljaci, nego ste sugrađani svetih i članova porodice Elohima,
20 sagrađeni na temelju apostola i proroka, a ugaoni kamen temeljac je sam Ješua Mesija.
21 U kome je cela građevina skladno povezana i izrasta u posvećeni hram u Gospodaru,
22 u kome se i vi takođe izgrađujete zajedno za mesto prebivanja Elohima u Duhu.
To znači da apostoli i proroci igraju posebnu temeljnu ulogu u uspostavljanju doktrine. Primer toga smo već videli u Delima 15, gde se osnova apostola i proroka sastala da bi odlučila o teškom teološkom pitanju, kao odbor apostola i starešina.
Dela apostolska (Ma’asei) 15:6:
6 Na to su se apostoli i starešine okupili da razmotre to pitanje.
Razlog za zasedanje veća u Delima apostolskim, glava 15 je bilo teško teološko pitanje, kako se Ješuino telo ne bi podelilo. Kao što smo videli u Nazarećanskom Izraelu, društvo verujućih istomišljenika se po Pismu (Svetom Pismu) klasifikuje kao narod. Da je postojalo više zvaničnih društava verujućih istomišljenika, postojala bi dva naroda i oni bi se razdvojili. To je baš kao što se danas rabinski mesijanski Jevreji ne mešaju sa nazarećanima (nego su dva odvojena naroda).
Jevanđelje po Mateju (Mattityahu) 12:25
25 Ali, Ješua je znao šta misle pa im reče: „Opusteće svako carstvo koje je protiv sebe podeljeno, i neće opstati nijedan grad ili dom koji je protiv sebe podeljen.
Ali ako moramo imati jednu doktrinu da bismo se ujedinili, to mora biti i Elohimova doktrina, ili nećemo moći da uđemo u jedinstvo s Njim.
Knjiga proroka Amosa (Amos) 3:3
3 Mogu li dvoje hodati zajedno, a da se najpre ne usaglase?
Dakle, ako mora postojati samo jedna doktrina, i ako to mora biti Elohimova doktrina, onda veće koje uspostavlja tu doktrinu mora biti sastavljeno od onih koji čuju u Duhu i mogu jasno izgovoriti ono što čuju. Kao što pokazujemo u Vladavini Tore, to su apostoli i proroci, jer su apostoli i proroci dve vrste darova koji (po definiciji) čuju u Duhu. (Nije da drugi darovi ne mogu čuti u Duhu, ali, po definiciji, apostoli i proroci mogu.)
Sada moramo da razumemo kako su darovi za službu (apostoli, proroci, evanđelisti, pastiri i učitelji) povezani sa položajima službe (apostoli/sveštenstvo, starešine, đakoni i narod). Dok bilo ko od nas može imati bilo koje (ili sve) darove (apostol, prorok, evanđelist, pastir ili učitelj), naš položaj službe u telu određuje se pronalaženjem mesta na kojem možemo najbolje služiti. Dakle, jedan čovek sa apostolskim darom može biti pozvan u sveštenstvo (gde bi mogao služiti kao apostol), dok bi drugi čovek sa apostolskim darom mogao da služi kao starešina u zajednici. Apostolski dar ukazuje da može ispuniti vodeću ulogu. On još uvek mora da bude odgovoran apostolskoj osnovi (kao što je Šaul morao da izveštava Jakova u Delima 21), ali može da deluje i bez nadzora tokom određenih vremenskih perioda. U Delima apostolskim 15 ta fraza „apostoli i starešine“ odnosi se na apostole sveštenstva i duhovne starešine (vođe) zajednice.
(Za više informacija o daru proročanstva i slušanju u Duhu, pogledajte „O govoru u jezicima“, u Nazarećanskim studijama Pisma, Svezak 1.)
U Efescima 2:20 se kaže da je Ješua Mesija glavni kamen temeljac ove doktrinarne osnove. Možemo to možda vizualizovati na ovaj način.
Na ovoj slici Ješuini pravi apostoli i proroci su u duhovnoj vezi sa Ješuom. To znači da moraju imati duboku vezu sa Ješuom u Duhu (npr., Jovan 15).
Jevanđelje po Jovanu (Yochanan) 15:5
5 Ja sam čokot, a vi ste loze. Ko bude u Meni i Ja u njemu, on donosi mnogo ploda, jer bez Mene ne možete činiti ništa.
Zajedno oni formiraju teološki temelj na kojem se može izgraditi duhovni dom obožavanja. Zato se ostali službenici (evanđelisti, pastiri i učitelji) moraju nadograditi na njihov temelj, a ne postavljati druge temelje.
Prva poslanica Korinćanima (Qorintim Aleph) 3:10-15
10 Prema naklonosti Elohimovoj koja mi je ukazana, ja sam, kao mudri glavni graditelj, postavio temelj, a drugi grade na njemu. Ali neka svako pazi kako gradi na njemu.
11 Jer niko ne može da postavi neki drugi temelj osim onoga koji je već postavljen, a to je Ješua Mesija.
12 A ako neko na tom temelju gradi zlatom, srebrom, dragim kamenom, drvetom, senom, slamom,
13 svačije će delo postati jasno; jer će se ono u Dan proglasiti, jer će biti otkriveno vatrom i vatra će ispitati svačije delo, ma koje vrste da je.
14 Ako nečije delo koje je na tom temelju sagrađeno ostane, taj koji ga je sagradio dobiće nagradu.
15 Ako nečije delo izgori, taj će pretrpeti štetu, a on će se spasti, ali ipak kao kroz vatru.
Sa postavljenim teološkim temeljima, Šaul i ostali apostoli mogli su da se fokusiraju na izgradnju zajednica. Zbog toga, kad je Šaul išao na svoja službenička putovanja, ne samo da se sastajao sa ljudima, već je tražio da postavi i duhovne starešine koji bi mogli da vode zajednice u njegovom odsustvu.
Poslanica Titu 1:5 pokazuje nam da je posao svešteništva da kvalifikuju i postavljaju starešine.
Titu poslanica (Titus) 1:5
5 Zbog toga sam te ostavio na Kritu da dovedeš u red ono što je manjkavo i da imenuješ starešine po svim gradovima, kao što sam ti naložio.
Mi ćemo kasnije videti pravila za imenovanje starešina, gde nije potrebno da starešine imaju apostolske ili proročke darove. Lepo je ako ih imaju, ali s obzirom da je većini ljudi potreban evangelizam, svešteništvo i podučavanje, njihove potrebe mogu se dobro opsluživati ako zajednica ima tri starešine, od kojih je jedan pastir, drugi evanđelista, a treći učitelj.
Postoji najmanje šest nivoa autoriteta i organizacije u Poslanici Titu 1:5. Već smo videli da je Šaul izveštavao o osnovi apostola i starešina (u Delima 15 i Delima 21). Zauzvrat, Šaul je osigurao pokriće za Timoteja, a Timotej je imenovao starešine u svakom gradu. Starešine pružaju pokriće đakonima (sluge zajednice), a sluge zajednice pružaju pokriće za narod. Ovo stvara globalno carstvo za Ješuu.
U sledećem poglavlju ćemo govoriti o kvalifikacijama za starešine i sluge.
