„Ovaj članak ima neke rečenice prevedene automatski. Ako želite da nam pomognete da ih ispravimo, pošaljite e-mail na contact@nazareneisrael.org “
Da li želite da držite veru kojoj je Mesija učio svoje apostole da drže? Neki ljudi brzo zaključuju da su Mesijini učenici svi bili „hrišćani“, ali da li je to zaista ono što nam govori biblijski zapis?
Šta ako Biblija pokaže da su Mesija i Njegovi učenici sebe smatrali Nazarećanima, a da su “Hrišćani” bili u potpunosti drugačija skupina? Šta bi to značilo?
Jedan od najuticajnijih crkvenih otaca svih vremena bio je Epifanije Salamski. Živeo je od 310 do 403 godine n.e.. Rekao je da su Nazarećani i hrišćani dve odvojene (ali srodne) grupe koje su zadržale dve srodne (ali različite) vere u četvrtom veku nove ere – i tako je to i danas.
„Nazarećani se ne razlikuju u bilo kojoj bitnoj stvari od njih (misleći na ortodoksne Jevreje), jer praktikuju običaje i nauke propisane jevrejskim zakonom; osim što veruju u Hrista. Oni veruju u vaskrsenje mrtvih i da je univerzum stvorio Bog. Oni propovedaju da je Bog Jedan i da je Isus Hrist njegov Sin. Oni su veoma obrazovani na hebrejskom jeziku. Oni su čitali Zakon (znači Mojsijev zakon)…. Stoga se razlikuju … od pravih hrišćana jer ispunjavaju do sada [takve] jevrejske obrede kao što je obrezivanje, subotu i druge.
“[Epifanije,” Protiv krivovera “, Panarion 29, 7, str. 41, 402]
U Panarionu (protiv krivovera) Epifanije pokušava dokazati da su katolici pravi potomci apostola prvog veka (Jakov, Jovan, Petar, Pavle i dr.). Iako je Epifanijeva tvrdnja bila široko prihvaćena u njegovo vreme, od tada se mnogi drugi katolički učenjaci ne slažu sa njim.
Među onima koji se nisu slagali sa Epifanijem bio je i Marsel Simon, pobožni katolički stručnjak za zajednicu iz prvog veka. Marsel Simon je rekao da je Epifanije znao da to nisu bili katolici, već Nazarećani koji su bili pravi potomci zajednice iz prvog veka – ali Marsel Simon je još nazvao Nazarećane “jereticima”, jer je rekao da Katolička crkva ne voli njihove nauke.
„Njih (Nazarećane) u osnovi karakteriše njihova uporna privrženost jevrejskim propisima. Oni su postali jeretici u očima (Katoličke) Majke Crkve, zato što su jednostavno ostali učvršćeni u zastarelim načelima. Oni dobro predstavljaju, (čak) iako Epifanije energično odbija to priznati, direktne potomke te primitivne zajednice, za koju naš autor (Epifanije) zna da su je Jevreji odredili istoimenim imenom, “Nazarećani”.
“[Stručnjak iz prvog veka Marsel Simon, Judeo-christianisme, str. 47-48.]
Primetite kako je Marsel Simon priznao da su Nazarećani direktni duhovni potomci apostola prvog veka (Jakova, Jovana, Petra i ostalih); a ipak je nazvao Nazarećane „jereticima“, jer su se žestoko borili za veru jednom predatu svetima, baš kao što i Judina Poslanica 3 zapoveda.
Judina poslanica 1,3
3 Ljubazni, starajući se istrajno da vam pišem o našem zajedničkom spasenju i životu, imao sam potrebu da vam pišem preklinjući vas da se borite za veru koja je jednom predata svetima.
Ali kako Marsel Simon može nazvati Nazarećane „jereticima“ zbog poštovanja Judine Poslanice 3? Da li smo “jeretici” ako radimo ono što Pismo kaže? Nisu li pravi jeretici oni koji poučavaju protivno onome što Pismo kaže?
Ako su Nazarećani direktni duhovni potomci jevrejskih apostola, ima smisla da su se držali „takvih jevrejskih obreda kao što je Šabat, obrezivanje i drugi“, jer je u svojoj prvoj propovedi Mesija Ješua (Isus) rekao da ne mislimo da je došao da poništi Mojsijeve zakone ili Proroke.
Jevanđelje po Mateju 5: 17-19
17 „Nemojte da mislite da sam došao da ukinem Zakon ili Proroke. Nisam došao da ih ukinem, nego da ih ispunim.
18 Istinu vam kažem: dok nebo i zemlja ne nestanu, neće nestati nijedno slovce ni crtica iz Zakona dok se sve ne ispuni.
19 Ko, dakle, omalovaži i najmanji od tih uputa – i druge uči da tako čine – zvaće se najnižim u Carstvu Nebeskom. A ko ih izvršava – i druge uči da tako čine – zvaće se velik u Carstvu Nebeskom.
Važno je što je Ješua rekao da ne misli da je došao da ukine Zakon. Kao dobar Sin, Ješua nije odbio svoga Oca Jahvu (Jehovu), koji je rekao da pazi da ne doda ili oduzme bilo šta od Mojsijevog Zakona.
Devarim (Ponovljeni zakon) 12:32
32 „Šta god da vam zapovedim, budite oprezni da to poštujete; ne smete mu dodavati niti oduzimati.“
Ponekad ljudi misle da su Mojsijevi Zakoni ispunjeni, jer su neki odlomci u Obnovljenom savezu (Novom zavetu) olako pogrešno shvaćeni. Mnogi od ovih olako pogrešno shvaćenih odlomaka nalaze se u spisima apostola Pavla (Šaula). Međutim, apostol Petar (Kepha) nas upozorava, tako da ih nećemo pogrešno tumačiti.
Druga Petrova poslanica 3: 15-17
15 I mislite o dugom trpljenju našeg Učitelja o Spasenju (doslovno Ješui), kao što vam je i naš voljeni brat Pavle napisao prema mudrosti koja mu je data,
16 kao što to čini i u svim svojim pismima, govoreći u njima o nekim stvarima koje je teško shvatiti, a koje neupućeni i nepostojani izvrću, kao i ostatak Pisma, na sopstvenu propast.
17 Zato vi, voljeni moji, pošto ste upozoreni, pazite da ne budete vođeni greškom Bezakonja i da ne izgubite svoju postojanost.
Primetite da u stihu 16 Petar (Kepha) govori o tome da je u njegovo doba postojala grupa vernika koji su bili „nenaučeni i nestabilni“, jer su iskrivili Pavlove (Shaul) zapise kako bi izgledalo kao da kažu nešto što ne govore.
U 17. stihu Petar (Kepha) nas upozorava da nas ne vodi „greška bezakonja.“ Verzija kralja Džejmsa ovo smatra „greškom zlih“, ali Strongov Konkordans nam govori da ova reč ima veze sa donošenjem ili uspostavljanjem nečega ( poput zamene religije) koja je suprotna Mojsijevom zakonu.
NT: 113 athesmos (ath’-es-mos); od NT: 1 (kao negativna rečca) i izvedenica NT: 5087 (u smislu donošenja); bezakonje, tj. (implicirano) krivično delo:
Aramejska Pešita (NT) se takođe slaže da se moramo zaštititi od greške onih koji su bez Mojsijevih Zakona (aramejski: דדלא נמוס).
Druga Petrova poslanica 3: 17 (Mardokova Pešita)
17 Zato, voljeni moji, kao što znate (ove stvari) unapred, čuvajte se da se ne povodite greškama bezakonja i da ne izgubite svoju postojanost.
U kontekstu, Petar (Kepha) nam kaže da je u njegovo vreme postojala lažna vera koja je pogrešno interpretirala Pavla (Shaul) i propovedala protiv Mojsijevih Zakona. Zar to nisu hrišćani?
Katolički nadbiskup Džejms Kardinal Gibons nam kaže da Pismo „nameće versko poštovanje subote“, ali se potom s ponosom hvali da je crkva ipak nedelju proglasila danom bogosluženja.
„Ako čitate Bibliju od Postanka do Otkrivenja nećete naći nijedan redak koji bi odobrio posvećenje Nedelje. Pismo nameće versko poštovanje Subote, dana koji mi (Katolička crkva) nikada ne posvećujemo. ”
[Nadbiskup Džejms Kardinal Gibons, Vera naših očeva, 88. izd., Str. 89.]
Velečasni Stiven Kinan nam kaže da je Katolička crkva imala moć da sama promeni dane bogosluženja, iako joj Pismo ne daje to ovlaštenje.
„Pitanje: Da li imate neki drugi način dokazivanja da Crkva ima moć da ustanovljuje pravila o praznicima?
„Odgovor: Da nije bila tako moćna, ona ne bi mogla učiniti ono u čemu se svi moderni teolozi slažu sa njom – ne bi mogla ustanoviti poštovanje Nedelje, prvog dana sedmice, umesto poštovanja Subote, sedmog dana, promenu za koju ne postoji Biblijski autoritet. ”
[Velečasni Stiven Kinan, Doktrinski katehizam, 3. izd., Str. 174.]
Nije li argument Stivena Kinana kružno rezonovanje? On tvrdi da je crkva morala imati moć da menja dane bogosluženja samo zato što je to učinila.
Prorok Danilo (Danijel) nas upozorava na Malog roga koji bi pokušao da promeni određeno vreme bogosluženja (sa Šabata na Nedelju) i koji bi takođe pokušao da promeni Mojsijeve Zakone (koji regulišu ostatak ponašanja Tela).
Knjiga proroka Danila 7: 25
25 On će govoriti velike reči protiv Svevišnjeg, i progoniće svece Svevišnjeg. Imaće nameru da promeni vreme (praznovanja) i Zakon, i sveci će mu biti predati u ruke za jedno vreme, vremena i pola vremena.
Kao što ćemo videti kasnije u ovoj studiji, upravo je to učinila Katolička crkva. Promenila je određena vremena bogosluženja i progonila svece Svevišnjega (tj. Nazarećane) koji su se držali originalnih prazničnih vremena i Zakona. Ali nije li greh promeniti Pismo na taj način?
