U Nazarećanskom Izraelu videli smo kako narod Izraela može biti podeljen u dve glavne proročke grupe, nazvane dva doma Izraela. Južni dom se zove Judin dom, dok se severni dom zove dom Izraela ili Efraima. Prvobitno južno carstvo Jude se sastojalo od dva (ili neki kažu tri) plemena, dok je severno carstvo imalo deset plemena. U širem smislu, uopšteno gledano, današnji Jevreji duhovno potiču od Judinog doma, dok hrišćani duhovno potiču od severnog doma Izraela (Efraim). Ješua je bio poslan severnom domu Izraela (na Njegovom prvom putovanju).
Jevanđelje po Mateju (Mattityahu) 15:24
24 A On im odgovori: „Ja sam poslan samo izgubljenim ovcama doma Izraelovog.”
S vremenom je situacija postala složenija, tako da danas postoji više od jedne proročke grupe Jevreja i više od jedne proročke grupe Efremita. Pošto je severno carstvo bilo neposlušno Tori, Jahve je poslao Asirce da odvedu Efraima u fizičko i duhovno zarobljeništvo (oko 732. godine pre nove ere). Po isteku vremena u zatočeništvu oni se još uvek nisu pokajali, pa su se rasuli u sve narode, ispunjavajući obećanja data patrijarsima. (Za detalje pogledajte Nazarećanski Izrael). U isto vreme Asirci su takođe zarobili većinu Jevreja. Sve je ovo danas vrsta proročkog duhovnog ropstva u Asiriji. Ješua je rekao da je došao da oslobodi ove duhovne zarobljenike i potlačene.
Jevanđelje po Luki (Luqa) 4:18
18 „Jahvin Duh je na meni, jer Me je Jahve pomazao da objavim dobru vest siromašnima, da iscelim one slomljenog srca, da propovedam oslobođenje [duhovno] zarobljenima i vraćanje vida slepima, da pustim [duhovno] potlačene na slobodu…”
U Otkrivenju i Poslednjim vremenima videli smo da većina Efremita neće shvatiti ko su oni sami dok se Ješua ne vrati kod Armagedona, ali još danas je pozvan mali ostatak koji će pomoći da se ponovo uspostavi vera koja je jednom predata svetima.
Judina poslanica (Yehudah) 1:3
3 Ljubljeni, dok sam bio veoma marljiv da vam pišem o našem zajedničkom spasenju, osetio sam neophodnim da vam pišem, pozivajući vas da se iskreno borite za veru koja je jednom predata svetima.
Da bismo obnovili tu izvornu veru, moramo shvatiti da je melhisedekijanska frakcija judaizma pratila Ješuu kao njenog jedinog Rabina. Budući da je Ješua naš jedan i jedini Rabin, takođe sledimo rabinski princip oponašanja našeg Rabina (Ješue) u svim stvarima, da hodimo onako kako je On hodio.
Prva Jovanova poslanica (Yochanan Aleph) 2:6
6 Onaj ko kaže da prebiva u Njemu, dužan je da i sam hodi onako kako je i On hodio.
Izraz “hodite onako kako je On hodio” je hebrejski idiom, što znači da se trebamo pokoravati Ješuinoj izjavi o veri (halachah). Izraz halachah odnosi se na način postupanja (tj. življenja) po Tori. Kada hodimo kao što je naš Rabin Ješua hodio, oponašajući Ga u svim stvarima, tada možemo reći da sledimo Ješuu.
Jevanđelje po Marku (Marqaus) 9:38-40
38 A Jovan Mu odgovori: „Učitelju, videli smo kako jedan čovek isteruje demone u Tvoje ime, pa smo mu zabranili, jer nije išao s nama.”
39 Ali Ješua je rekao: „Ne branite mu, jer niko ko učini neko čudo u Moje ime, neće moći odmah zatim zlo govoriti o meni.
40 Jer ko nije protiv nas, za nas je.
Dakle, ako smo deo ostatka koji je pozvan da hodi onako kako je Ješua hodio i da obožavamo onako kako je On obožavao, onda se postavlja pitanje kako je Ješua živeo i obožavao? Jedna od tih stvari je bio običaj da se na Šabat ide u sinagogu.
Jevanđelje po Luki (Luqa) 4:16
16 Došao je u Nazaret, gde je odrastao. I kao što je bio Njegov običaj, On je ušao u sinagogu na dan Šabata i ustao da čita.
U judaizmu, „ustati da čita“ odnosi se na čitanje delova Tore i Proroka. Ustati da se čita, čast je koja se dodeljuje samo onima koji podržavaju sinagogu i imaju dobar odnos sa ljudima. U tom kontekstu, dakle, mi koji težimo hoditi onako kako je Ješua hodio, trebali bi da težimo da veličamo Jahvino i Ješuino ime kroz podržavanje javnog čitanja Tore u sredini u kojoj živimo. Istorija pokazuje da su to nazarećani činili sve dok ih katolici u četvrtom veku nisu oterali u ilegalu. Na primer, uzmite u obzir ovaj citat oca Katoličke crkve Epifanija Salaminskog, koji je nazivao nazarećane jereticima, jer su “čitali Zakon”. (Napomena: „Čitanje zakona“ je hebrejski idiom za čitanje Tore.)
Nazarećani se ne razlikuju u bitnim stvarima od njih [ortodoksnih Jevreja], jer praktikuju običaje i doktrine propisane jevrejskim Zakonom; osim što veruju u Hrista. Oni veruju u vaskrsenje mrtvih i da je univerzum stvorio Bog. Oni propovedaju da je Bog Jedan i da je Isus Hristos Njegov Sin. Oni su veoma učeni na hebrejskom jeziku. Čitali su Zakon [Mojsijev Zakon]…. Stoga se razlikuju … od pravih hrišćana jer ispunjavaju do sada [takve] jevrejske obrede kao što su obrezivanje, Šabat i drugi.
[Epifanije Salaminski, “Protiv krivoverja”, Panarion 29, 7, str. 41, 402]
U prvom veku, Jevreji su u svojoj zemlji razumeli da je Tora bračni ugovor između Jahve i Izraela, pa je tako Tori poslušna nazarećanska frakcija mogla da se širi. Međutim, izvan zemlje Izraela ne-Jevreji nisu shvatili ulogu Tore kao bračnog ugovora, a pošto je hrišćanstvo lakše praktikovati od nazarećanske vere, hrišćanstvo bez Tore je raslo brže. Na kraju su rimski saveti u Nikeji i Laodikeji zabranili nazarećansku izraelsku veru.
Hrišćani ne smeju da judaiziraju odmarajući se na Šabat; nego moraju raditi toga dana, poštujući Gospodov dan [nedelju] odmarajući se, ako je moguće, kao hrišćani. Međutim, ako se bilo ko [nazarećanin] nađe da judaizira, neka bude isključen iz Hrista.
[Rimska crkva; Savet Laodikeje pod carem Konstantinom; Kanon 29, 336 n.e.]
Međutim, shvatimo da nije sve što Katolička crkva radi (ili čini) pogrešno. Često se kaže da Sotona preferira falsifikat koji je što bliži originalu, pa da vidimo šta se promenilo od nazarećanske do katoličke vere – a šta nije.
Ako smo voljni to da prihvatimo, i nazarećanska i katolička vera su organizovane širom sveta. Obe teže uspostavljanju globalnog carstva (jedna za Ješuu, a druga za Vavilon). Obe podučavaju jednu doktrinu, iako dolaze do te doktrine različito, obe dodeljuju autoritet za donošenje odluka jednom pojedincu (npr., Jakov u Delima apostolskim 15, i papa). Obe imaju odvojeno sveštenstvo. Ako imamo oči da vidimo i voljni smo to da prihvatimo, glavna razlika je u tome što Rimska crkva ima vavilonski duh i ona je podložna podelama. Prvo se Rimska crkva podelila na istočnu i zapadnu polovinu u Velikoj Šizmi 1054. Posle toga se Zapadna Rimska crkva (Zapadna noga) počela dalje deliti u protestantskoj reformaciji 1517. godine. Prve nove denominacije su formirane (npr. Luteranska crkva), a potom su usledile nacionalne denominacije (npr. Crkva Engleske, Crkva Švedske). Razlog zbog kojeg se ove crkve nikada ne mogu objediniti kao jedno telo je taj što imaju iskrivljenu sliku o tome ko je Ješua. Zato što ne znaju ko je Ješua ili šta On želi, oni nisu u stanju da hode onako kako je On hodio, niti da žive kako je On živeo. Prema tome, oni nisu u jedinstvu sa Ješuom (a Ješua nije u jedinstvu sa njima). Zbog toga će njihova tela uvek biti podeljena, osim ako ih ne budu na silu spojili (kao što je slučaj sa predstojećom policijskom državom Novog svetskog poretka).
Iako je raskid sa Rimom bio neizbežan, nije Ješuino telo podeljeno (jer je cepanje suprotno ujedinjenoj globalnoj vladi kojoj nema kraja). Ideja o podeljenom telu bila je neprihvatljiva za Martina Luthera, jer (po definiciji) rascep čini više od jednog Mesijinog tela. Zato se Martin Luter najpre pokušao pomiriti s Rimom (reformisati telo, a ne podeliti ga). Tek nakon što ga je Rim pokušao ubiti, prihvatio je potrebu raskida sa Rimom.
Podela dovodi do još veće podele. Baš kao što je hrišćanska vera bez Tore, bila popularnija izvan zemlje Izraela od nazarećanske vere, tako je i pasivno (lenjo) razjedinjavanje popularnije kod mnogih mesijanaca. Pet stotina godina nakon Luterovog protesta, većina hrišćana i mesijanaca smatra da nema ništa loše u uspostavljanju nezavisnih službi, koje ne doprinose jedinstvu većeg melhisedekijanskog globalnog poretka. Zaboravili su Ješuinu izreku da onaj ko se ne okupi sa Njim (i Njegovim telom) rasipa (i biće kažnjen).
Jevanđelje po Mateju (Mattityahu) 12:30
30 Ko nije sa Mnom – protiv Mene je, i ko se sa Mnom ne okuplja – rasipa.
Kao i u prvom veku, i danas postoji mnogo različitih grupa koje osećaju da mogu „slediti Ješuu“ i „čuvati Toru“, a da pri tom ne doprinesu uspostavljanju Njegove globalne melhisedekijanske vlade kojoj nema kraja. Ono što oni trebaju shvatiti je da, ukoliko se ne pridruže i dok se ne pridruže veri koju je Ješua učio i ne doprinesu rastu Ješuinog globalnog melhisedekijanskog poretka, oni su i dalje u Vavilonu (i ne vrše Njegovu volju).
Na slici su duhovni Efraimovi zarobljenici već prošli kroz mnoge faze na putu nazad ka originalnoj veri. Međutim, istovremeno postaju i sve više podeljeni, jer dok zaista ne napuste Vavilonski crkveni sistem i ne vrate se originalnoj veri, i dalje greše. Takođe treba napomenuti da je poslednji korak najteži od svih prelaznih koraka, posebno za svadljivi Efraim, jer umesto što prihvata još više fragmentacija i podela, trebao bi da se vrati(mo) originalnom nazarećanskom pozivu vere za svakog od nas, da učini(mo) ono što može(mo) i nađe(mo) mesto gde najbolje može(mo) doprineti Njegovom cilju. I dok ne doprinese(mo) svojim pravim udelom, nije (nismo) istinski u Njegovoj volji.
Danas smo rasuti više nego ikad, a poslednja vremena su pred nama. Novi svetski poredak će uskoro postati stvarnost, pa kako da preokrenemo ovaj trend? Kako da počnemo sa obnovom globalnog tela za Ješuu, Njegovim Duhom? Ako Jahve želi, Nazarećanski Izrael se nada da će uspostaviti internet službu Tore, tako da se svi oni koji nemaju lokalnu sinagogu mogu još uvek okupljati i obožavati onako kako je to Ješua činio. Ako Jahve želi, nadamo se da će to dovesti do više lokalnih okupljanja i više lokalnih službi čitanja Tore, jer Jahve nadahnjuje više starešina zajednice da podrže javna čitanja (službu) Tore, kako bi slavili Njegovo ime u njihovim gradovima. Kada mi Njegovi ljudi započnemo da organizujemo Njegov oblik obožavanja u svakom gradu širom sveta, biće ispunjenje onoga što je predviđeno u Delima apostolskim 15, tako da novi vernici mogu da nauče kako da obožavaju Cara nad svim carevima učestvujući u njihovim lokalnim nazarećanskim sinagogama.
Dela apostolska (Ma’asei) 15:19-21
19 Stoga je moja presuda da ne stvaramo neprilike onima, koji su među ne-Jevrejima okrenuti ka Elohimu:
20 nego im treba napisati da se uzdržavaju od onoga što je onečišćeno idolima, od bluda, od udavljenoga i od krvi.“
21 Jer Mojsije kroz mnoge generacije, ima u svakom gradu one koji ga propovedaju, koji ga čitaju svakog Šabata u sinagogama.”
Ipak, dok će onlajn emitovanje biti korisno za one koji nemaju lokalnu skupštinu, još bolje će biti za pobožne ako mogu da učestvuju u njihovoj lokalnoj skupštini i sarađuju sa drugima kako bi proslavili i uveličali imena Jahve i Ješue u svojim sredinama, jer postoji bezbroj koristi od zajedništva i skupljanja, koje virtuelna sinagoga nikada ne može pružiti. Pa ipak, molimo se da to bude dobar početak, i da nam se pridružite u služenju Njemu onako kako On kaže da želi da Mu se služi.
