Pismo nam govori da hodimo u Duhu kako ne bismo ispunjavali želje tela.
Galatima poslanica 5: 16-17:
„16 Kažem vam dakle: Hodite u Duhu, pa nećete udovoljavati požudi tela.
17 Jer telesna požuda se protivi Duhu, a Duh se protivi telu. Zaista, oni se protive jedno drugom, tako da ne činite ono što biste želeli.“
Ovo je savršeni savet, ali čini se da mnogi vernici ne znaju šta to znači, a od onih koji znaju šta to znači, manje njih i dalje to čini. To može biti zato što to nije lako.
Suprotno uvreženom mišljenju, mi ne počinjemo hoditi u Duhu kada kažemo da prihvatamo Ješuu kao našeg Mesiju. Umesto toga, to je nešto što moramo vežbati dok ne postanemo druga priroda – pa čak i tada, mi moramo stalno da nadgledamo sebe, kako bismo bili sigurni da ne zalutamo.
U ovom članku ćemo govoriti o tome šta znači hoditi u Duhu i kako to učiniti. A kad jednom znamo šta da radimo, onda nam je još uvek potrebna praksa i nadgledanje do kraja života, i to u velikoj meri zadovoljava Ješuu i biće nam od koristi na Sudnji dan.
Šta je Duh?
Da bismo naučili kako hoditi u Duhu, prvo moramo znati šta je koncept Duha na hebrejskom. Na hebrejskom je reč za Duh ista kao reč za vetar i za dah. Ta reč je ruach (רוּחַ), a to je u Strongovom Hebrejskom Konkordansu OT: 7307. Primetite da se ne bavi samo vetrom, već i disanjem racionalnih (tj. ljudskih) bića.
OT: 7307 ruwach (roo’-akh); od OT: 7306; vetar; nalik udisanju, tj. osetljivom (ili čak nasilnom) izdisaju; figurativno, život, ljutnja, neutemeljenost; po analogiji, područje neba; nalik duhu, ali samo racionalnog bića (uključujući njegov izraz i funkcije):
Ni u hebrejskoj kulturi pojam Duha nije uvek dobro shvaćen, ali znači duh, vetar i dah istovremeno. Odnosi se na nevidljivu silu koja označava i vetar i naše disanje. I ne samo to, već je to živo biće koje bukvalno postavlja život u nama – i ako se to čini kao čudan koncept, ni Nikodim iz Sinedriona to nije shvatio.
Jevanđelje po Jovanu 3: 5-8:
„5 Ješua odgovori: „Zaista, zaista, kažem ti, ako se neko ne rodi od vode i od Duha, ne može ući u carstvo Elohimovo.
6 Što je rođeno od tela, telo je, a što je rođeno od Duha, duh je.
7 Ne čudi se što sam ti rekao: ‘Morate da se rodite nanovo.’
8 Vetar duva gde hoće i čuješ njegov šum, ali ne znaš odakle dolazi i kuda ide. Takav je svako ko je rođen od Duha.”
Ali šta je Duh u odnosu na čoveka? Prvo, naša tela su napravljena od zemaljskog praha, a naše se telo na hebrejskom se zove basar. Takođe imamo dah života (koji se naziva nish’mat chaim). Nish’mat chaim nije Duh, već fizičko disanje koje ulazi i izlazi iz naših pluća. Kad sastavimo svoje telo i dah života zajedno, dobijamo živo biće (zvano nefesh), za koje se smatra da ima svoju ličnost.
Prva knjiga Mojsijeva ili Postanje 2: 7:
„7 I Jahve Elohim je oblikovao čoveka od zemaljskog praha i udahnuo mu u nozdrve dah života, i čovek je postao živo biće.“
Ali disanje je više od pukog udisanja i izdisanja. Pored fizičkog disanja, mi ljudi možemo imati i duh koji nas navodi da se ponašamo na određeni način. Ovde ima mnogo različitih aspekata i vrlo je moguće raspravljati se oko termina, ali pokušaćemo da to pojednostavimo.
U Otkrivenju i Poslednjim Vremenima pokazujemo da postoje četiri glavna duha neba koja utiču na život ovde na zemlji. To su legitimni duhovi koji su izašli sa svojih položaja i više nisu u odgovarajućem redosledu (ali formiraju istoriju ovde na zemlji). Oni su Isavov duh Crvenog konja, Judin duh Crnog konja, Josifov duh Belog konja (uključujući i Manasijin i Jefremov duh) i Išmailov duh Zelenog (išarani, „bledi“) konja. (Za detalje pogledajte Otkrivenje i Poslednja vremena.)
Da pojednostavimo, ako smo rođeni u kulturi koja je pod uticajem Josifovog duha Belog konja, tada će na kulturu u kojoj odrastamo uticati Njegov Duh. Kao što objašnjavamo na drugim mestima, Ujedinjano Kraljevstvo je Manasija i manifestuje manasijinu kulturu. Sjedinjene Američke Države su Jefrem i manifestuju jefremitsku kulturu. Država Izrael je od Judeje i manifestuje kulturu Crnog konja. Rimokatoličke i istočno-pravoslavne nacije pripadaju Isavu i one manifestuju kulturu Crvenog konja koja može biti u mnogim oblicima (katolička, socijalistička, komunistička, demokratska, sekularna ili anarhistička). Konačno, muslimanske nacije su Išmael i one manifestuju kulturu Zelenog konja. Ove kulture se mogu smatrati „uporištima“, jer su toliko dobro utvrđene da ih je teško promeniti.
Pored duha u prevladavajućoj kulturi, mogu postojati i demoni. Demoni su u stvari veoma česti. U prvom veku Izrael je bio ispunjen farisejskim duhom, ali pored toga bilo je i onih koji su imali duhove nečistih demona, čak i unutar sinagoga.
Jevanđelje po Luki 4: 33-35:
„33 A u sinagogi je bio jedan čovek opsednut duhom nečistim, demonom. I povikao je na sav glas:
34 „Ha! Šta mi imamo s tobom, Ješua Nazarećanine? Jesi li došao da nas uništiš? Znam ko si: Odvojeni/Posvećeni od Elohima.”
35 Ješua ga je prekorio: „Miruj i izađi iz njega!” Tada je demon pred njima oborio čoveka i izašao iz njega, a da mu nije naudio.“
O demonima ćemo pričati drugi put, ali glavna stvar koju ovde treba shvatiti je da oni moraju biti oterani pre nego što Ješuin Duh uđe i prebiva.
Uranjanje i primanje Ješuinog Duha
Uranjanje (krštenje) je obred koji simbolizuje umiranje našeg tela, spiranje starog telesnog I grešnog čoveka i izlazak iz vode novog duhovnog čoveka koji je očišćen od nečistih duhova i spreman da primi Ješuin Duh. Međutim, primetimo da su to dva odvojena događaja. Primetimo i da samo zato što je duh oživljen u Ješuinom slučaju ne znači nužno i da će automatski doći za nas. Umesto toga, to znači da je Ješua bio u stanju da primi Duha jer je bio istinski očišćen od nečistih duhova – i to je isti obrazac koji i mi moramo slediti. (Prvo moramo biti istinski očišćeni, a onda će se Duh zadržati.)
Jevanđelje po Mateju 3: 16:
„16 Kad se uronio, Ješua odmah izađe iz vode, i gle, nebesa Mu se otvoriše i On ugleda Duh Elohima kako silazi kao golub i spušta se na Njega.“
Na hebrejskom jeziku Ruach tehnički se smatra rodno neutralnim („to“), dok je na aramejskom Duh (Rukha) žensko. Pismo takođe govori o duhovima i duhovnim grupama kao o ženama. Na primer, u Pričama 8, Jahvin Duh („mudrost“ i „razumevanje“) je opisan kao Ona.
Priče Solomonove 8: 1-2:
„1 Zar mudrost ne viče, i zar razumnost ne pušta glas svoj?
2 Stoji na vrhu visokog brda, pored puta, na raskršću puteva.“
Uzmite u obzir: ako je Jahve veliki Car, možda kao analogija Njegov duh može da se uporedi sa velikom Caricom – a Carica nema želju da uđe u naše kuće ukoliko je prvo srdačno ne dočekamo. Nadalje, verovatno neće ostati ako se na Nju ne obraća pažnja. Zbog toga se toliko vernika uroni i moli za Duha, ali ništa se ne događa. Možda oni zaista ne pozivaju Elohimov Duh da uđe u njih, ili joj (Carici) neprekidno ne pomažu da se oseća dobrodošlom i ne posvećuju joj pažnju. Ili može biti da Ona uđe, ali nikad ne govori, jer je istinski niko ne sluša.
Šta mi još želimo?
Ako nismo primili Duha (ili ako nismo sigurni), onda možemo da postavimo nekoliko vrlo važnih pitanja. Prvo i najvažnije, da li shvatamo da su Duh i telo suprotstavljeni jedni drugima? I da li je naša glavna želja da pomognemo svom Mužu da uspostavi Svoje carstvo ovde, na ovoj zemlji?
Galatima poslanica 5: 16-17:
„16 Kažem vam dakle: Hodite u Duhu, pa nećete udovoljavati požudi tela.
17 Jer telesna požuda se protivi Duhu, a Duh se protivi telu. Zaista, oni se protive jedno drugom, tako da ne činite ono što biste želeli.“
Ako u životu postoji nešto što bismo želeli više od toga da pomognemo Ješui da uspostavi svoje carstvo ovde na zemlji, nismo istinski očišćeni svojim uranjanjem, a Ješuin Duh verovatno neće doći (ili neće ostati, ili neće govoriti). Jer ako ne uspemo da hodimo u Duhu, Duh se neće osećati poštovanim (i tu nema zavaravanja Duha).
[Jednom sam vodio grupu da uronim u bazen. Prvo sam razgovarao s njima o potrebi da se posvetimo sebi i ostatku života kako bismo pomogli Ješui da uspostavi Svoje Carstvo ovde na zemlji, ali oni nisu razumeli o čemu govorim. Čim je uranjanje izvršeno, vratili su se pravo na ono što su pre radili. Jedan par je primetio koliko je dobro što su imali vremena da se voze u svom avionu. Još je jedan par počeo planirati svoj sledeći odmor. Počeo sam da govorim, ali bilo je jasno da više cene svoj život u svetu nego da služe Ješui – pa zašto bi Ješuin Duh uopšte ušao u njih?]
Ako želimo hoditi u Duhu (i čuti glas Duha), moramo shvatiti da su Duh i svet potpuno nespojivi i da moramo izabrati jedno ili drugo (a ako ne uspemo da odaberemo Duh, podrazumeva se da sledimo telo).
Jakovljeva poslanica 4: 4-5:
„4 Preljubnici i preljubnice, zar ne znate da je prijateljstvo sa svetom neprijateljstvo s Elohimom? Ko god, dakle, želi da bude prijatelj svetu, postaje Elohimov neprijatelj.
5 Mislite li da Pismo uzalud kaže: „Duh koji prebiva u nama ljubomorno žudi?”
Ako je tražimo kao što muškarci jure novac, onda ćemo je pronaći.
Izreke Solomonove 2: 4-5:
„4 ako sve to tražiš kao srebro i ako tragaš za svim tim kao za skrivenim blagom,
5 tada ćeš razumeti šta znači imati strah od Jahve i znanje o Elohimu naći ćeš.“
A ako nam Ona ne znači toliko, zašto bi onda Ona želela da je mi pronađemo?
Ostali Duhovi i emocionalna pitanja
Ipak, pored vernika koji se nikada ne susreću sa Ješuinim Duhom, jer se nikada istinski nisu posvetili, postoje i iskreni učenici koji plaćaju svoje desetine, žrtvuju svoje vreme i pomažu u izgradnji carstva, i koji se mole za ispunjenje Duhom, ali koji nikada ne primaju isunjenje Duhom, i tako oni nisu u stanju da čuju Duh ili da hode za Njom. Razlozi za to mogu biti mnogi, ali veoma često se svode na prisustvo neke vrste idola ili neke vrste nečistog duha, koga obično nisu svesni. Takođe, može biti nedostatak opraštanja koji omalovažava njihovu sposobnost da radosno žive u Duhu – a taj nedostatak opraštanja i radosti takođe može imati ozbiljne posledice na njihovo telesno zdravlje.
Često su neki od najposvećenijih učenika pogođeni traumom iz detinjstva. Neki od njih su siročad, neki su zlostavljani, neki su prebijani, neki su bili proklinjani ili su činili ozbiljnu sramotu ili svaljivali krivicu na druge ili radili neke druge loše stvari. Duh često ulazi u njih, ali oni ne mogu čuti Njen glas, jer ima previše drugih glasova koji se takođe takmiče za pažnju. Ovo je problem, jer je Elohimov Duh ljubomoran na svu našu pažnju i želi biti jedini na koji mi obraćamo pažnju.
Jakovljeva poslanica 4: 5:
„5 Mislite li da Pismo uzalud kaže: „Duh koji prebiva u nama ljubomorno žudi?”
Ponekad problem može biti nedostatak oproštenja. Nedostatak oproštenja je zapravo idol (zadržavanje ljutnje), jer mi podsvesno cenimo ljutnju i priliku za osvetu više nego što verujemo Elohimu da će da ispravi stvari.
Tu može biti i brige ili straha. Obično su ukorenjeni u nečemu što nam se događalo u prošlosti. To znači da naša ljubav i naše poverenje (vera) u Jahvu nije usavršena onoliko koliko bi trebalo da bude, jer da je naša ljubav prema Jahvi usavršena, mi bismo se odlučili da se fokusiramo na
Njega (umesto na ljutnju) .
Prva Jovanova poslanica 4: 17-19:
„17 Ljubav među nama biva usavršena u ovome: da možemo imati smelosti u dan suda, jer kakav je On, takvi smo i mi u ovome svetu.
18 U ljubavi nema straha, nego savršena ljubav isteruje strah, jer strah podrazumeva patnju. Zaista, ko se plaši, nije savršen u ljubavi.
19 Mi volimo Njega, jer je On prvo voleo nas.“
Bilo da je reč o nedostatku oproštenja, ili nekoj brizi ili strahu koji ima svoje korene u prošlom zlostavljanju ili iz bilo kojeg razloga, problem je u tome što kad skinemo pogled s Ješue, i stavimo ga na idola, počnemo da “tonemo” u metaforičkom smislu. Ne možemo više „hodati po vodi“.
Jevanđelje po Mateju 14: 28-31:
„28 A Kefa (Petar) Mu odgovori i reče, Gospodaru ako si to Ti, zapovedi mi da dođem k Tebi po vodi.”
29 A Ješua mu reče: „Dođi!” I Petar izađe iz čamca i pođe ka Ješui hodajući po vodi.
30 Ali, kad je video koliko je vetar jak, uplaši se i poče da tone pa povika: „Gospodaru, spasi me!”
31 Ješua odmah pruži ruku i uhvati ga pa mu reče: „Maloverni čoveče, zašto si posumnjao?”
Ovo su istiniti događaji, ali postoje i druga značenja. Sve dok se fokusiramo na Jahvu-Ješuu, nevolje ovog sveta ne utiču na nas. Ipak, ako imamo nečega čega se potajno plašimo, na kraju će nam odvratiti pažnju od Jahve-Ješue i počećemo da se brinemo ili plašimo. Jedino rešenje za to je preusmeravanje na Jahvu-Ješuu – i tu postaje značajna naša svesnost o našem disanju (našem duhu).
Praktični saveti: Disanje i Duhovi
Ponekad se učenici pitaju da li postoji neki praktični savet za hodanje u Duhu. Najbolji savet koji znam je da se neprestano fokusiramo na Jahvu-Ješuu i da budno pazimo na naše disanje (naš duh). Ako nadgledamo i Njegovu prisutnost i naše disanje, tada možemo znati da li sigurno živimo u Njemu ili smo u opasnosti da ugasimo Njegov Duh i odlutamo.
Razlog za gašenje Duha je toliko velika stvar zato što je čovečanstvo stvoreno da bude u stalnom sjedinjenju s Božanskim. Ova suštinska veza je izgubljena u Edenskom vrtu (kada je čovečanstvo otpalo od naklonosti ili milosti), i dok su je različiti pojedinci imali pre prvog dolaska Ješue, Njegov prvi dolazak je omogućio da Njegov Duh postane dostupan masama vernika, obnavljajući ovu duhovnu vezu.
Veza koju želimo je da Ješua prebiva u nama, i mi prebivamo u Njemu, dok On prebiva sa Svojim Ocem, a Njegov Otac takođe prebiva u Njemu. Ovo obnavlja izgubljenu vezu.
Jevanđelje po Jovanu 17: 20-23:
20 Ne molim samo za njih nego i za one koji poveruju u Mene posredstvom njihove reči,
21 da svi jedno budu, kao Ti, Oče, što si u Meni i Ja u Tebi; da i oni u Nama jedno budu, da i svet veruje da si Me Ti poslao.
22 I dao sam im slavu koju si Ti dao Meni, da budu jedno kao što smo Mi jedno,
23 Ja u njima, a Ti u Meni: da budu savršeni u jednom, i da pozna svet da si Me Ti poslao i da si ih voleo kao što si Mene voleo.
Ono što želimo je da budemo neprestano svesni Ješuinog prisustva u nama. Takođe, kada boravimo u Njemu, u idealnom slučaju trebalo bi da osećamo mir (šalom). Naše disanje treba da bude mirno i opušteno, naš stav treba da bude radostan, a mi bi trebali da žudimo za onim delima koja vode ka uspostavljanju Njegovog carstva. (Drugim rečima, moramo radosno doprineti izgradnji Njegovog carstva. Ako to ispravno učinimo, to će nas voditi da želimo da radimo sve isto kao što bi i sam Ješua činio, ako bi bio fizički ovde (jer kada je On u nama u vrlo stvarnom smislu, to je On).
Galatima 5: 19-25 govori nam kako izgleda kada su naši odnosi u Ješui ispravni i šta se događa ako nisu.
Galatima poslanica 5: 19-25:
19 A dela telesna su očigledna. To su: preljuba, blud, nečistoća, raskoš,
20 idolopoklonstvo, vračarstvo, neprijateljstva, mržnja, prepirke, ljubomora, izlivi gneva, sebične ambicije, neslaganja, jeresi,
21 zavist,ubistva, pijanstva, razuzdana veselja i tome slično. To vam unapred kažem, kao što sam vam već i rekao, da oni koji tako nešto čine neće naslediti Elohimovo carstvo.
22 A plod Duha je: ljubav, radost, mir, trpljenje, ljubaznost, dobrota, vernost,
23 blagost, samokontrola. Protiv toga nema Tore (tj. nema uputstava protiv toga).
24 A oni koji pripadaju Mesiji razapeli su telo zajedno sa strastima i požudama tela.
25 Ako živimo u Duhu, dozvolimo da hodimo u Duhu.
Ako obraćamo pažnju na Ješuino prisustvo u nama i ako zaista činimo ono što možemo da pomognemo da Njegovo carstvo raste, a ipak se nekako počinjemo uznemiravati ili ako počnemo da manifestujemo telesna dela, onda znamo da mi počinjemo da gubimo fokus sa Njega ili počinjemo da gasimo Njegov Duh. To se može dogoditi bilo kome, u bilo kom trenutku, a rešenje je da se preusmerimo na Njega i molimo dok se prebivanje ponovo ne uspostavi.
Svet koristi elektronske mašine za povratne informacije da bi se radila određena vrsta stvari, ali nam takve mašine nisu potrebne. Kao učenici, samo se trebamo fokusirati na Ješuu, osetiti vezu, moliti se, disati, a zatim slušati ono što čujemo od Duha koji nam govori šta da činimo (a onda to i učinimo). To je ono o čemu se radi kod hodanja u Duhu, jer kada pristupimo životu na ovaj način, to izaziva da stavimo Duh na prvo mesto (i tada možemo početi da razmišljamo). Izaziva da prvo tražimo carstvo Elohimovo.
Sotona nas napada putem uma
Moglo bi se reći mnogo više, ali pre nego što zaključimo trebali bismo razgovarati o tome kako nas sotona pokušava prevariti, tako da možemo biti svesni njegovih sredstava koja koristi protiv nas.
U članku, “Sotona nas napada putem uma” (u Nazarećanskim studijama Pisma, svezak 4), objašnjavamo kako nas sotona napada putem uma. U tom članku objašnjavamo kako nam Jahve daje mozak i očekuje da ga koristimo. Samo, On očekuje da prvo održimo duhovnu vezu sa Njim (prebivanjem Njegovog Sina Ješue). Zatim, dok održavamo to prebivanje, možemo da koristimo svoj um da mislimo.
Ako ćemo razmišljati unutar granica prebivanja, duhovna veza između Elohima i čoveka neće biti prekinuta. Ali upravo zato Sotona želi da razmišljamo bez da uzmemo u obzir taj duhovni odnos. (I to rade svetovni ljudi, i zato ih Sotona ima pod svojom vlašću.)
Za sotonsko obožavanje su potrebni idoli. Idol je sve što stavimo između sebe i Jahve-Ješue. To može biti novac, moć, slava, telesni odnosi ili pogrešni ideali. To može biti demonski duh, strahovi, brige ili bilo koje druge stvari. Sve što cenimo više od službe Jahvi-Ješui je idol (običan i jednostavan).
Ako ćemo najpre tražiti carstvo Elohimovo i Njegovu pravednost, daće nam sve ono što On želi dati, da mu služimo. To može biti onoliko malo koliko je potrebno za hranu i odeću, ili može biti i mnogo više od toga, ali poenta je da je toga uvek dovoljno. I u tome nas može testirati, ali ako ćemo Mu biti verni, uvek će nam dati dovoljno da učinimo ono što želi da učinimo za Njega.
Jevanđelje po Mateju 6: 25-34:
25 „Zato vam kažem: ne brinite se za svoj život – šta ćete jesti ili šta ćete piti; ni za svoje telo – šta ćete obući. Zar život nije vredniji od hrane, a telo od odeće?
26 Pogledajte ptice nebeske: ne seju i ne žanju i ne skupljaju žito u ambare, a ipak ih vaš nebeski Otac hrani. Zar vi niste mnogo vredniji od njih?
27 Koji od vas, brinući se, može da doda svom rastu i jedan lakat?
28 I zašto se brinete za odeću? Pogledajte kako rastu poljski ljiljani: ne rade i ne predu.
29 A ja vam kažem da ni Solomon u svem svom sjaju nije bio ukrašen kao jedan od njih.
30 Ako, dakle, Elohim tako odeva poljsku travu – koja danas jeste, a sutra se baca u vatru – zar neće mnogo više oblačiti vas, maloverni?
31 Ne brinite se, dakle, i ne govorite: ‘Šta ćemo jesti?’ ili: ‘Šta ćemo piti?’ ili: ‘Šta ćemo obući?’
32 Jer, sve to traže narodi (ne-jevreji). Zna vaš nebeski Otac da vam je sve to potrebno.
33 Nego, prvo tražite carstvo Elohimovo i Njegovu pravednost, i sve ovo će vam se dodati.
34 I ne brinite se za sutra jer će se sutra brinuti za sebe. Svaki dan ima dovoljno svojih nevolja.”
To ne znači, da ne radimo naporno, jer Jevreji su uvek naporno radili. Umesto toga, ono što to znači je da kada se fokusiramo na Ješuu i na naše disanje, i da onda uradimo svoj najbolji posao za Njega, ne treba da brinemo, jer On u potpunosti sve kontroliše. Bez obzira da li želi da imamo kuću, novac ili dug život, to je sve na Njemu. Glavna stvar je da bez obzira na to šta se događa, mi održavamo odnos prebivanja sa Jahve-Ješuom, i dišemo, molimo se i radimo ono što čujemo da nam On govori. A ako išta prekine disanje, ne menjamo disanje, nego rešavamo spoljašnje smetnje. Ali da bismo to postigli, moramo imati nepokolebljivu veru u Jahvu, jer će uvek biti mnogo iskušenja.
O predodređenju (predodređivanje)
Razgovaraćemo o tome kako izgraditi nepokolebljivu veru u narednim člancima, ali ono što je bitno prvo razumeti je to što se naziva predodređenjem ili predodređenošću. Ovo je koncept gde, na ovaj ili onaj način, Jahve savršeno kontroliše sve šta se događa ovde na zemlji. Ako je to slučaj, onda ako razmislimo o tome, jedini logični odgovor je da Ga volimo i verujemo Mu potpuno bez obzira na to šta se dešava oko nas, jer će Mu se ovo najviše svideti, a takođe će nam biti od velike koristi na Sudnji Dan. Zbog toga nikad nema potrebe za brigom.
O predodređenju (predodređenosti) govorimo u članku „O predodređenju (predodređenosti)“, u Nazarećasnkim studijama Pisma, Svezak 1.
Ako ste skloni brizi ili se bojite ili vam je teško da razvijate nepokolebljivu veru u Jahvu-Ješuu, mi se molimo da vam ovaj članak pomogne.Ako se borite sa oproštenjem, pogledajte „O opraštanju“ u zbirci Zavetnih Odnosa.
Mogli bismo reći mnogo više, ali nadamo se da će ovaj članak nekima pomoći da shvate šta znači hoditi u Duhu, kao i kako to učiniti.
