U studiji Kalendar Tore objašnjavamo kalendar iz Pisma koji nam je Jahve rekao da držimo. Ono što vidimo je da dani počinju uveče. To se može videti po jednostavnoj činjenici da nam Prva knjiga Mojsijeva govori da veče i jutro čine dan.
Prva knjiga Mojsijeva ili Postanje 1: 19:
„19 I bilo je veče i bilo je jutro – dan četvrti.“
To se potvrđuje time što nam Jahve govori da Dan Pomirenja (Jom Kipur) traje od večeri do večeri.
Treća knjiga Mojsijeva ili Levitska 23: 32:
„32 To je za vas šabat, dan potpunog odmora, tada mučite duše svoje, a uveče devetog dana u mesecu od večeri do večeri slavite svoj šabat.”
Postanak 1: 14-19 nam govori da su sunce, mesec i zvezde stvoreni za znake, godišnja doba, dane i godine. Sunce, mesec i zvezde dele dan od noći.
Prva knjiga Mojsijeva ili Postanje 1: 14-19:
„14 Zatim Elohim reče: „Neka u nebeskom svodu budu izvori svetlosti da dele dan od noći, i da služe za znake, godišnja doba, dane i godine.
15 Neka svetle u nebeskom svodu i obasjavaju zemlju.” I bilo je tako.
16 Elohim je načinio dva velika izvora svetlosti, veći da upravlja danom i manji da upravlja noći. A stvorio je i zvezde takođe.
17 Tako ih je Elohim postavio u nebeski svod da obasjavaju zemlju,
18 i da upravljaju danom i noći i da dele svetlost od tame. I Elohim je video da je to dobro.
19 I bilo je veče i bilo je jutro – dan četvrti.“
U studiji Kalendar Tore takođe smo videli da mesec počinje zapažanjem prvog srpa novog meseca. Znamo da je to bio sistem kalendara koji se koristio u Ješuino doba, jer istorijski zapis koji je dat u Talmudu pokazuje da su u prvom veku bili „svedoci“ zapažanja prvog srpa novog meseca. Neko će koristiti svedoke samo kada ima šta da se vidi (dok u većini verzija teorije lunarnog Šabata nema šta da se vidi).
Mišna, Roš Hašana 23b
„Kako oni testiraju svedoke? Par koji stigne prvi testira se prvi. Starijeg od njih dovedu i kažu mu: „Reci nam kako si video mesec ispred sunca ili iza sunca? Na severu ili na jugu? Koliko je bio velik i u kom pravcu je bio nagnut? I koliko je bio širok? ”
Ako kaže „Pred suncem“, njegov dokaz se odbacuje. Nakon toga uveli bi drugog i testirali ga. Ako se njihovi izračuni podudaraju, njihovi su dokazi prihvaćeni, a ostali parovi samo su kratko ispitivani, ne zato što su uopšte traženi, već zato da ne bi bili razočarani, [i] kako ne bi bili odvraćeni od dolaska.“
Možemo uvideti da je kalendar lunarnog Šabata pogrešan, jer nije vođen vidljivim zapažanjem prvog srpa novog meseca. Ovo je presudno, jer je kalendar centralni za obožavanje. Da kalendar, računat po ječmu i mladom mesecu, koji je bio u upotrebi u prvom veku nije bio u redu, Ješua bi morao da kaže nešto o tome, jer je morao da bude u Jerusalimu u pravo vreme zbog žrtve na krstu/stubu. Dalje, apostoli su morali biti u gornjoj sobi kada se Duh izlio u Delima 2, ili oni ne bi dobili prebivanje Duha. Pa ipak, i Ješua i Njegovi apostoli bili su na pravim mestima u pravo vreme, a znamo da su vreme držali prema kalendaru ječma i mladog meseca. Samo ovo bi trebalo biti dovoljno za okončanje diskusije, ali za one koji žele potpuni dokaz, mi ćemo nastaviti.
Jahve je radio šest dana, a sedmog dana je dovršio sav svoj posao. Stoga je blagoslovio sedmi dan i odvojio/posvetio ga.
Prva knjiga Mojsijeva ili Postanje 2: 1-3:
„1 Tako su bili dovršeni nebesa i zemlja i svi njihovi elementi.
2 Do sedmog dana Elohim je dovršio svoje delo koje je načinio, i sedmog dana je odmorio od svih dela koja je načinio.
3 I Elohim je blagoslovio sedmi dan i odvojio/posvetio ga, jer je tog dana odmorio od svih svojih dela koja je Elohim stvorio i načinio.“
Ovaj odlomak daje nam osnovni obrazac brojanja do šest, a zatim odmaranja sedmog dana. Taj isti obrazac ponovo ćemo videti u Izlasku 16.
Druga knjiga Mojsijeva ili Izlazak 16: 22-26:
„22 A šestog dana nakupili su dvaput više hleba, dva omera po osobi. Svi poglavari zbora došli su i javili to Mojsiju.
23 Tada im je on rekao: „Ovako je kaže Jahve (YHWH). Sutra je Šabatni odmor, odvojen/posvećen Šabat Jahvi (YHWH). Šta želite da pečete, ispecite, i šta želite da skuvate, skuvajte, a sav višak ostavite kod sebe i čuvajte za ujutru.”
24 Tako su to ostavili za ujutru, kao što ih je Mojsije uputio. I nije se usmrdelo niti su se u tome pojavili crvi.
25 Tada je Mojsije rekao: „Jedite to danas, jer je danas Šabat odvojen/posvećen Jahvi. Danas toga nećete naći u polju.
26 Šest dana ćete to skupljati, a sedmi dan je Šabat. Tada toga neće biti.”
Neki od Izraelaca odbili su da se odmoraju na dan broj sedam, što je uznemirilo Jahvu.
Druga knjiga Mojsijeva ili Izlazak 16: 27-30:
„27 Ali sedmog dana neki iz naroda izašli su da kupe, ali ništa nisu našli.
28 Zato je Jahve rekao Mojsiju: „Dokle ćete odbijati da držite Moja uputstva i Moje zakone?
29 Ne zaboravite da vam je Jahve dao Šabat, zato vam šestog dana daje hleba za dva dana. Neka svako ostane na svom mestu; sedmog dana niko da ne odlazi sa svog mesta.”
30 I narod je odmarao sedmog dana.“
Poštovaoci lunarnog Šabata uče da zapovest nije brojanje do šest i odmor, već odmaranje po menama meseca. Mnogo je varijacija ovog učenja, ali generalno, svi oni nalaze oslonac u Postanku 1: 14-19, što nam govori da mesec igra ulogu u uspostavljanju kalendara.
Prva knjiga Mojsijeva ili Postanje 1: 14-19:
„14 Zatim Elohim reče: „Neka u nebeskom svodu budu izvori svetlosti da dele dan od noći, i da služe za znake, godišnja doba, dane i godine.
15 Neka svetle u nebeskom svodu i obasjavaju zemlju.” I bilo je tako.
16 Elohim je načinio dva velika izvora svetlosti, veći da upravlja danom i manji da upravlja noći. A stvorio je i zvezde takođe.
17 Tako ih je Elohim postavio u nebeski svod da obasjavaju zemlju,
18 i da upravljaju danom i noći i da dele svetlost od tame. I Elohim je video da je to dobro.
19 I bilo je veče i bilo je jutro – dan četvrti.“
Mnogi učenjaci nagađaju da se “svetlost” i “tama” koji su stvoreni prvog dana odnose na duhovnu svetlost i tamu (tj. dobro i zlo, umesto vidljive svetlosti). Ipak, glavna stvar koju ovde moramo videti je da mesec nije stvoren do četvrtog dana. Ako je Jahve počeo da broji od prvog dana, onda mesec nije ni bio stvoren sve do četvrtog dana, stoga Jahve nije mogao da zasnuje svoje računanje prema mesečevim menama.
Ponekad poštovaoci lunarnog Šabata tvrde da je u vavilonskom izgnanstvu izgubljeno odbrojavanje do sedam, ali to nije tačno. Kao što smo videli pre, Ješua (koji je došao nakon vavilonskog izgnanstva) se držao kalendara ječma i mladog meseca.
Najčešća verzija teorije lunarnog Šabata ima mesec koji počinje kada je mesec taman, što se obično naziva “lunarna konjunkcija”. To se takođe naziva “tamni mesec”.
Prevod slike iznad:
Faze meseca
Mladi Mesec: Prva četvrtina: Pun Mesec: Poslednja četvrtina: Mladi Mesec:
Bez vidljive svetlosti Delimično osvetljen Potpuno osvetljen Delimično osvetljen Bez vid. svet.
Ova teorija se zasniva na konceptu da čovek treba hipotetički da pogleda u noćno nebo i da zna kada je Šabat, zasnovano na mesečevim menama. Ma koliko ovaj koncept zvučao lepo, Jahve ne kaže da se to i čini. Postoje i praktična ograničenja jer u zemlji Izrael konjunkcija (tamni mesec) obično traje dva dana i može trajati do 3,5 dana (ili više, ako ima oblaka). Koji od ovih dana treba da se koristi kao polazna tačka za naše računanje? Ovo nije mali problem i nema načina da poštovaoci lunarnog Šabata izmire očiglednu protivrečnost, jer Jahve nikada o tome ne govori. To je razlog zašto u praksi ljudi koji drže lunarni Šabat gledaju na računarski generisane dijagrame zasnovane na savremenim astronomskim podacima. Potrebne su im ove vrste dijagrama, tako da njihovi ljudi neće želeti da slave Šabat na sve različite dane; ali ove vrste dijagrama nisu postojale u stara vremena.
Drugo veliko pitanje odnosi se na dan pripreme, koji predstavlja dan uoči Šabata. Ovo je dan kada je Jahve rekao svim Izraelcima da spremaju hranu za dva dana, tako da oni mogu jesti svežu hranu tokom Šabata (kada ne bi trebali da kuvaju).
Druga knjiga Mojsijeva ili Izlazak 16: 22-23:
„22 A šestog dana nakupili su dvaput više hleba, dva omera po osobi. Svi poglavari zbora došli su i javili to Mojsiju.
23 Tada im je on rekao: „Ovako je kaže Jahve (YHWH). Sutra je Šabatni odmor, odvojen/posvećen Šabat Jahvi (YHWH). Šta želite da pečete, ispecite, i šta želite da skuvate, skuvajte, a sav višak ostavite kod sebe i čuvajte za ujutru.”
Sledeći grafikon ilustruje zašto je lunarni Šabat tako teško (ako ne i nemoguće) držati. Dok mesec na nebu ponekad može da se pojavi, obično je mali i nije lako tumačiti (čak i u vedrim noćima kada nema oblaka). Ali što je još važnije, mesečeve mene nisu diskretne. Na sledećem grafikonu gornji levi kvadrant će predstavljati Šabat, jer je to mena meseca (prva četvrt). Međutim, sledeća mena meseca dolazi osam dana kasnije (drugi red dole, drugi sa leve strane), čineći osmi dan u sedmici. Možda bi se moglo pretpostaviti da je dan pripreme trebalo da bude održan 7-og dana (pod pretpostavkom da nema oblaka), ali tada primetite da je mesec pun dva dana. Koji od ova dva dana treba da se čuva kao lunarni Šabat? Nema načina da se zna jer Jahve ne govori ništa o tome kako da se reši ova vrsta problema (a u stvari, cela konstrukcija nije ono što On zapoveda.)
Pod pretpostavkom da odlučimo da krenemo s prvim od dva dana punog meseca kao našim Šabatom, tada imamo narednih sedam dana do sledeće mesečeve mene; ali u trećem redu dole, u prvoj koloni (dan 13), da li biste znali koji ovde dan treba da držite kao dan pripreme?
Nastavljajući, postoje dva dana u kojima je mesec potpuno taman (20. i 21. dan). Dakle, dan pripreme bi bio poslednji dan u trećem redu (19. dan), ali pravi dan tamnog meseca je tek dva dana kasnije, u četvrtom redu dole, drugi s leve strane (dan 21).
Drugi problem je što postoji oko 29,5 dana od novog meseca do sledećeg, koji se ne može ravnomerno deliti sa 4. Kada podelimo 29,5 dana sa 4, dostižemo prosek od +/- 7,375 dana u prosečnoj lunarnoj sedmici. S obzirom da je besmisleno imati sedmicu koja ima 7,375 dana, u praksi svaka treća lunarna sedmica mora biti dugačka osam dana (ustvari, na gornjem grafikonu vidimo dva primera osmodnevne sedmice). Ipak, Jahve nam nikada ne govori da sedmica može imati osam dana. Jahve zapoveda sedmicu od sedam dana.
Tamo gde ova verzija teorije lunarnog Šabata zaista postaje zbrkana je u terminima praznika, jer se kaže da bi praznici trebalo da padaju na mesečeve mene. Stoga tako kažu, Pasha, Omer (Snop koji se obrće), Poslednji dan Beskvasnih Hlebova i Pedesetnica bi trebalo da padnu na lunarne Šabate. U početku ova teorija izgleda sjajno, ali raspada se prilikom ispitivanja, jer ne samo da protivreči Tori, već se i ne slaže sa zapisom o Ješuinu vaskrsenju.
Postavlja se pitanje da li je Ješua umro na Pashu ili prvog dana beskvasnih hlebova. O ove dve opcije raspravljamo u studiji Kalendar Tore, ali verujemo da je On gotovo sigurno bio ubijen na Pashu, pošto je za nas umro Mesija, naša Pasha.
Prva poslanica Korinćanima 5: 7:
„7 Odstranite stari kvasac da biste bili novo testo, jer treba da budete beskvasni. Jer se Mesija, naša Pasha, žrtvovao za nas.“
Nakon što je sredinom sedmice lišen života, Ješua je nakon toga bio u zemlji tri dana i tri noći.
Jevanđelje po Marku 8: 31:
„31 I počeo je da ih poučava da Sin Čovečiji mora mnogo da pretrpi i da bude odbačen od starešina, svešteničkih glavara i književnika, da bude ubijen i da posle tri dana vaskrsne.“
Ješua je tada vaskrsao ili na Šabat ili veoma rano prvog dana sedmice (možda u sumrak, kada je Šabat ustupio mesto prvom danu sedmice). On nije vaskrsao sredinom sedmice.
Jevanđelje po Marku 16: 9:
„9 Kada je On vaskrsnuo rano prvog dana sedmice, prvo se pokazao Mariji Magdaleni, iz koje je On bio isterao sedam demona.“
Problem je što teorija lunarnog Šabata kaže da se i Pasha i Šabat odvijaju po mesečevim menama. Po tome je Ješua umro na mesečevu menu, a uskrsnuo je na drugu mesečevu menu tri dana kasnije. Da bi ova teorija funkcionisala, mesečeve mene treba da se odvijaju u razmaku od tri dana (što je nemoguće). Za to nema leka.
| 1 dan | 2 dan | 3 dan | 4 dan | 5 dan | 6 dan | 7 dan Šabat |
| 8 dan | 9 dan | 10 dan | 11 dan | 12 dan | 13 dan | 14 dan Pasha |
| 15 dan | 16 dan | 17 dan Vaskrsenje |
18 dan | 19 dan | 20 dan | 21 dan Šabat |
| 22 dan | 23 dan | 24 dan | 25 dan | 26 dan | 27 dan | 28 dan itd. |
Pedesetnica ima slične probleme. Na hebrejskom se Pedesetnica zove Šavuot, što znači „Praznik Sedmica”. Tora kaže da brojimo sedam kompletnih Šabata (7 x 7 = 49), i da dodamo jedan dan (da se navrši 50 dana), a zatim da se održi praznik.
| Treća knjiga Mojsijeva ili Levitska 23:15-16: „15 I vi možete računati za sebe od dana posle Šabata, od dana kada donesete snop za obrtani prinos: sedam Šabata treba da se navrši. 16 Izbrojte pedeset dana, na dan posle sedmog Šabata; tada ćeš prineti Jahvi novi prinos od žita.“ |
(15) וּסְפַרְתֶּם לָכֶם מִמָּחֳרַת הַשַּׁבָּת מִיּוֹם הֲבִיאֲכֶם אֶת עֹמֶר הַתְּנוּפָה | שֶׁבַע שַׁבָּתוֹת תְּמִימֹת תִּהְיֶינָה: (16) עַד מִמָּחֳרַת הַשַּׁבָּת הַשְּׁבִיעִת תִּסְפְּרוּ חֲמִשִּׁים יוֹם | וְהִקְרַבְתֶּם מִנְחָה חֲדָשָׁה לַיהוָה |
Problem je što lunarni kalendar mora imati osmodnevnu sedmicu svake 3 sedmice (u proseku). Nakon 7 sedmica, imaćemo 2 ili 3 ove osmodnevne sedmice, čime se dodaju dodatna 2 ili 3 dana u brojanje. Umesto 50 dana koje Jahve zapoveda, brojanje lunarnih omera obično traje 52 ili 53 dana.
Iz istih razloga, svake 3 godine (u proseku), 7 dana beskvasnih hlebova će u stvari trajati 8 dana. Dalje, pošto su staze nebeskih tela nepravilne, ove stvari nikada ne možemo predvideti. To je nestalan problem koji poštovaoci lunarnog Šabata ne mogu da reše.
Da bi broj bio sveden na 50, neki počinju sedmično odbrojavanje prvim srpom mladog meseca. Ovde je problem što se odbacuju druga odbrojavanja. Sedmica posle Pashe je vrlo kratka (4 ili 5 dana), dok je sedmica pre mladog meseca veoma dugačka (10 ili 11 dana). A najgore od svega, sve ovo zahteva izmenu Tore, što Jahve izričito zabranjuje.
Peta knjiga Mojsijeva ili Ponovljeni Zakon 4: 2:
„2 Nemojte ništa dodavati reči koju sam vam zapovedio, niti šta oduzimati od nje, da biste izvršavali uputstva Jahve, svog Elohima, koja sam vam zapovedio.“
Druga varijanta ima tri sedmice po 7 dana, a poslednja sedmica se produžava do početka sledećeg meseca. Problem je u tome što je lunarni mesec otprilike +/- 29.5 dana, što u praksi znači da će otprilike polovina meseci biti 29 dana, dok će druga polovina meseci biti 30 dana. To znači da poslednja sedmica mora imati 8 ili 9 dana, u zavisnosti da li je mesec od 29 ili 30 dana. Na donjem grafikonu prvo vidimo 30-odnevni, a zatim i 29-odnevni mesec.
| Mesec | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | Mesec | 2 | 3 | 4 | 5 |
| 6 | 7 | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 |
| 6 | 7 | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 |
| 6 | 7 | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 |
| 6 | 7 | 8 | Mesec |
Previše je varijacija teorije lunarnog Šabata da bismo ih sve ovde pratili. Sve one su fatalno pogrešne, jer ne slede naredbu koju nam je Jahve dao u Tori, koja nam govori da trebamo brojati do šest, a zatim odmarati kao što je i On učinio.
Prva knjiga Mojsijeva ili Postanje 2: 1-3:
„1 Tako su bili dovršeni nebesa i zemlja i svi njihovi elementi.
2 Do sedmog dana Elohim je dovršio svoje delo koje je načinio, i sedmog dana je odmorio od svih dela koja je načinio.
3 I Elohim je blagoslovio sedmi dan i odvojio/posvetio ga, jer je tog dana odmorio od svih svojih dela koja je Elohim stvorio i načinio.“
Jahvi se ne sviđa kad ne radimo onako kako On to zahteva.
Druga knjiga Mojsijeva ili Izlazak 16: 28-30:
„28 Zato je Jahve rekao Mojsiju: „Dokle ćete odbijati da držite Moja uputstva i Moje zakone?
29 Ne zaboravite da vam je Jahve dao Šabat, zato vam šestog dana daje hleba za dva dana. Neka svako ostane na svom mestu; sedmog dana niko da ne odlazi sa svog mesta.”
30 I narod je odmarao sedmog dana.“
Ako volimo Jahvu i želimo da Mu ugodimo, šta je onda loše ako sledimo Jahvin primer i radimo ono što On od nas traži?
