Šabat

Četvrta zapovest je da se poštuje Šabat. Šabat je bila jedna od deset Zapovesti koju je YHWH uklesao u kamenu.

Druga knjiga Mojsijeva 20: 8-11:
„8 Sećaj se Šabatnog dana da ga svetkuješ.
9 Šest dana radi i obavljaj sav svoj posao.
10 A sedmi dan je Šabat Jahve (YHWH), tvog Elohima. Ne radi nikakav posao, ni ti, ni tvoj sin, ni tvoja kći, ni tvoj rob, ni tvoja robinja, ni tvoja stoka, ni stranac koji živi unutar tvojih kapija.
11 Jer je za šest dana YHWH stvorio nebesa i zemlju, more i sve što je u njima, a sedmog dana je odmorio. Zato je YHWH blagoslovio Šabatni dan i posvetio ga.“

Šabat je sedmi dan u sedmici, a činjenica da je YHWH u kamenu upisao zapovest da se odmara (tj. da se „šabatuje“) trebalo bi da nam pruži određenu predstavu o stepenu važnosti i nepromenljivosti koju mu YHWH dodeljuje.

Razlog zbog kojeg je YHWH odredio Šabat kao sedmi dan u sedmici je taj što je YHWH stvorio nebo i zemlju za šest dana, a zatim odmarao sedmi dan.

Prva knjiga Mojsijeva ili Postanje 2: 2-3:
„2 Do sedmog dana Elohim je dovršio svoje delo koje je načinio, i sedmog dana je odmorio od svih dela koja je načinio.
3 I Elohim je blagoslovio sedmi dan i posvetio ga, jer je tog dana odmorio od svih Svojih dela. Tako je Elohim stvorio sve što je nameravao da načini.“

Međutim, YHWH se nije samo odmarao sedmog dana, već se i osvežio.

Druga knjiga Mojsijeva 31: 12-17:
„12 YHWH je još rekao Mojsiju:
13 „Kaži deci Izraela, govoreći: ‘Iznad svega treba da držite moje Šabate, jer je to znak između Mene i vas kroz sve vaše naraštaje, da biste znali da vas Ja, YHWH, posvećujem/odvajam.
14 Držite Šabat, jer je on za vas posvećen. Ko ga oskrnavi, biće pogubljen. Ako neko nešto radi na Šabat, neka se ta duša istrebi iz svog naroda.
15 Šest dana neka se radi, ali sedmi dan je Šabat, dan odmora, odvojen/posvećen za Jahvu (YHWH). Svako ko bude radio neki posao na Šabatni dan biće pogubljen.
16 Neka Izraelovi sinovi drže Šabat, neka praznuju Šabat kroz sve naraštaje. To je trajni savez.
17 To neka bude trajni znak između Mene i dece Izraela, jer je za šest dana YHWH stvorio nebesa i zemlju, a sedmog dana je odmorio i osvežio se.”

Budući da su Jahvina (YHWH) moć i snaga potpuno neograničene, kako YHWH može postati umoran? A ako se ne može umoriti, kako se onda YHWH može osvežiti?

U savremenim računarskim uslovima, kada ekran računara postane neuredan, možda zato što je računar predugo ostao uključen i postao vruć, ili zato što je na njemu izvršeno previše računarskih operacija, a da računar nije pravio pauzu, ekran računara može postati neuredan. Da biste ispravili ovo stanje, treba pritisnuti dugme za osvežavanje (refresh). Na potpuno isti način, Šabat je neka vrsta dugmeta za osvežavanje čovečanstva, pri čemu se uspostavlja pravi poredak između Elohima i čoveka, tako što se sa namerom dodaje dan za obožavanje i odmara se u Njemu.

Obratite ovde pažnju na jezičku formu: da je svrha Šabata počivanje u Njemu. Svrha Šabata nije odmaranje i opuštanje tela šivenjem, planinarenjem, hvatanjem sna za narednu sedmicu ili učestvovanjem u rekreativnim aktivnostima kao što su veslanje, ribolov ili gledanje televizije. Umesto toga, svrha Jahvinog (YHWH) Šabata je da uspostavi pravilan poredak između Jahve (YHWH) Elohima i čoveka. Kao što ćemo videti, to nas poziva da se okupimo i služimo mu kao jedinstveno, ujedinjeno Mesijino telo.

Jevrejima poslanica 10: 24-25:
„24 I razmišljajmo jedni o drugima, kako bismo se podsticali na ljubav i dobra dela,
25 ne odustajući od našeg zajedničkog okupljanja, kao što neki imaju običaj, nego hrabrimo jedni druge, tim više što vidite da se (Sudnji) Dan približava.“

YHWH ima posebna pravila za Šabat. On nam govori da ne samo da mi ne radimo posao, već da toga dana niko drugi ne sme da radi: ni naši sinovi, ni naše ćerke, ni sluge, ni sluškinje, ni goveda, ni stoka, niti stranac koji je unutar naših kapija.

Druga knjiga Mojsijeva 20: 8-11:
„8 Sećaj se Šabatnog dana da ga posvetiš.
9 Šest dana radi i obavljaj sav svoj posao.
10 A sedmi dan je Šabat posvećen Jahvi (YHWH), tvom Elohimu. Ne radi nikakav posao, ni ti, ni tvoj sin, ni tvoja kći, ni tvoj rob, ni tvoja robinja, ni tvoja stoka, ni stranac koji živi unutar tvojih kapija.
11 Jer je za šest dana YHWH stvorio nebesa i zemlju, more i sve što je u njima, a sedmog dana je odmorio. Zato je YHWH blagoslovio Šabatni dan i posvetio/odvojio ga.“

Osnovni koncept je da se moramo odmoriti i opustiti u Njemu, i da nateramo svakoga ko je pod našim uticajem da se takođe, odmori i opusti u Njemu. U praksi, to znači da nikoga ne smemo angažovati da radi bilo koji redovan posao ili da radi za platu na Šabat.
YHWH je blagoslovio sedmi dan, i On ga je posvetio/odvojio. Uz blagoslov, On je dao Svom narodu jedan dan van njihovih zauzetih sedmica da ne bi radili težak posao. Ovo je toliko verna odredba da deca Izraela nisu trebala čak ni da kuvaju na Šabat.

U Sinajskoj pustinji, Izraelovoj deci je rečeno da se šestog dana u sedmici (koji se ponekad naziva i “Pripremni Dan”) skupi i pripremi dvostruko više hrane, tako da se Šabatom ne sakuplja ili kuva.

Druga knjiga Mojsijeva 16: 22-30:
„22 A šestog dana nakupili su dvaput više hleba, dva omera po osobi. Svi poglavari zbora došli su i javili to Mojsiju.
23 Tada im je on rekao: „Ovako je kazao YHWH. Sutra je Šabatni odmor, posvećeni/odvojeni Šabat Jahvi (YHWH). Šta želite da pečete, ispecite, i šta želite da skuvate, skuvajte, a sav višak ostavite kod sebe i čuvajte za ujutru.”
24 Tako su to ostavili za ujutru, kao što ih je Mojsije uputio. I nije se usmrdelo niti su se u tome pojavili crvi.
25 Tada je Mojsije rekao: „Jedite to danas, jer je danas Šabat posvećen Jahvi (YHWH). Danas toga nećete naći u polju.
26 Šest dana ćete to skupljati, a sedmi dan je Šabat. Tada toga neće biti.”
27 Ali sedmog dana neki iz naroda izašli su da kupe, ali ništa nisu našli.
28 Zato je YHWH rekao Mojsiju: „Dokle ćete odbijati da držite moja uputstva i moje zakone?
29 Ne zaboravite da vam je YHWH dao Šabat. Zato vam šestog dana daje hleba za dva dana. Neka svako ostane na svom mestu. Sedmog dana niko da ne odlazi sa svog mesta.”
30 I narod je odmarao sedmog dana.“

Ideja je da se pripremite za Šabat tokom svih šest dana u sedmici, a zatim da šesti dan pripremite dvostruko više hrane, tako da ne morate da sakupljate ili pripremate hranu na sedmi dan. Sa već obavljenim poslom pripremanja hrane, Šabat je utoliko mirniji.
YHWH nam govori da je On ozbiljan u tome da Njegov narod odmara od rada sedmog dana. Čak nam govori da onaj ko radi bilo koji posao na Šabat mora biti pogubljen. Ovo je znak saveza između Jahve (YHWH) i nas zauvek, u svim našim generacijama.

Druga knjiga Mojsijeva 31: 12-17:
„12 YHWH je još rekao Mojsiju:
13 „Reci Izraelovim sinovima: ‘Iznad svega treba da držite Moje Šabate, jer je to znak između Mene i vas kroz sve vaše naraštaje, da biste znali da vas ja, YHWH, posvećujem/odvajam.
14 Držite Šabat, jer je on za vas posvećen/odvojen. Ko ga oskrnavi, biće pogubljen. Ako neko nešto radi na Šabat, neka se ta duša istrebi iz svog naroda.
15 Šest dana neka se radi, ali sedmi dan je Šabat, dan odmora, posvećen/odvojen za Jahvu (YHWH). Svako ko bude radio neki posao na Šabatni dan biće pogubljen.
16 Neka deca Izraela drže Šabat, neka praznuju Šabat kroz sve naraštaje. To je trajan savez.
17 To neka bude trajan znak između Mene i dece Izraela, jer je za šest dana YHWH stvorio nebesa i zemlju, a sedmog dana je odmorio i osvežio se.”

Međutim, ljudi su takvi kakvi jesu, ponekad stavljaju Jahvu (YHWH) na test. Dakle, kada je Izrael bio u pustinji, odmah nakon što je YHWH upozorio ljude da svakoga ko se pobuni protiv Njegovih zapovesti treba pogubiti, čovek je izabrao da oskrnavi Šabat sakupljanjem drva. Kad je Mojsije pitao Jahvu (YHWH) šta da radi, YHWH je odredio da bi buntovni čovek sigurno trebalo da bude ubijen.

Četvrta knjiga Mojsijeva 15: 32-36:
„32 Jednom, kad su Izraelovi sinovi bili u pustinji, našli su nekog čoveka kako skuplja drva na Šabat.
33 Oni koji su ga našli kako skuplja drva doveli su ga pred Mojsija i Arona i pred ceo zbor.
34 Stavili su ga pod stražu jer još nije bilo jasno rečeno šta treba da se učini s njim.
35 Tada je YHWH rekao Mojsiju: „Taj čovek neka se pogubi, neka ga ceo zbor zaspe kamenjem izvan logora.”
36 Tako ga je ceo zbor izveo izvan logora i zasuo ga kamenjem, i on je umro, kao što je YHWH uputio Mojsija.“

Razlog zbog kojeg je ovaj čovek oskrnavio Šabat je taj što je odabrao obavljanje rutinskih, napornih poslova koje je mogao obaviti i pre ili posle Šabata. U to vreme on je trebao da se okupi sa ostalima i da obožava Jahvu (YHWH).

Kada YHWH odredi posebno vreme za susret sa nama, mi kao Njegova mlada moramo uložiti sve napore da se s Njim tada sastanemo. Ako se bilo koji posao može obaviti pre Šabata, tako da imamo više vremena da provedemo s Njim toga dana, onda bi taj posao trebao biti učinjen drugim danom, a ne Šabatnim danom.

Iako je čovek koji je skupljao drva kršio Šabat, Ješua je rekao da Njegovi učenici nisu prekršili Šabat kada su na Šabat kidali klasje žita (i jeli ih).

Jevanđelje po Mateju 12: 1-8:
„1 U to vreme Ješua je prolazio kroz žitna polja na Šabat. A Njegovi učenici ogladneše pa počeše da kidaju klasove i da ih jedu.
2 Kad su to fariseji videli, rekoše: „Vidi, Tvoji učenici čine ono što ne sme da se čini na Šabat!”
3 Tada im Ješua reče: „Zar niste čitali šta je učinio David kad su on i njegovi pratioci ogladneli?
4 Ušao je u Elohimov dom i jeo posvećene hlebove, iako ni on ni njegovi pratioci nisu smeli da ih jedu, nego samo sveštenici.
5 Ili, zar niste čitali u zakonu da na Šabat i sveštenici u Hramu skrnave Šabat, i nisu krivi?
6 Još vam i kažem da je na ovom mestu Jedan veći i od hrama.
7 Kad biste znali šta znači: ‘Milosrđe hoću, a ne žrtve,’ ne biste osuđivali one koji nisu krivi.
8 Jer, Sin Čovečiji je čak i Šabata Gospodar.”

Postoji nekoliko razloga zbog kojih Ješuini učenici nisu oskrnavili Šabat. Možda je jedan od najočiglednijih taj da Njegovi učenici nisu radili za platu. Oni takođe nisu želi srpom i korpom, ni da bi prodali, ni skladištili za kasnije. Umesto toga, provodili su vreme sa svojim Mužem i jednostavno jeli ono što je bilo pri ruci dok su prolazili poljem, koliko god bi mogli da naberu narova na koje su naišli na putu ka sinagogi. Budući da nije bilo nekog velikog „posla“ da se ta zrna očiste i jedu, nije bilo potrebno odlagati to za kasnije.
Još jedna stvar koja nije „uobičajeni posao“ i koju ne treba odlagati nakon Šabata su lečenje i činjenje dobra.

Jevanđelje po Mateju 12: 9-12:
„9 Potom ode odande i uđe u njihovu sinagogu.
10 A onde je bio jedan čovek sa osušenom rukom. Oni upitaše Ješuu s namerom da ga optuže: „Da li se na Šabat sme lečiti?”
11 A On im reče: „Ko od vas neće uhvatiti i izvaditi svoju jedinu ovcu ako ona na Šabat upadne u jamu?
12 A koliko je čovek vredniji od ovce! Zato se na Šabat sme činiti dobro.”

Ponekad ljudi imaju pitanja u vezi sa bolničkim osobljem: pošto je Ješua rekao da je u redu lečiti na Šabat, da li je u redu da vernici rade kao lekari, medicinske sestre, policija i vatrogasne službe ili kao ostalo osoblje hitnih službi? Možda ćemo to lakše razumeti ako koristimo sledeću analogiju:

Pismo upoređuje Izrael s devičanskom nevestom, a ako je Izrael devičanska mlada, onda bi Šabat mogli (ili bilo koji drugi praznični dan) smatrati „sastankom“ između mlade i njenog budućeg Muža. Ako mlada dobije priliku da vidi svog Voljenog Verenika samo jednom sedmično, a ako zaista pazi na svog Verenika, i želi biti sa Njim, onda će potražiti način da što bolje iskoristi vreme sa Njim. Zbog toga će tokom ostatka sedmice pokušati da se pobrine za svoje zemaljske poslove, kako bi mogla da provede što više vremena sa Njim na jedan poseban dan od sastanka.

Ako bi neko došao na vrata mlade kome je potrebna hitna medicinska nega (ili čak hrana) na dan koji mora da provede sa svojim Verenikom, njen Verenik će verovatno biti prilično zadovoljan i srećan ako prestane sa svim onim što inače radi, i ode i pomogne onome kome je potrebna pomoć. Međutim, za razliku od toga, njenom Vereniku verovatno neće biti drago ako je tokom sedmice bila lenja ili je napravila loš plan i raspored, tako da je ostavila sebi da uradi razne vrste malih poslova ili je previše iscrpljena da sa Njim provede kvalitetno vreme.

Tačno je da se ne može sav posao odložiti do sledećeg dana. Na primer, životinje koje daju mleko moraju se musti sedam dana u sedmici, a životinjama poput ovaca treba velika pomoć tokom jagnjenja, bez obzira koji je dan u sedmici. Nadalje, život je takav kakav jeste, hitni medicinski slučajevi nastaju sedam dana u sedmici, a hitne pomoći i medicinske ekipe moraju biti na raspolaganju kako bi se spasili životi onih kojima je pomoć potrebna. Međutim, u svim ovim scenarijima postoji posao koji se mora obaviti u trenutku kada se kriza pojavi, ali postoje i drugi poslovi koji se mogu odložiti za kasnije. Bilo koji posao koji može da se uradi pre ili posle Šabata, trebalo bi da se uradi tada (pre ili posle Šabata).

Šta se tačno može, a šta ne može činiti na Šabat, takođe je pitanje izvesne rasprave. Druga knjiga Mojsijeva 35 govori da svako ko radi na Šabat mora biti pogubljen, a onda nam daje i prilično neobičnu zapovest da ne potpaljujemo vatru na Šabat.

Druga knjiga Mojsijeva 35: 1-3:
„1 Kasnije je Mojsije sazvao ceo zbor Izraelovih sinova i rekao im: „Ovo su reči koje vas YHWH upućuje da ih izvršavate:
2 Šest dana neka se radi, ali sedmi dan neka vam bude posvećen/odvojen, neka to bude Šabat, dan potpunog odmora posvećen Jahvi (YHWH). Ko god bude nešto radio tog dana neka se pogubi.
3 Na Šabatni dan ne palite vatru u svojim prebivalištima.”

Zašto bi nam YHWH zabranio da palimo vatru u našim domovima na Šabat? U mnogim klimatskim područjima treba zimi zapaliti vatru samo da bi se održala toplota, a Šabat teško da bi mogao biti opuštajući ili osvežavajući bez topline. Međutim, ako pogledamo ovaj odlomak na hebrejskom, možda ćemo moći da dobijemo bolji osećaj za Jahvino (YHWH) nameravano značenje.

Druga knjiga Mojsijeva 35: 3: „3 Na Šabatni dan ne palite vatru u svojim prebivalištima.”

(3) לֹא תְבַעֲרוּ אֵשׁ בְּכֹל מֹשְׁבֹתֵיכֶם | בְּיוֹם הַשַּׁבָּת:

Reč „zapaliti“ ovde je ta-ba-aru (תְבַעֲרוּ), što je verovatno hebrejski izvor za englesku reč „goreti“ (to burn). Ovo je takođe reč koja se koristi da opiše gorući grm u Drugoj Mojsijevoj 3: 2.

Ali čak i ako zapovest u Izlasku 35:3 nije da palimo vatru na Šabat, i dalje ostaje pitanje, zašto bi nam YHWH naredio da ne palimo vatru radi topline (ili za svetlost) na Njegov dan od odmora i osveženja? Da li On želi da boravimo u mraku i da nam je hladno?

Uzmimo u obzir da fraza „svojim prebivalištima“ je „‘moshavotheichem“ (מֹשְׁבֹתֵיכֶם), što znači „vaše zajednice“. Pošto je drvo moralo da se sakuplja ručno, svaka pojedina porodica nije uvek pravila svoju sopstvenu vatru. Umesto toga, u stara vremena, porodice i plemena su pravili vatru u zajednici. Ovde su ljudi jedne proširene porodice kuvali i obavljali sve vrste poslova koji su zahtevali vatru, kao što je kovanje. Stoga se čini verovatno da je ono što je YHWH zaista zabranio jesu bili poslovi vezani za paljenje vatre na Šabat.

Već smo u poslednjem poglavlju videli da je u gornjoj sobi bilo mnogo lampi u kojima je podučavao apostol Šaul (Pavle).

Dela apostolska 20: 7-8:
„7 A na prvi dan sedmice, kad su se učenici okupili da lome hleb, Pavle im je govorio, budući spreman da ide sutradan, te je tako produžio govor sve do ponoći.
8 A u gornjoj sobi gde smo se okupili bilo je mnogo svetiljki.“

Mnogi učenjaci osporavaju prevod „prvog dana sedmice.“ Grčki glasi: „mia ton Sabbaton“ (mia/| tw/n sabba,twn), za koji mnogi učenjaci tvrde da je tačnije preveden kao „na jedan od Šabata.”

Dela apostolska 20: 7-8: „7 A na jedan od Šabata, kad su se učenici okupili da lome hleb, Pavle im je govorio, budući spreman da ide sutradan, te je tako produžio govor sve do ponoći. 8 A u gornjoj sobi gde smo se okupili bilo je mnogo svetiljki.“

BGT Acts 20:7 εν δε τη μια των σαββατων συνηγμενων των μαθητων του κλασαι αρτον ο παυλος διελεγετο αυτοις μελλων εξιεναι τη επαυριον παρετεινεν τε τον λογον μεχρι μεσονυκτιου

Ako bi se ovaj skup održao na jedan od Šabata, kako tvrde neki učenjaci, to bi nam pokazalo da je Šaul (Pavle) verovao da neko može da potpaljuje vatru koja se ne koristi u svrhe posla (u ovom slučaju lampe) na Šabat.

Ono što nam pokazuje jeste da nije Jahvina (YHWH) namera da budemo u hladnom ili mračnom prostoru na Njegov dan obožavanja i osveženja. Zato, ako je kazna za kršenje Šabata stroga, pravila za držanje Šabata moraju se tumačiti zdravim razumom.

Ponekad se sugeriše da se ne trebamo okupljati na Šabat, kada su Izraelova deca bila u pustinji, YHWH im je rekao da ostanu na svom mestu sedmi dan.

Druga knjiga Mojsijeva 16: 29:
„29 Vidi! Jahve (YHWH) vam je dao Šabat. Zato vam šestog dana daje hleba za dva dana. Neka svako ostane na svom mestu. Sedmog dana niko da ne odlazi sa svog mesta.”

Međutim, kontekst ove zapovesti „niko da ne odlazi sa svog mesta“ ne odnosi se na skup za obožavanje, već samo na okupljanje i pripremu hrane. Umesto da se okupljaju i pripremaju hranu na Šabat, deca Izraela je trebalo da istu pripreme dan unapred, tako da nisu morala da kuvaju.

Zapovest da se okupimo za obožavanje na Šabat data je u Trećoj Mojsijevoj 23:3. Ovde ćemo obratiti pažnju na hebrejski jezik.

Treća knjiga Mojsijeva 23: 3: „3 Šest dana neka se radi, a sedmi dan je Šabat, dan svečanog odmora, odvojeni sabor. Ne radite nikakav posao. To je Šabat Jahvin (YHWH) u svim mestima gde živite.“

(3) שֵׁשֶׁת יָמִים תֵּעָשֶׂה מְלָאכָה וּבַיּוֹם הַשְּׁבִיעִי שַׁבַּת שַׁבָּתוֹן מִקְרָא קֹדֶשׁ כָּל מְלָאכָה לֹא תַעֲשׂוּ | שַׁבָּת הִוא לַיהוָה בְּכֹל וֹשְׁבֹתֵיכֶם:

Sedmi dan je opisan kao Šabat svečanog odmora i odvojenog sabora. Na hebrejskom to je „miqra qodesh“ (מִקְרָא קֹדֶשׁ), što se na srpskom jeziku obično prevodi kao „sveti sabor“. ‘Miqra’ je javni sastanak, a ujedno i proročki govor.

OT: 4744 miqra ‘(mik-raw’); od OT: 7121; nešto sazvano, tj. javni sastanak (akt, osobe ili mesto); takođe govor.

Slovo ‘mem’ (מ) podrazumeva objedinjavanje, a ‘karaw’ (קְרָא) znači ‘zvan’. Stoga je miqra (מִקְרָא) „pozvano okupljanje“ ili „poziv na javni sastanak“. Napominjemo da je ovo takođe proročki govor, kao što smo videli u Kološanima 2: 16-17 (iznad).
Ješua je ispunjavao ovu zapovest idući na javno obožavanje i molitveni sastanak u lokalnu sinagogu.

Jevanđelje po Luki 4: 16:
„16 Došao je u Nazaret, gde je odrastao. I kakav je inače bio Njegov običaj, On je otišao u sinagogu na Šabat i ustao da čita.“

Kao što mi objašnjavamo u Nazarećanskom Izraelu, čini se da su apostoli takođe nameravali vratiti paganske Jefremite da ispune zahtev okupljanja za molitvu, odlazeći do lokalnih sinagoga svakog Šabata.

Dela apostolska 15: 19-21:
„19 Zato ja smatram da ne treba stvarati neprilike onima među neznabožcima, koji se okrenu Elohimu,
20 nego im treba napisati da se uzdržavaju od onoga što je onečišćeno idolima, od bluda, od udavljenoga i od krvi.
21 Jer Mojsije kroz mnoge generacije po gradovima ima one koji ga propovedaju, čitaju se spisi svakog Šabata u sinagogama.”

Kao što je objašnjeno u Nazarećanskom Izraelu, Dela apostolska 15 nam govore da ako bi Jefremiti koji se vrate, počeli apstinencijom od četiri gadosti: idolopoklonstva, preljube, zadavljenog (tj. nečistog) mesa i krvi, tada bi im bilo dozvoljeno da uđu u sinagoge na Šabat, jer oni ne bi pokvarili odvojenost/posvećenost mesta. Tamo bi na javnim sastancima molitvi i bogosluženja vremenom naučili ostatak Tore, jer se delovi Tore svake sedmice naglas čitaju u sinagogama.

Ponekad je učeno da je to dato, pošto svici Tore nisu bili lako dostupni u prvom veku, ali pošto danas većina domaćinstava može da priušti kopiju Pisma, nije potrebno da se ljudi okupljaju i sastaju za javno obožavanje na Šabat. Međutim, ovo zanemaruje i Treću Mjsijevu 23:3, što nam jasno govori da se okupljamo na Šabat, kao i Jevrejima 10:25, što nam posebno naređuje da ne odustajemo od naših okupljanja, iako je to običaj pojedinih.

Jevrejima poslanica 10: 24-25:
„24 I razmišljajmo jedni o drugima, kako bismo se podsticali na ljubav i dobra dela,
25 ne odustajući od našeg zajedničkog okupljanja, kao što neki imaju običaj, nego hrabrimo jedni druge, tim više što vidite da se (Sudnji) Dan približava.“

YHWH nam govori da je Šabat jedno od Njegovog unapred predviđenog vremena. Drugim rečima, jedno je od vremena kada je On odredio da se okupljamo i sakupljamo, kako bi Ga obožavali kao jedan novi čovek.

Treća knjiga Mojsijeva 23: 2-5: „2 Govori deci Izraela, i reci im: ‘Jahvini (YHWH) praznici koje ćete oglašavati u određeno doba godine odvojeni/posvećeni su zborovi. Ovo su Moji praznici: 3 Šest dana neka se radi, a sedmi dan je Šabat, dan svečanog odmora, odvojeni/posvećeni sabor. Ne radite nikakav posao. To je Šabat Jahvin u svim mestima gde živite. 4 Ovo su Jahvini (YHWH) praznici, odvojeni/posvećeni zborovi, koje treba da oglasite u vreme koje je određeno za njih: 5 Četrnaestog dana prvog meseca u sumrak je Jahvina (YHWH) Pasha…“

(2) דַּבֵּר אֶל בְּנֵי יִשְׂרָאֵל וְאָמַרְתָּ אֲלֵהֶם מוֹעֲדֵי יְהוָה אֲשֶׁר תִּקְרְאוּ אֹתָם מִקְרָאֵי קֹדֶשׁ | אֵלֶּה הֵם מוֹעֲדָי: (3) שֵׁשֶׁת יָמִים תֵּעָשֶׂה מְלָאכָה וּבַיּוֹם הַשְּׁבִיעִי שַׁבַּת שַׁבָּתוֹן מִקְרָא קֹדֶשׁ כָּל מְלָאכָה לֹא תַעֲשׂוּ | שַׁבָּת הִוא לַיהוָה בְּכֹל מוֹשְׁבֹתֵיכֶם: (4) אֵלֶּה מוֹעֲדֵי יְהוָה מִקְרָאֵי קֹדֶשׁ | אֲשֶׁר תִּקְרְאוּ אֹתָם בְּמוֹעֲדָם: (5) בַּחֹדֶשׁ הָרִאשׁוֹן בְּאַרְבָּעָה עָשָׂר לַחֹדֶשׁ בֵּין הָעַרְבָּיִם | פֶּסַח לַיהוָה

Ponekad se dogodi da Jefremiti traže bilo kakav izgovor za odustajanje od njihovog okupljanja, iako je Šabat četvrta od zapovesti koje je YHWH uklesao u kamen. Setimo se da je YHWH Elohim, i da kada zapovedi Svojim ljudima da se okupe, najbolje je raditi kako On kaže.

Nama mogu da se sviđaju ili ne drugi koje je YHWH pozvao da budu deo Njegove duhovne porodice ovde na zemlji, ali ako nam se oni ne sviđaju, tendencija može biti da želimo da ih izbegnemo. Međutim, važno je zapamtiti da su apostoli u Pismu odredili četiri početna pravila zajedništva (bez idolopoklonstva, preljuba, bez zadavljenog mesa i krvi), i sve dok se naše kolege služe tim pravilima, nemamo slobodu da se izolujemo ili da se odvojimo od njih.

Kod služenja Jahvi (YHWH) nije suština u udobnosti; niti je ono uvek prijatno. Međutim, gotovo uvek je poučno ako držimo prema tome pravilno stanovište našeg srca.