A. Istorijska svedočanstva i biblijski zahtevi:
Po svojoj prirodi, muškarci nisu uredni. U stvari, muškarci ne vole red i intenzivno se odupiru tome. Međutim, tamo gde nema reda, muškarci ne mogu da se izdignu iznad nivoa koliba od blata. Ovo nije ugodno Jahvi (YHWH).
Pismo i istorija daju nam mnogo primera potrebe da se organizuje i postavi rukovodstvo, tako da možemo da budemo uspešni u svemu što nam je dato da radimo. Iznova i iznova nalazimo da je organizovanje i uspostavljanje reda, ključ za ostvarivanje bilo kojeg zadatka koji je pred nama. Ovo se može naći u Pismu na primeru Gedeona.
Knjiga o sudijama 7: 20-22:
20 Tako su tri čete zatrubile u rogove i razbile krčage. U levoj ruci su držali baklje, a u desnoj rogove u koje su trubili pa su povikali: „Mač Jahvin (YHWH) i Gedeonov!”
21 Oni su stajali oko logora, svaki na svom mestu, a svi u logoru su se smeli, vikali i bežali.
22 Trista ljudi je trubilo u rogove, a Jahve (YHWH) je učinio da ljudi u celom logoru dignu mač jedan na drugog. Ljudi iz logora su se razbežali sve do Bet-Asete, prema Zereratu, do granice Abel-Meola kod Tavata.
Kada su ljudi ostavili po strani svoju sopstvenu volju i udružili snage sa čovekom kome je Jahve (YHWH) dao jasnu zadatak i uputstva, čak je i mala sila mogla da ostvari velike stvari. To nam pokazuje da kada ujedinimo snage sa onima kojima je Jahve (YHWH) dao zadatak i jasna uputstva, Jahve (YHWH) nas blagosilja i omogućuje nam da radimo stvari koje se ne mogu postići na drugačiji način.
Druga knjiga Samuilova 18,1:
18 David je prebrojao narod koji je bio s njim i postavio nad njima poglavare nad hiljadama i poglavare nad stotinama.
U danima američke revolucije, Bostonska čajanka iz 1773. godine je bila snažan simbolički čin. Međutim, zbog njihovog nedostatka organizacije, revolucionari su jedino uspeli da razljute britansku vladu; i to je samo dovelo do većeg stepena okupacije. Tek nakon što su kolonisti odlučili da se ujedine kao narod, bili su u mogućnosti da podignu, finansiraju, obučavaju i opremaju vojsku koja je mogla da pobedi svog protivnika. Ono što treba da vidimo je da je organizovana borbena sila bila u stanju da uspe, gde su neusklađene pojedinačne inicijative propale. Organizacija je bila ključ uspeha misije.
Barem dok smo u rasejanju, naš narod se ne bori protiv krvi i mesa, nego protiv vrhovnih poglavara, sila, vladara tame ovoga doba, i protiv zlih duhovnih sila na nebesima.
Efescima poslanica 6,12:
12 Jer se ne borimo protiv krvi i tela, nego protiv vrhovnih poglavara, protiv sila, protiv vladara tame ovog doba, protiv zlih duhovnih sila na nebesima.
Ipak, borimo se i protiv dobro organizovanog i dobro obučenog duhovnog protivnika; i ako se nadamo da ćemo pobediti ovog protivnika, onda moramo raditi kako Jahve (YHWH) zapoveda. Mi moramo da se organizujemo i postanemo doslovno narod: i onda moramo da finansiramo, podižemo i opremimo duhovnu vojsku, sa duhovnim vođstvom i unutrašnjom disciplinom. Zato što je to ono što Jahve (YHWH) želi, neće biti krajnjeg uspeha dok se to ne uradi.
Jahve (YHWH) zna da su uređena društva i organizacije znatno produktivnije od onih koje nisu uređene. Zato nam Jahve (YHWH) nalaže da postavimo vođstvo u Njegovo Telo, da bude uređeno. Na primer, instrukcije date preko Mojsija (tj. Tore) govore nam da imenujemo sudije i službenike u svim našim gradovima.
Peta knjiga Mojsijeva 16,18:
18 Postavi sebi sudije i upravitelje po svim gradovima koje ti daje Jahve (YHWH), tvoj Elohim, po tvojim plemenima, da pravedno sude narodu.
Ješua je želeo da se ljudi udruže u grupama od po pedeset.
Jevanđelje po Luki 9: 14-15:
14 Bilo je, naime, oko pet hiljada ljudi. A on je rekao svojim učenicima: „Neka posedaju u grupe po pedeset.”
15 I oni su to učinili i svi su posedali.
Apostol Šaul (Pavle) je takođe ostavio apostola Tita na Kritu da imenuje (doslovno: odredi) starešine u svakom gradu, tako da se sve vrši na propisan način:
Titu poslanica 1,5:
5 Ostavio sam te na Kritu da ispraviš ono što je manjkavo i da imenuješ starešine po gradovima, kao što sam te uputio.
Kada smo u telu, mi ne volimo red. Međutim, stalno iznova otkrivamo da su organizacija i red ključ za uspeh misije.
A šta je naša misija? Naša misija je Sveopšte Poslanje (Evangelizacija). Ova studija će pokazati način na koji možemo ostvariti ovaj cilj za našeg Mesiju, i takođe dovesti do Žetve (okupljanja) plemena.
B. Vizija i misija:
Ješua nam je dao Sveopšte Poslanje (Evangelizaciju) da idemo i stvorimo učenike u svim narodima, uronimo ih (“krstimo”) u ime (tj. slavi, ugledu) Oca i Sina i Odvojenoga Duha (“Svetog Duha”), i učimo ih da poštuju sve stvari koje nam je On zapovedio. To je, dakle, ono što treba da radimo i da to primenjujemo na nacionalnom i na ličnom nivou.
Jevanđelje po Mateju 28,18-20:
18 Tada im Ješua priđe i reče: „Data mi je sva vlast na nebu i na zemlji.
19 Zato idite i naučite sve narode, uranjajući (“krsteći”) ih u moje ime (tj. slavi, ugledu) Oca i Sina i Odvojenoga Duha (“Svetog Duha”),
20 i učeći ih da drže sve što sam vas uputio. I evo, ja sam uvek sa vama, sve do svršetka ovog doba. Amin.”
Stvaranje učenika u svim nacijama i narodima nije jednostavna misija i ne možemo očekivati da ćemo je ostvariti bez organizacije. Dalje, pošto nam Ješua zapoveda da to učinimo, znači da ne možemo samo da sedimo i čekamo da Jahve (YHWH) to uradi. Umesto toga, rečeno nam je da preuzmemo aktivnu ulogu. To znači prozelitizaciju i evangelizaciju ne samo ljudi, već i naroda. Trebaće dobro uređen narod vernika koji će zajedno raditi kako bi ispunili ovaj zadatak: i to će biti ugodno Jahvi (YHWH).
C. Pravi Duh:
Prvo i najvažnije, da bismo bili određeni za sveštenika ili predstavnika Nazarećanskog Izraela (u bilo kom svojstvu), moramo imati pravi duh. Mora postojati obaveza da se rade prave stvari iz pravih razloga. Fokus ne sme biti na ‘ko je u pravu’, nego na ‘ono što je ispravno.’ Ponos, ego, lična ambicija i vlastita lična volja moraju biti potpuno mrtvi i sahranjeni sa telesnim čovekom, tako da se može služiti Caru Univerzuma i Njegovom narodu čistim srcem. Ovo je najvažnija kvalifikacija za sve. Ako neko ima ovakav stav (Duh), onda će Jahve (YHWH) blagosloviti i sve će doći na svoje mesto. Međutim, ako čoveku nedostaje ovaj Duh, onda ga Jahve (YHWH) u krajnjoj liniji neće blagosloviti (i u tom trenutku ništa drugo nije bitno).
Moramo da vas upoznamo pre nego što vas etički odredimo kao aktivnog predstavnika u bilo kom svojstvu. Moramo da znamo da ste vi neko ko je postavio (i nastavlja da stavlja) Jahvu (YHWH) i Njegov narod ispred sebe. Imamo Protivnika koji cilja one na rukovodećim položajima i zato ovo mora biti aktivan hod u veri. Ne postoji vreme kada Protivnik i njegove snage ne ciljaju na rukovodstvo; tako da pojedinac treba stalno paziti na svoj duh.
Jevanđelje po Luki 21: 34-36:
34 Ali pazite na sebe da vam srce ne bude zaokupljeno prekomernim jelom i opijanjem i životnim brigama, i da vas taj dan ne zatekne i iznenadi
35 kao zamka. Jer će doći na sve koji žive po svoj zemlji.
36 Zato budite budni, i usrdno se molite sve vreme da biste, uspeli umaći svemu ovome što treba da se dogodi, i stati pred Sina čovečijeg.”
Nazarećanski Izrael je Njegova duhovna porodica i tu treba da postoji osećaj porodice. Oni koji imaju ispravan duh će naći načine da zajedno rade za Njega, bez obzira na izazove: i zbog toga mora postojati osećaj istinskog mira (shalom; odsustvo problema), inače bilo kakvo imenovanje ili uređenje se ne može održati (i treba ga mirno i tiho razrešiti).
Iako želimo da sve radimo ljubazno i na bratski način, nama je zapoveđeno da izbegavamo pristrasnost; i da izbegavamo da na brzinu položimo ruku na bilo koga.
Prva poslanica Timoteju 5: 21-22:
21 Obavezujem te pred Elohimom i Gospodarom Ješuom Mesijom i izabranim poslanicima (“anđelima”) da se toga držiš i da ne donosiš zaključke unapred i da ništa ne činiš iz pristrasnosti.
22 Ni na koga ne polaži ruke prebrzo i ne učestvuj u gresima drugih. Čuvaj sebe čestitim.
Šaul (Pavle) je verovatno blisko sarađivao sa Timotejem i Titom mnogo godina pre nego što ih je rukopoložio. Princip je da je morao da bude siguran da poznaje njihov karakter, te da je znao kako će se verovatno ponašati kada se suoče sa stresom i/ili iskušenjem. Verovatno ih je morao videti u vreme teškog suđenja pre nego što je mogao znati da će oni prionuti za Jahvu (YHWH) i donositi ispravne odluke u vreme suđenja. Iz tih istih razloga moramo da vidimo vašu istoriju žrtvovanja i doprinosa radu Jahvinog (YHWH) carstva (kroz sve darove i metode koje vam je dao) pre nego što bismo mogli da budemo slobodni da vas rukopoložimo. Moramo znati da je vaša priroda da nesebično dajete svoje vreme, novac, trud i energiju kako biste pomogli ispuniti Sveopšte Poslanje (Evangelizaciju), da je Jahve (YHWH) vaša najveća ljubav, i da je telesni starac u vama mrtav i sahranjen svakog dana. Svi mi pravimo greške, ali treba da se posvetimo služenju Njemu.
Fokus i naglasak nikada ne smeju biti na onome što možemo dobiti: pre, fokus i naglasak moraju uvek ostati na onome šta možemo dati. Vođstvo i starešinstvo moraju dati primer u tom pogledu. Pozvani smo da se vodimo primerom, našeg Mesije i Njegovih apostola.
D. Doktrina / Halaha (Halachah)
Amos nam kaže da dva ne mogu hodati zajedno ako se ne dogovore.
Knjiga proroka Amosa 3: 3:
3 Idu li dvojica zajedno, a da se najpre ne sastanu i ne dogovore?
Pre nego što budemo u mogućnosti da hodamo zajedno sa našim dobrim nebeskim Ocem Jahvom (YHWH), moramo se složiti s Njim. Ako se ne slažemo s Njim, onda je logično da ne možemo hodati zajedno s Njim. Slično tome, pre nego što oba doma (Juda i Jefrem) budu mogli hodati u veri zajedno, oni takođe moraju da se slože sa Njim (stoga, i jedni s drugima).
Kao što je objašnjeno u studiji o Post-milenijumskom povratku, nakon Žetve će se dogoditi religiozno ujedinjenje između ova dva doma. U to vreme, Juda i Jefrem moraju da se slože oko jedne čiste doktrine, tako da mogu hodati zajedno sa svojim dobrim nebeskim Ocem, kao i međusobno. Shavtanje Nazarećanskog Izraela o tome šta treba da bude ova čista doktrina, može se naći na internet stranici Nazarećanskog Izraela, Izjava o veri/Halachah.
Međutim, Nazarećanski Izrael takođe priznaje da su ljudi jedinstveni, i zato što Jahve (YHWH) radi sa svima nama u različitim mestima, ljudi se verovatno neće složiti 100% u svemu. Srećom, ovo nije apsolutno neophodno sve dok smo u rasejanju.
Nazarećanski Izrael takođe priznaje da je Jahvin (YHWH) Duh jedini koji ima moć da osudi. Ako neki sveštenik želi da se poveže sa Nazarećanskim Izraelom, ali nije 100% u saglasnosti sa izjavom o veri Nazarećanskog Izraela, verujemo da je važno imati strpljenje i toleranciju, i dozvoliti Duhu da nas sve okupi na Jahvinom (YHWH) putu, u Jahvino (YHWH) vreme. Može biti nekih manjih razlika u podučavanju u vezi sa “ne-spasonosnim” pitanjima, kao što je definisano Izjavom o veri Nazarećanskog Izraela. Sve dok svi delujemo u istom smeru, Jahve (YHWH) će nas u krajnjoj instanci voditi sve zajedno.
Kad god postoje razlike u tumačenju “ne-spasonosnih” pitanja, cilj je da podnosimo jedni druge sa strpljenjem i ljubavi dok se svi ne okupimo kao jedan novi čovek u Njemu.
Efescima poslanica 4: 1-6:
1 Zato vas ja, zatvorenik u Jahvi (YHWH), usrdno molim da živite životom dostojnim poziva kojim ste pozvani,
2 sa svom poniznošću i blagošću, s dugim trpljenjem, podnoseći jedni druge s ljubavlju,
3 istinski se trudeći da održite jedinstvo Duha, u miru koji vas povezuje.
4 Jedno je telo i jedan Duh – kao što je i jedna nada na koju ste pozvani –
5 jedan Gospodar, jedna vera, jedno uronjenje (“krštenje”),
6 jedan Elohim i Otac svih, koji je nad svima i u svima vama.
I nastavlja se u stihu 11:
Efescima poslanica 4: 11-16:
11 I dao je neke da budu apostoli, neke da budu proroci, neke da budu propovednici dobre vesti, neke da budu pastiri i učitelji,
12 kako bi usmeravali svete, kako bi služili i kako bi izgrađivali Mesijino telo,
13 dok ne dostignemo svi u jedinstvo vere i poznanja Sina Elohimovog, u čoveka savršena, u meru rasta punoće Mesijine;
14 da više ne budemo mala deca koju kao da bacaju talasi i koju tamo-amo nosi svaki vetar učenja, jer slušaju ljude koji se služe prevarom i koji ih lukavo dovode u zabludu.
15 Nego, govoreći istinu, u svemu ljubavlju uzrastimo do zrelosti da budemo poput Njega koji je poglavar, a to je Mesija,
16 iz koga je celo telo sastavljeno zajedno i objedinjeno kroz spojeve koji ga opslužuju u skladu sa delovanjem u meri svakog dela, čineći da telo raste na poučavanju sebe u ljubavi.
Mnogi su pozvani, ali malo njih je izabrano. Kad Jahve (YHWH) vodi, oni koji možda nemaju sličnosti mogu i dalje rasti zajedno u jedinstvu. Ono što čini ovu vrstu ljubavi mogućom da raste je aktivno prebivanje Njegovog Duha i duboka i stalna povezanost u Ješui.
E. Finansiranje.
Misija koju nam je dao Ješua je da idemo i stvaramo učenike u svim narodima, uranjamo (“krstimo”) ih u ime (tj. slave, ugleda) Oca, Sina i Duha, i učimo ih da drže sve što je Ješua zapovedio. Kada shvatimo da se to odnosi kako na narode tako i na pojedince, trebali bismo biti u mogućnosti da shvatimo da mora postojati narodni napor jednog dela naših ljudi; i da će to doneti određene finansijske troškove. Jahve (YHWH) to zna; i zato nam je pokazao kako da finansiramo Njegovo carstvo, kao što je objašnjeno u studiji, “Finansiranje Carstva”.
Ukratko, kada živimo u zemlji Izraela i vadavini Tore, carstvo treba da se finansira na osnovu tri levitske desetine i deset procenata poreza prema Prvoj Samuilovoj 8. Međutim, sve dok smo u rasejanju, primenjuje se jedan model Melhisedekovog desetka. Ovo se sastoji od jednog desetoprocentnog desetka, plus svi pokloni i darovi koje ljudi žele da daju. (Darovi, prinosi i misije za siromašne, udovice, siročad, su ispravnog Duha, i zato se veoma ohrabruju. Međutim, oni ne mogu biti zapoveđeni.)
Kada živimo u zemlji Izraela pod vladavinom Tore, svi deseci i prinosi će biti doneti u Hram u vreme praznika, i odatle će biti podeljeni od strane sveštenstva. Međutim, kada živimo u rasejanju, lokalni sveštenici bi trebalo da vode primer, i da pošalju desetinu svog prihoda (uključujući desetinu od desetina naroda) u glavno starešinstvo. Sredstva koja se šalju u glavno starešinstvo će se uz molitvu koristiti za unapređenje misije na globalnom nivou tako što će se plaćati za stvari koje će biti od koristi čitavoj naciji, npr. internet stranice, medijske aktivnosti, radio, besplatno objavljivanje i distribucija materijala, aktivnosti na terenu, zatvorski sveštenici, hebrejske škole, misije i druge aktivnosti (kao što su video i televizija) koje dobiju finansijska odobrenja.
90% desetka koje zadržavaju lokalne starešine će se koristiti za plaćanje prostora za okupljanje, sve praznike i aktivnosti, kao i za obezbeđivanje prihoda za život sveštenika i članova njihovih svešteničkih službi. Pravilno obavljen, sveštenički poziv i služenje je veoma aktivan posao sa punim radnim vremenom. Trebalo bi da nam je drago da podržimo one koje Jahve (YHWH) koristi da služe našim duhovnim potrebama.
Prva poslanica Korinćanima 9: 8-11:
8 Zar ovo govorim po ljudskim merilima? Zar to ne govori i Tora?
9 Jer je u Mojsijevom zakonu napisano: „Ne zavezuj usta biku koji vrši žito.” Zar je Elohimu stalo do bikova?
10 Ili to kaže upravo radi nas? Zaista, radi nas je to napisano, jer ko ore, treba da ore u nadi, i ko vrši žito, treba da ga vrši u nadi da će dobiti svoj deo.
11 Ako smo mi vama sejali duhovna dobra, zar je previše ako žanjemo vaša telesna dobra?
Iako je „Jevanđelje blagostanja“ samo po sebi zvanično obeshrabreno, to je drevna privilegija i rana dužnost i odgovornost svih Izraelaca da i dalje pomažu Jahvino (YHWH) carstvo ovde na zemlji. Kao što je objašnjeno u studiji, “Finansiranje Carstva”, Pismo nam govori da je ispravan iznos koji trebamo dati dok smo u rasejanju 10% od naših prinosa.
Prva knjiga Mojsijeva 28: 20-22:
20 Jakov se zavetovao: „Ako Elohim bude sa mnom i sačuva me na putu kojim idem i ako mi da hleba da jedem i odeću da se obučem,
21 ako se u miru vratim kući svog oca, tada će Jahve (YHWH) pokazati da je moj Elohim.
22 A ovaj kamen koji sam podigao kao stub biće Elohimov dom, i od svega što mi budeš dao daću ti desetak.”
Jahve (YHWH) nam govori da sa svim pitanjima vezanim za novac treba da se bavimo sa najvećom tačnošću i ispravnošću. Svi sveštenici moraju voditi svoje knjige od strane sertifikovanih profesionalaca (knjigovođa), kako bi se osiguralo da je sve urađeno potpuno legitimno i bez prigovora. Idealno bi bilo da ovi knjigovodstveni profesionalci budu barem vernici u Mesiji. Računovodstveni podaci će se dostavljati sedištu Nazarećanskog Izraela kvartalno, ili po potrebi.
Pismo takođe ohrabruje davanje siromašnima i onima koji nemaju osnovne životne potrepštine.
Galatima poslanica 2: 10:
10 Samo su nas zamolili da mislimo na siromašne. To sam revno i činio.
Davanje siromašnima je deo pravednog života. Redovna sakupljanja za siromašne i potrebite treba podsticati na nivou zajednice. Lokalne zajednice imaju autonomiju u načinu na koji se ta sredstva raspodeljuju, ali se takođe mogu poslati u sedište Nazarećanskog Izraela radi raspodele siromašnima u inostranstvu, ako to žele (jer je Nazarećanski Izrael u kontaktu s takvim grupama). Ona se takođe mogu koristiti za pružanje pomoći siromašnima kako bi se pronelo dobro ime za našeg Mesiju u zajednici, ako se to želi. Lokalne zajednice se ohrabruju da prikupljaju sredstva organizovanjem godišnjeg aukcijskog događaja u prilog ovom cilju.
U praktičnom slučaju, ako zajednica sakuplja sredstva za osnivanje građevina u rasejanju, telo (tj. Nazarećanski Izrael) mora biti imenovano kao vlasnik za sve građevine. Ako sveštenik uloži sav svoj novac onda može zadržati građevinu, ali ni jedan čovek ili ljudi ne bi trebalo da se obogaćuju putem fondova za izgradnju narodnih građevina.
F. Principi uređenja zajednice:
Postoji mnogo različitih načina da se sagleda red u zajednici. Kompletna studija mogla bi se objaviti i na drugom mestu, ali za naše potrebe ovde postoji nekoliko glavnih principa.
Postoje tri glavne kancelarije pod Levitskim sistemom: kraljevska, levitskog sveštenika i proroka/Nazireja. Tu je i (pomazani) sudija, koji je posebna kombinacija sva tri. Ove uloge će nastaviti da funkcionišu kada se vratimo u Zemlju Izraela i o njima ćemo detaljnije razgovarati u studiji Vladavine Tore.
U rasejanju smo pod Melhisedekovim Redom. Pošto mi ne kontrolišemo vladu i nemamo stalni hram, sve tri (ili četiri) kancelarije se uvode u Melhisedekov red i u osnovi se rekombinuju. Možemo napraviti potpunije studije neki drugi put, ali tehnički govoreći Melhisedekov red se može podeliti u dve glavne kategorije: one koje služe zajednici (tj. na nivou zajednice) i one koje služe celom Telu. One su različite, ali jednako važne.
Porodica je osnovna gradivna celina društva. Bez porodica koje pravilno funkcionišu, društvo se raspada. Idealno bi bilo da svi u porodici budu u veri, ali to se ne dešava uvek; u tom slučaju, Ješua nas poziva da se izdvojimo.
Jevanđelje po Mateju 10: 34-37:
34 „Nemojte da mislite da sam došao da na zemlju donesem mir. Nisam došao da donesem mir, nego mač.
35 Došao sam da okrenem ‘čoveka protiv njegovog oca, kćer protiv majke, snahu protiv svekrve.
36 Čoveku će njegovi ukućani biti neprijatelji.’
37 Ko oca ili majku voli više nego mene, nije me dostojan. Ko sina ili kćer voli više nego mene, nije me dostojan.
Vrlo je teško biti razdvojen od porodice: to može biti čak i traumatično. Dobra vest je da možemo naći utočište u lokalnoj zajednici, jer je lokalna zajednica duhovna porodica. Baš kao što se fizičke porodice formiraju oko oca i majke, tako se i duhovne porodice obično formiraju oko duhovnog pastira i njegove žene (koji su jedno telo). Može postojati više od jedne takve zajednice na bilo kojoj lokaciji (kako YHWH vodi), ali ako žele da se dogovore sa Nazarećanskim Izraelom, onda svi oni treba da ostanu u prijateljskom kontaktu jedni s drugima i da se svi pridržavaju disciplinskih standarda zajednice (pogledati ispod).
Ješua nam kaže da ne zovemo nikoga na zemlji našim Ocem (sa “velikim O”, npr. Matej 23: 9, ispod): ipak ovi pastiri u osnovi služe kao duhovni ‘očevi’ lokalne zajednice. Oni bi trebali biti najzreliji u veri (i idealno najstariji); i njihov je posao da duhovno, mentalno i emocionalno pomognu u izgrađivanju i podizanju onih koji su pod njihovom brigom, kao da članovi zajednice jesu njihovi sinovi i kćeri. To je kontekst u kojem Jovan (Johanan) koristi ove izraze “očevi” i “mladići”.
Prva Jovanova poslanica 2: 14:
14 Pišem vam, očevi, jer ste upoznali Onoga koji je od početka. Pišem vam, mladići, jer ste jaki i reč Elohima ostaje u vama i pobedili ste Zloga.
Peta zapovest je da se poštuju naš otac i majka, a to važi i za zajednice. Patrijarhalni model je idealan u ovakvom duhovnom porodičnom okruženju, jer kad god postoje ljudi, doći će do napetosti i želje za fizičkom podelom. Međutim, čak i ako postoji više od jedne zajednice, ne smemo imati podele među nama. Podele koje karakterišu protestantske crkve su protiv Pisma.
Prva poslanica Korinćanima 1: 10-17:
10 Podstičem vas, braćo, imenom našeg Gospodara Ješue Mesije, da svi jedno govorite i da među vama ne bude podela, nego da budete potpuno ujedinjeni istim umom i istim načinom razmišljanja.
11 Jer su mi Hlojini ukućani javili za vas, braćo moja, da među vama ima svađa.
12 Mislim na to što svako od vas govori: „Ja sam Pavlov” (Šaulov), „A ja Apolov”, „A ja Kifin”, „A ja Mesijin”.
13 Dakle, Mesija je podeljen. Zar je Pavle (Šaul) bio razapet za vas? Ili ste u Pavlovo (Šaulovo) ime uronjeni (“kršteni”)?
14 Zahvalan sam Elohimu što nisam uranjao (“krstio”) nikoga od vas, osim Krispa i Gaja,
15 pa niko ne može da kaže da ste uronjeni (“kršteni”) u moje ime.
16 Da, uronio (“krstio”) sam i Stefanin dom. Inače, ne znam da li sam još nekog uronio (“krstio”).
17 Jer Mesija me nije poslao da uranjam (“krštavam”), nego da objavljujem dobru vest, i to ne mudrim rečima, da Mesijin krst/kolac ne bi bio obezvređen.
U stihu 10 (iznad), Pavle (Šaul) se izjašnjava da među nama ne treba da bude podela, ali da smo savršeno povezani zajedno u istom umu i u istom sudu. Ako mislimo o tome šta bi značilo da Ješuino zemaljsko telo bude rastrgano, možemo zaključiti da je to slika onoga što je za nas da ne budemo u jedinstvu sa Njegovim Duhom: naš neuspeh da se ujedinimo posredstvom jedne čiste doktrine u Njemu, doslovno cepa Njegovo Telo na komade.
Rešenje je da se moramo podrediti duhovnom vođstvu. Idealno bi bilo da vođa zajednice voli svoju zajednicu kako bi voleo svoju decu: ali se tu takođe dolazi i do tačke u kojoj se disciplina mora primenjivati za dobro svih. To je ono što se misli u Jevrejima 13: 17-18.
Jevrejima poslanica 13,17:
17 Budite poslušni onima koji među vama poučavaju i budite im pokorni – jer oni bdiju nad vašim dušama kao oni koji će za to položiti račun – da bi to činili radosno, a ne uzdišući, jer bi to vama bilo na štetu.
Samo ako se podvrgavamo odgovarajućem duhovnom poglavarstvu možemo se spojiti kao jedno Telo u Njemu i obaviti svoj najbolji posao, kao narod koji je predan ispunjenju Sveopšteg Poslanja (evangelizacije).
G. Liderske uloge zajednice:
Obnovljeni Savez (Novi Zavet) koristi mnogo različitih termina za uloge u Melhisedekovom redu. Srećom, ovo nije veliki kamen spoticanja, jer je glavno da se ne fokusiramo na titule, nego na posao služenja Jahvinih (YHWH) ljudi. Titule ponekad mogu biti korisne u tome što ih novopridošli smatraju korisnim kako bi razumeli uloge; ali je od vitalnog značaja da prvo ne uspostavimo uloge, pa da ih onda popunimo sa bilo kim ko je na raspolaganju: nego da se pojedincu dodele, kada čovek već obavlja određenu funkciju u pravom duhu (i to svi znaju), tada će Nazarećanski Izrael osećati prijatnost priznavajući i dodeljujući mu tu titulu.
Osnovna ideja je jedna proširena duhovna porodica. Ne slažu se svi, ali prema shvatanju Nazarećanskog Izraela, pojmovi “starešina” i episkop (nadglednik) svi su jedno-u-istom, kao što su u Titovoj poslanici 1: 5-10 izjednačeni (vidi stihove 5 i 7, ispod).
Titu poslanica 1: 5-9:
5 Ostavio sam te na Kritu da ispraviš ono što je manjkavo i da imenuješ starešine po gradovima, kao što sam te uputio.
6 Starešina mora da bude čovek kome se nema šta prigovoriti, da je jedne žene muž, kome su deca verujuća i koja se ne mogu optužiti da su raspuštena ili nepokorna.
7 Jer nadglednik, kao Elohimov nastojnik, mora da bude čovek kome se nema šta prigovoriti, koji nije samovoljan, ni sklon gnevu, ni pijanica, ni svadljivac, ni pohlepan za nepoštenim dobitkom,
8 već gostoljubiv, ljubitelj dobrote, razborit, pravedan, veran, koji je u stanju da se savlada,
9 koji podržava verodostojnu reč nauka, da bi mogao podstaći druge služeći se zdravim učenjem i razotkriti one koji protivreče.
Pošto je episkop nadglednik, i u Poslanici Titu 1: 5-9 (gore) nam se govori da je nadglednik stariji, stoga su episkopi, nadglednici i starešine zajednica zaista svi jedno-u-istom. Ako je to slučaj, onda nam Pismo govori samo o dve glavne uloge lidera na nivou zajednice. Prva je uloga vođe zajednice (kako god da je zovu starešina, nadglednik ili episkop). Poslanica Titu 1: 5-10 (iznad) i Prva Timoteju 3: 1-7 su primarni tekstovi koji nam pomažu da shvatimo uslove da se služi kao starešina zajednice/episkop/nadglednik.
Prva poslanica Timoteju 3: 1-7:
1 Istinita je ova izjava. Ako neko želi da služi kao nadglednik, hvale vrednu službu želi.
2 Zato nadglednik treba da bude besprekoran, da je jedne žene muž, da bude umeren u svemu, razborit, da uredno živi, da bude gostoljubiv, sposoban da poučava,
3 da nije pijanica, ni svadljivac, nego razuman, da nije ratoboran, ni pohlepan za novcem.
4 Treba da dobro upravlja svojim domom, a deca treba da mu budu poslušna i da pokazuju duboko poštovanje.
5 Jer ako neko ne zna da upravlja svojim domom, kako će se brinuti za Elohimovu zajednicu?
6 Ne sme da bude novoobraćenik, da se ne bi uzoholio i pao pod istu osudu kao i Đavo.
7 Treba da bude na dobrom glasu i među ljudima izvan zajednice, da ne bi upao u sramotu i Đavolovu zamku.
Hebrejski izraz za starijeg je “z’kan” (זקן). Množina stariji je “zikanei” (זִקְנֵי). Termin z’kan se jednostavno odnosi na staro, ali u kontekstu podrazumeva duhovnu zrelost. Jednostavno biti stariji nije nešto što se traži: duhovna zrelost i dobra prošlost o podizanju porodice su ključevi.
Ranije smo govorili o tome da je lider u zajednici “duhovni otac” zajednice (sa malim “o”). Svaka situacija i zajednica će biti drugačija, ali u osnovi poziv je za monogamni, predani tim muža i žene, koji je uspešno odgojio svoju decu da da primer nesebične službe drugima. Nijedan par na zemlji nije savršen, ali zato što vole ljude i čine sve što mogu da im služe, vremenom će više ljudi privući sebi. Pošto provode svoje vreme pomažući svojoj duhovnoj porodici da uči i raste na sve načine, zajednica ih podržava u ovom poslu; i oni takođe pomažu u širenju Radosne Vesti u svojoj lokalnoj zajednici, promovišući Sveopšte Poslanje (evangelizaciju) na ovaj način.
Druga vodeća uloga na nivou zajednice je službenik zajednice, koji se često naziva “đakon”. Službenik zajednice takođe mora biti muž samo jedne žene i duhovno zreo u reči. On ne samo da treba da bude u stanju da podučava, već treba da bude sposoban da vodi skupštinu u odsustvu vođe zajednice (ili u slučaju da treba da odstupi, iz bilo kog razloga).
Prva poslanica Timoteju 3: 8-13:
8 Đakoni isto tako treba da budu dostojni poštovanja, da nisu dvolični, da ne piju mnogo vina, da nisu pohlepni za nepoštenim dobitkom,
9 da se drže tajne vere u čistoj savesti.
10 I prvo ih treba iskušati, pa onda, ako im se nema šta prigovoriti, neka obavljaju službu.
11 Žene isto tako treba da budu dostojne poštovanja, da ne kleveću, nego da budu umerene i verne u svemu.
12 Đakoni neka imaju samo jednu ženu, neka dobro upravljaju decom i svojim domom.
13 Jer oni koji dobro obavljaju službu stiču dobro ime i mogu s velikom slobodom govoriti drugima o veri koja je u Mesiji Ješui.
Jevrejski izraz za službenika u zajednici je “shammesh” (שמש). Množina je “shammeshim” (שמשים).
Pošto je glavna stvar da služi potrebama ljudi, može biti nekih varijacija na temu (a to nije pravi predmet debate): ali pošto je jedna od glavnih uloga vođa i službenika zajednice da pomognu onima iz njihove zajednice da odgajaju svoju decu na način na koji treba da to rade, oni koji služe kao vođe i službenici zajednice bi u idealnom slučaju već morali da su to u svom slučaju uradili uspešno. To jest, trebalo bi da su uspešno venčani u monogamnom braku, a idealno oni bi trebalo da su već uspešno odgojili svoju decu u veri.
Iako su kvalifikacije važne i ne treba ih nikada ignorisati, postoje izuzeci od svakog pravila. Umesto da se držite jednostavnog spiska ponašanja, glavna stvar je da prepoznamo da li osoba radi svoj posao u pravom duhu. Važan pokazatelj je da oni koji bi trebali biti „najveći“ među nama, trebaju biti sluge svih.
Jevanđelje po Mateju 23: 8-12:
8 Ali, vi nemojte da se zovete ‘rabi‘, jer imate samo jednog Učitelja, a vi ste svi braća.
9 I nikoga na zemlji ne zovite ocem jer imate samo jednog Oca – onog na nebu.
10 Niti se zovite vođe jer imate samo jednog Vođu – Mesiju.
11 A najveći među vama neka vam bude služitelj.
12 Ko samog sebe uzdiže, biće ponižen, a ko samog sebe ponizuje, biće uzdignut.
Upotreba formalnih titula (npr. „Sveštenik Filip“ ili „Starešina Edvard“) se ne ohrabruje. Upotreba termina “brat” kao titule (npr. “Brat Stefan”) se ne ohrabruje, jer apostoli nikada nisu koristili izraz “brat” na taj način. Upotreba termina „rabin“ (ili „rav“) takođe se ne ohrabruje, jer oduzima ulogu Ješue kao našeg rabina.
Ješua je jasno govorio protiv upotrebe titula, koje imaju tendenciju da uzvisuju sebe (što je suprotno našem hodu u veri). Apostoli nikada nisu koristili formalne titule u vezi sa svojim imenima, nego su jednostavno počeli da služe onima koji su im bili povereni, brinući o njima ponizno, koliko su god mogli. Nazarećanski Izrael je uslužno-orijentisana porodica, u kojoj treba da vlada atmosfera služenja, a ne uzimanje titula i samouzvišavanja (čak i kao rezultat službe). Ovo je glavna tačka koju treba razumeti: i neka svaki čovek pazi na svoj duh.
H. Zajedničke („od Tela“) uloge liderstva:
Neki smatraju da nema potrebe da se organizuju jer mogu imati sedmične sastanke i „prodaju knjiga“ bez organizovanja. Međutim, zar se ne može više uraditi za Sveopšte Poslanje (evangelizaciju) od okupljanja i kupovine knjiga? Kako okupljanja i kupovina knjiga mogu da ispunjavaju sve mnogobrojne i različite aspekte Sveopšteg Poslanja (evangelizacije)?
Jevanđelje po Mateju 28: 18-20:
18 Tada im Ješua priđe i reče: „Data mi je sva vlast na nebu i na zemlji.
19 Zato idite i naučite sve narode, uranjajući (“krsteći”) ih u moje ime (tj. slave, ugleda) Oca i Sina i Odvojenog Duha (“Svetog Duha”),
20 i učeći ih da drže sve što sam vas uputio. I evo, ja sam uvek sa vama, sve do svršetka ovog doba. Amin.”
Zemaljski narodi postižu više kada su organizovani i njihovi ljudi uživaju veći uspeh. Isto tako, naša duhovna nacija će takođe biti u mnogo boljoj mogućnosti da ispuni Sveopšte Poslanje (evangelizaciju) kada budemo organizovani. Da bismo izveli Sveopšte Poslanje (evangelizaciju), moramo osnovati škole i poslanstva, dopreti do siromašnih i potrebitih, napraviti mesta za sakupljanje hrane i odeće, sirotišta, domove za naše starije, praviti medijske projekte, biti prisutni na radiju i televiziji, praviti video materijale, organizovati omladinske kampove i druge aktivnosti. Sve ove aktivnosti će širiti poruku izvorne vere, podići našeg Mesiju i izgraditi karakter naše dece.
Iako se nekim stvarima najbolje rukuje na nivou zajednice, u Efescima 4: 11-12 Apostol Šaul (Pavle) navodi neke stvari koje imaju koristi od celine, a koje najbolje podržava Telo kao celina, “za opremanje određenih stvari za rad službe, za poučavanje Mesijinog Tela…. ”
Efescima poslanica 4: 11-12:
11 I dao je neke da budu apostoli, neke da budu proroci, neke da budu propovednici dobre vesti, neke da budu pastiri i učitelji,
12 kako bi usmeravali svete, kako bi služili i kako bi izgrađivali Ješuino telo…
Pored vođstva u zajednici, postoje i neki darovi (i neki pozivi) koji donose korist Telu kao celini. To su apostoli, proroci, evangelisti, pastiri i učitelji. Pošto su oni koji imaju te darove u poziciji da daju koristi Telu kao celini, ima smisla da te stvari moraju biti podržane na nivou zajednice (kao Tela). Na drugim mestima mi objašnjavamo kako je to suštinski korumpiranje rada, kada se na njega stavi cena; i stoga sve ove usluge treba da se plaćaju desecima, darovima i ponudama koje se šalju iz lokalnih zajednica. To će učiniti besplatnim distribuciju Njegove reči, tako da se ona može širiti brže i dalje. (Trenutno nedostatak finansijskih sredstava čini neophodnim da studije budu dostupne uz troškove, što nije isto.)
Uloga apostola je donekle pogrešno shvaćena. Hebrejski izraz za apostola je “shaliach” (שליח), a izraz shaliach znači “poslan.” U suštini, shaliach je neko kome je Jahve (YHWH) dao određeni posao. To je specijalizovan poziv, slično kao i kod pomazanog sudije u vremenima Tanaha (“Stari Zavet”). Za razliku od rukovodstva zajednice (koje uglavnom ostaje na jednom mestu kako bi pomoglo izgraditi veru u lokalnom području), shaliach mora biti u stanju da ide gde god i kad god Jahve (YHWH) kaže da ide, kako bi učinio sve što Jahve (YHWH) kaže da se uradi. Isti princip se može primeniti i na evangeliste, sveštenike i učitelje.
Dok je brak generalno koristan, i dok je većina shaliachima (apostola) Obnovljenog Saveza (“Novog Zaveta”) bila u braku, brak nije nužni plus u ovom svojstvu. U stvari, brak može biti čak i negativan, jer ograničava broj sati kojima može da radi, a takođe ograničava sposobnost da se putuje pod Jahvinom (YHWH) komandom.
Mnogi učenjaci se slažu da je među apostolima (shaliachim – שליחים) postojao uspostavljen red. Na primer, smatra se da je Jakov (James) služio kao glava apostolima u Jerusalimu nakon Ješuine smrti. Međutim, uspostavljanje reda među apostolima nikada ne sme biti “od vrha prema dole”: već je dužnost svih strana da prepoznaju pozive koje je Jahve (YHWH) stavio u živote pojedinaca. U najboljem je interesu svakoga da ostavi po strani svoj lični ego i ambicije kako bi prepoznao i podržao ono što je Jahve (YHWH) rukopoložio.
Dok bi starešine i službenici zajednica u idealnom slučaju trebali imati dugogodišnje iskustvo u veri (iskustvo u podizanju dece je primarni aspekt njihovog posla), godine iskustva nisu nužno uslov da služe kao apostoli. Umesto toga, glavna stvar je da se iskreno slede poziv Jahve (YHWH), u čistoći i celim srcem.
Prva poslanica Timoteju 4: 12:
12 Neka te niko ne potcenjuje zbog tvoje mladosti, nego budi uzor vernima u govoru, u ponašanju, u ljubavi, u duhu, u veri, u čistoti.
Glavni odbor Nazarećanskog Izraela vodi se na istinskom javnom nivou. Članovi glavnog odbora Nazarećanskog Izraela udružuju sve resurse, a zajednica poseduje sve stvari, kao što je to učinjeno u prvim danima našeg pokreta.
Dela apostolska 4: 32-35:
32 A mnoštvo onih koji su primili veru bilo je jednog srca i jedne duše, i niko nije govorio da je nešto od onoga što poseduje njegovo, nego im je sve bilo zajedničko.
33 Isto tako, apostoli su s velikom sposobnošću svedočili o vaskrsenju Gospodara Ješue, i blagodat je u velikoj meri bila na svima njima.
34 U stvari, niko među njima nije bio u oskudici, jer svi koji su posedovali njive ili kuće prodavali su ih i dobijeni novac donosili
35 i stavljali pred noge apostolima. Zatim se svakome delilo koliko mu je trebalo.
Blagoslovi življenja u zajednici su veći od onoga što se može izraziti rečima. Međutim, svrha držanja svih zajedničkih stvari nije samo radi zajedništva: to je i da se iskoristi dragoceno malo resursa koje nam Elohim daje. Postoje svešteničke službe “širokog i laganog puta” koje, čini se, imaju više novca nego što imaju potrebe: ali to još uvek nije bilo naše iskustvo (niti možemo očekivati da će to biti). Fokus je ovde na minimiziranju naših individualnih potreba kako bi mogli da uradimo više sa manje resursa za Njega i Njegov narod. Ako je neko zainteresovan da služi u sedištu zajednice, treba da se obrati Nazarećanskom Izraelu. Molim vas budite spremni da nađete nove načine da se suočite sa planinom potreba, i da svakodnevno umirete telu i sebi kako biste unapredili Sveopšte Poslanje (evangelizaciju). Naš moto je: “Kako napreduje Njegovo carstvo?”
I. Transparentnost i odgovornost:
Transparentnost i odgovornost su ključni elementi ispravnog duhovnog vođstva.
Kada ispoljavamo Njegov Duh (umesto da ga gasimo), trebali bismo biti u stanju da svedočimo iscjeliteljskom moći Duha u svim aspektima naših života. Svako pitanje koje neko drugi postavi može se pretvoriti u priliku za svedočenje, jer više ne patimo od sramote zbog prošlih dela. Pošto smo se u potpunosti pokajali za sve greške iz prošlosti, u mogućnosti smo da se vratimo učešću u Drvetu Života (radije nego Drveta Poznanja Dobra i Zla). Ovo nam daje duhovno stanje poznato kao ‘transparentnost.’ Ova privrženost transparentnosti, sa smirenošću duha je izuzetno korisna, u tome što će sva pitanja koja još uvek imamo, na kraju biti iznesena na videlo, a transparentnost nas primorava da razmišljamo, pazimo na naš duh i nastavljamo da vadimo trupac iz našeg oka.
Jevanđelje po Jovanu 1: 47:
47 Ješua je video Nataniela kako dolazi k njemu i rekao je za njega: „Evo pravog Izraelca, u kome nema prevare.”
Kada imamo privrženost transparentnosti, oduzimamo skrovište tajnama. Svaka sramota, stid ili ljutnja služi da “dignemo glavu gore” i služi kao pokazatelj gde nam je možda potreban rast i/ili poboljšanje. Pomaže nam da ostanemo u neprekidnom pročišćenju, što nam omogućava da pratimo vođenje Ruach HaKodesh-a (Odvojenog Duha – “Svetog Duha”) bez prekida. To otklanja svaki kamen spoticanja iskrenosti.
Privrženost transparentnosti je od suštinskog značaja za lidere, jer otklanja potrebu da se pretvaramo da smo savršeni. To otklanja ponos. Većina ljudi zna da su njihovi lideri samo ljudi, ali isto tako osećaju potrebu da njihovi lideri budu iskreni. Ako lider može priznati da je ili napravio grešku ili da ima potrebu za napretkom, onda većina ljudi to može prihvatiti. Međutim, ono što ljudi ne mogu trpeti kod vođe, je laž. Ljudi osećaju potrebu da poštuju svoje vođe ne zbog pozicija koje imaju, već zbog toga što su u Ješui. Kada su lideri privrženi transparentnosti, ljudi mogu da vide da njihov duboki odnos u Ješui jača u vreme suđenja i prinude, i to daje primer za njih da ih slede.
Transparentnost i odgovornost čine temelj i osnovu za disciplinu zajednice. Svi lideri moraju da budu okruženi dobrim savetima i da ostanu odgovorni ne samo za svoje savete, već i za sve ljude. Ne mora svako da zna sve krvave detalje nečijeg života, ali kada je neko transparentan i odgovoran, ne treba da ima „prljave male tajne“, ili stvari o kojima „ne može da govori“. Ne treba da postoje teme koje nisu za diskusiju.
Kada je osoba transparentna i odgovorna svim ostalim članovima Tela, fokus postaje brzo, ne na to ‘ko je u pravu’, nego na ‘ono što je ispravno’. Ego i ponos nestaju, jer nas ne zanima kako nas vidi naš bližnji, nego samo kako nas Jahve (YHWH) vidi. U takvim slučajevima postaje nam lako da priznamo svoje grehe jedni drugima, jer to pruža mogućnost za Jahvu (YHWH) da obnovi svoje blagoslove na nama.
Jakovljeva poslanica 5: 16:
16 Zato priznajte svoje greške jedan drugome i molite se jedni za druge, da budete izlečeni. Usrdna pravednikova molitva ima veliku snagu i mnogo dobra može učiniti.
J. Disciplina u Zajednici
Kao Ješuinim učenicima, potrebna nam je disciplina; a transparentnost i odgovornost predstavljaju osnovu za disciplinu unutar Tela.
Sprovođenje discipline u Zajednici je teško i treba je voditi molitvom, postom, mudrošću i najvećom ljubavlju. Loše rešavanje disciplinskih pitanja je jedan od najčešćih uzroka odlaska ljudi iz određene zajednice. Disciplina u Zajednici je ponekad neophodna, ali kao što smo ranije spomenuli, imperativ je da svi lideri Zajednice tretiraju članove svoje duhovne porodice, kao što bi tretirali ili sebe ili svoju decu.
Pravila za sprovođenje discipline u zajednici navedena su u Mateju 18. Pošto život nije jednostavan, pravila moraju biti pažljivo primenjena u svakoj situaciji, sa mudrošću. Međutim, jednostavnim rečima, u suštini, procedura je da onaj ko je primetio prestup ide privatno svom bližnjem i pokuša da reši stvari jedan na jedan. Ako to ne uspe, onda osoba koja je primetila prestup treba uzeti sa sobom još jednog ili dva svedoka (idealno vođstvo ili starešinstvo). Međutim, ukoliko čovek nije voljan da sluša vođe zajednice ili starešine, onda realno govoreći, nije moguće da on nastavi da funkcioniše kao deo te zajednice… i na taj način se pitanje na kraju dovodi pred skupštinu (kao poslednji neizbežni korak).
Proces iz Mateja 18. može da pokrene svaka osoba koja primeti prekršaj. On nije ograničen na one protiv kojih je prekršaj pokrenut. Liderstvo nije imuno na proces iz Mateja 18. na bilo koji način, a u takvim slučajevima pojedinac treba imati na umu da pristupa rukovodstvu ponizno (kao što treba da pristupimo bilo kome).
Prva poslanica Timoteju 5: 1-2:
1 Starijeg čoveka nemoj prekoravati, nego ga savetuj kao oca, mlađe muškarce kao braću,
2 starije žene kao majke, a mlađe žene kao sestre – sa svom čestitošću.
Sve disciplinske mere podležu žalbi i preispitivanju, ali osim ako se disciplinska mera ne pokaže pogrešnom, lokalne zajednice moraju podržavati jedna drugu. Izuzeci mogu postojati, ali generalno, ako se čovek ponaša loše u jednoj zajednici, verovatno će se loše ponašati i u drugoj. Disciplina, odgovornost, transparentnost i iskrenost su deo naše vere; a ne držanje ljudi na tim standardima, ne čini nikome nikakve usluge.
Oni koji ne žele da se pridržavaju Pisma u jednoj zajednici ne bi trebalo da budu prihvaćeni u drugoj. U jednostavnim slučajevima sukoba ličnosti mogu postojati olakšavajuće okolnosti, ali jedan od ciljeva naše vere je umreti sopstvenom egu i sebi. Ipak, ako drugi lider smatra da može raditi sa dotičnom osobom, onda bi to trebalo pokušati. Naš posao nije da sudimo i osuđujemo, već da podižemo, prosvetljujemo i podučavamo.
L. Pravna pitanja
Nazarećanski Izrael prepoznaje da mi živimo u svetu i da nismo od njega (ne pripadamo svetu). Takođe prepoznajemo da nam je naređeno da budemo svetlo na brdu. Dalje, rečeno nam je da je sramota čak i govoriti o onim stvarima koje neprijatelj radi u tajnosti. Ne treba da se fokusiramo na te stvari, već da ozbiljno tražimo ono što je dobro.
Izreke Solomonove 11: 27:
27 Ko se trudi da čini dobro, nastoji da stekne naklonost drugih, a ko traži zlo, ono će ga i snaći.
Važan princip naše vere je da se fokusiramo na ono što je pozitivno.
Filipljanima poslanica 4: 8-9:
8 Na kraju, braćo, što je god istinito, što je god plemenito, što je god pravedno, što je god čisto, što god podstiče na ljubav, što je god pohvalno, što je god čestito i što je god hvale vredno, o tome razmišljajte.
9 Ono što ste naučili i prihvatili i čuli i videli od mene, to činite, i Elohim mira biće s vama.
Hebrejska reč za rasejanje je “galut”, i odnosi se na izloženost svim stranama. Kad god smo tako izloženi, moramo paziti da ne dođemo u nepotreban sukob. Sukob se smatra apsolutno krajnjim sredstvom (tj. samo u samoodbrani).
Otkrivenje 13: 9-10:
9 Ko ima uho, neka čuje!
10 Ko u ropstvo vodi, biće u ropstvo odveden; ko mačem ubije, mora biti mačem ubijen. Ovde je strpljenje i vera svetih.
Zbog budžetskih ograničenja, Nazarećanski Izrael je doneo odluku da uzme 501C3 poresko izuzeće 2002. godine, kako bi sredstva koja nam Jahve (YHWH) daje omogućila da nastavimo dalje. Shvatilo se da nema smisla davati 30-40% narodnih desetaka klinikama za abortus, istraživanju matičnih ćelija, sekularnim socijalnim programima ili bilo čemu što je suprotno Jahvinoj (YHWH) volji. U svim godinama od kada je Nazarećanski Izrael uzeo oslobođenje od poreza, nikada nije bilo vremena kada je Nazarećanski Izrael bio u nemogućnosti da ispuni svoju misiju obnavljanja vere koja je jednom bila predata svetima, fokusirajući se na pozitivno, i radeći stvari na pozitivan način. Verujemo da je ovo važan princip koji treba zapamtiti.
Nazarećanski Izrael priznaje da Pismo označava SAD kao “kćer Vavilona”, a Nazarećanski Izrael prepoznaje da možda dolazi vreme kada Nazarećanskom Izraelu neće biti dozvoljeno da kaže šta treba da kaže, i da i u budućnosti zadrži oslobođenje od poreza. Međutim, to vreme nije sada, i odluka da se svesno i hotimično da 30-40% narodnih desetaka za sekularne vladine programe (a time i finansiranje tih programa) nije odluka koju Nazarećanski Izrael želi da donese. Ovo je posebno ispravno što se uvek može učiniti više za promociju Sveopšteg Poslanja (evangelizaciju) nego što postoji sredstva za podršku. Ovo je samo još jedan razlog da svi lideri održe pozitivnu i ljubaznu usredsređenost u svim komunikacijama, kako unutar tako i izvan Tela.
Kao što kaže i poslovica naših očeva: “Svako može biti tužen od strane bilo koga, u bilo koje vreme, iz bilo kog razloga.”
Svi lideri su odgovorni da imaju adekvatnu odgovornost i zdravstveno osiguranje kako je predviđeno narodnim desecima, darovima i ponudama. “Bože sačuvaj” (YHWH sačuvaj) da se bilo ko saplete i padne, ili da bude na drugi način povređen, ali se medicinski incidenti ipak dešavaju (posebno kod dece). Svi lideri će na godišnjem nivou pružiti dokaz o fiskalnoj, finansijskoj i medicinskoj odgovornosti za ljude koji su pod njihovom zaštitom. Iako ne želimo da verujemo u vlastitu desnu ruku, takođe moramo shvatiti da je naš Protivnik vrlo stvaran, i on je odlučan da nas sabotira. Važno je za nas da uradimo sve što možemo, a onda verujemo da će Jahve (YHWH) učiniti ono što mi ne možemo.
U Pismu, verovanje pojedinca je nacionalna pripadnost pojedinca, a nacionalna pripadnost pojedinca je definisana njegovom verom: dve stvari koje su funkcionalno identične. U prošlosti smo bili neznabošci, ali sada smo usađeni u Naciju Nazarećanskog Izraela.
Iako može biti pomalo neprijatno, iz praktičnih razloga uvek mora postojati jedna tačka odlučivanja. Iz praktičnih razloga ovo mora ostati kod Nadzornika. Nadzornik će savetovati i ostaće i transparentan i odgovoran za savetovanje. Iako se na odluke uvek može uložiti žalba, za sva pitanja unutrašnje discipline, nadzornikove odluke se moraju održati.
Nazarećanski Izrael nastoji da ujedini Jahvin (YHWH) narod Izraela. Odvajanje od Nazarećanskog Izraela je veoma neprijatno, ali Nazarećanski Izrael razume da će biti trenutaka kada se dvojica neće dogovoriti, a razgovor mora biti tiho i molitveno razrešen. Kad god postoji odvajanje ili razdvajanje puteva, sve strane se slažu da to učine što je moguće prijateljskije. Sve strane su saglasne da neće tužiti Nazarećanski Izrael iz bilo kojeg razloga, kao i da će Nazarećanski Izrael smatrati bezopasnim i obeštetiti Nazarećanskom Izraelu za bilo kakve pravne radnje sa njihove strane.
M. Verska pitanja:
Ritualno uranjanje (“krštenje”) je praksa koja se obavlja redovno (najmanje jednom mesečno za žene, nakon završetka njihovog mesečnog ciklusa). Izraelsko mišljenje je da su tuš ili kada dobre opcije za ovu svrhu. Svrha je da se pojedinac fizički očisti, dok se moli da se i duhovno očisti.
Primer lopova na drvetu/kolcu/krstu nam govori da smo spašeni pokajanjem zahvaljujući Jahvinoj (YHWH) milosti. Kao i fizičko obrezivanje, ritualno uranjanje (krštenje) je samo simboličan obred “prelaska”. Simbolika je da umiremo našem telu, da budemo zakopani, da se naši gresi isperu i da postanemo novo stvorenje u Mesiji Ješui (i u Njegovom Telu). Važno je napomenuti da nas uranjanje (“krštenje”) u Njegov Duh spašava: ne ritual uronjenosti u vodu. Ipak, Ješua nam govori da je ritualno uranjanje (“krštenje”) u vodu obred prelaska koji treba da se uradi, “Da bi se ispunila sva pravednost.”
Jevanđelje po Mateju 3: 15:
15 „Pusti sada”, odgovori mu Ješua, „jer tako treba da ispunimo svu pravednost.” I Jovan ga pusti.
To je originalno uranjanje (“krštenje”) pojedinca u Duhu, koje se računa, sa fizičkim uranjanjem (“krštenjem”) u vodi, postajući „tip“ ili „sena“ duhovne stvarnosti. Ritualno ponovno uranjanje (“krštenje”) može se obaviti onoliko puta, koliko neko oseća da je vođen Duhom (a ne “kako ga diktira čovek”), i najbolje je da se učini koristeći čista imena. Ako se neko oseća vođenim da bude ponovo uronjen (“kršten”) nakon dolaska na novi nivo svesti (ili pokajanja od greha), onda je to nešto što se može učiniti; ali uslov Pisma kada se oslobodimo neke nečistoće je da prinesemo žrtvu.
Jevanđelje po Mateju 8,4:
Tada mu Ješua reče: „Pazi da nikom ne pričaš, nego idi i pokaži se svešteniku pa prinesi dar koji je Mojsije odredio – za svedočanstvo njima.”
Takođe je važno napomenuti da ritualno uranjanje/ponovno uranjanje “u” (u ime) Nazarećanski Izrael nije ispravno, što je i protiv Pisma (1. Korinćanima 1: 10-17).
Prva poslanica Korinćanima 1: 10-17:
10 Podstičem vas, braćo, imenom našeg Gospodara Ješue Mesije, da svi jedno govorite i da među vama ne bude podela, nego da budete potpuno ujedinjeni istim umom i istim načinom razmišljanja.
11 Jer su mi Hlojini ukućani javili za vas, braćo moja, da među vama ima svađa.
12 Mislim na to što svako od vas govori: „Ja sam Pavlov (Šaulov)”, „A ja Apolov”, „A ja Kifin”, „A ja Mesijin”.
13 Dakle, Mesija je podeljen. Zar je Pavle (Šaul) bio razapet za vas? Ili ste u Pavlovo (Šaulovo) ime kršteni?
14 Zahvalan sam Elohimu što nisam uronio (“krstio”) nikoga od vas, osim Krispa i Gaja,
15 pa niko ne može da kaže da ste uronjeni (“kršteni”) u moje ime.
16 Da, uronio (“krstio”) sam i Stefanin dom. Inače, ne znam da li sam još nekog uronio (“krstio”).
17 Jer Mesija me nije poslao da uranjam (“krštavam”), nego da objavljujem Dobru Vest, i to ne mudrim rečima, da Mesijin kolac/krst ne bi bio obezvređen.
Mi ne želimo da uspostavimo sektaštvo u Njegovom Telu: radije, mi jednostavno osiguravamo mesto čistog pašnjaka za one od Njegovog naroda koji to žele za sebe i svoje porodice. Izuzetno je važno da ne pokušamo da podelimo Mesijino Telo.
Fizičko obrezivanje treba obaviti osmog dana, kako je zapoveđeno u Tori. Može se održati na Šabat ili prazničnim danima. Razlog za izbor osmog dana je medicinski i zapovednički: imuni sistem deteta je najjači osmog dana. Ono što je zapoveđeno nije uklanjanje celog prepucijuma, već da novorođenče bude obrezano (beleg) “u” njegovoj kožici. Ovo je daleko manje opasna medicinska praksa koja se leči mnogo lakše i brže (i sa mnogo manje bola). Nazarećanski Izrael preporučuje da ovaj medicinski postupak izvrši kvalifikovani medicinski stručnjak kad god je to moguće.
Kao što je objašnjeno u studiji Nazarećanskog Izraela, Dela 15: 19-21 nam govore da možemo da uđemo u sinagoge Šabatom kako bismo naučili Mojsijevu Toru, bez fizičkog obrezivanja. Sve što moramo da uradimo da bi nam se dozvolilo da uđemo u sinagoge je da se uzdržimo od idolopoklonstva, preljube, zadavljenih (i/ili levitski nečistih) životinja i krvi.
Dela apostolska 15: 19-21:
19 Zato smatram da ne treba stvarati neprilike onima iz drugih naroda koji se obraćaju Elohimu,
20 nego im treba napisati da se uzdržavaju od onoga što je onečišćeno idolima, od bluda, od udavljenoga i od krvi.
21 Jer Mojsije od drevnih vremena ima po gradovima one koji ga propovedaju, jer se njegovi spisi svakog Šabata naglas čitaju u sinagogama.”
Kao što je objašnjeno u studiji Nazarećanskog Izraela i u kalendaru Tore, pojedinac može učestvovati i na nekim od svetkovina u neobrezanom stanju, osim Pashe. Međutim, Pasha zahteva fizičko obrezivanje.
Druga knjiga Mojsijeva 12: 48-49:
48 Ako bi među vama živeo neki stranac koji bi hteo da slavi Pashu u čast Elohimu, neka se obrežu svi muškarci iz njegovog doma. Tek tada može pristupiti da je slavi i neka bude kao onaj ko je Izraelac od rođenja. Ali niko neobrezan ne sme da jede od nje.
49 Jedna Tora neka važi za onoga ko je Izraelac od rođenja i za stranca koji živi među vama.”
N. Opšte:
Ovo je živi dokument i može se menjati po potrebi. Ako se između ovog dokumenta i Pisma nađe neko neslaganje, onda Pismo mora prevladati.
Moto Nazarećanskog Izraela je: “Kako napreduje Njegovo carstvo?” Ali ako se samo zapitamo da li će nešto unaprediti (ili neće) Njegovo carstvo, često ćemo saznati da li to treba ili ne treba da sledimo.
Molimo vas da uvek imate na umu da imamo Protivnika, i da on nije tu da nas “potapše po leđima dok prolazimo.” Umesto toga, Protivnik (i/ili njegovi podanici) je stvaran, i uvek će pokušati da se infiltrira među naše redove i uništi nas, i to na svim nivoima (materijalnim i duhovnim, individualnim, nivoima zajednice). Mudrost treba da se primeni.
Nazarećanski Izrael je telo, porodica i narod. Ako neko veruje da ima Duh Jahve (YHWH) Elohima, neka radi zajedno sa Nazarećanskim Izraelom u slavu našeg Mesije. Neka on radi sa nama na svim nivoima, i kao pojedinac, kao porodica, kao zajednica, i kao doslovno pozvani narod.
Približava se okupljanje sa našom braćom i sestrama u Judi, a naša dužnost da ispunimo Sveopšte Poslanje (evangelizaciju) je stvarna. Sada je vreme da se organizuje Narod Nazarećanskog Izraela i da se pripremi za predstojeće ponovno ujedinjenje.
Neka nas Jahve (YHWH) blagoslovi i budite s nama.
Amin.
Norman B. Villis
Službenik Zajednice
Nazarenski Izrael