Druga knjiga Mojsijeva 12: 14-20:
„14 Taj dan neka vam služi kao spomen i slavite ga kao praznik u čast Jahvi (YHWH) iz naraštaja u naraštaj. To neka bude trajna odredba.
15 Sedam dana jedite beskvasne hlebove. Prvog dana uklonite uskislo testo iz svojih kuća, jer ko god bude jeo nešto s kvascem, od prvog do sedmog dana, ta duša neka se istrebi iz Izraela.
16 Prvog dana održite posvećeni/odvojeni zbor, a i sedmog dana održite posvećeni/odvojeni zbor. Nikakav posao ne radite tih dana. Samo ono što svakoj duši treba za jelo, samo to smete da pripremite.
17 Praznujte Praznik beskvasnih hlebova, jer je to dan kada ću izvesti vaše čete iz egipatske zemlje. Držite taj dan iz naraštaja u naraštaj. To je trajna odredba.
18 Prvog meseca, četrnaestog dana tog meseca, uveče počnite da jedete beskvasne hlebove i jedite ih sve do večeri dvadeset prvog dana tog meseca.
19 Sedam dana u vašim kućama ne sme da bude uskislog testa, jer ko god bude jeo nešto s kvascem, bilo da je stranac ili Izraelac od rođenja, ta duša neka se istrebi iz izraelskog zbora.
20 Ne jedite ništa s kvascem. U svim mestima gde živite jedite beskvasne hlebove.’”
Za razliku od mnogih drugih Jahvinih (YHWH) Praznika, Pasha zapravo nije „celodnevni praznik“, niti je potrebno da se uzdržava od rada na taj dan. Umesto da bude praznik sam po sebi, Pasha je zapravo više “događaj” koji počinje oko popodneva, a zatim se automatski pretvara u prvi dan beskvasnih hlebova naveče (što je praznik, i dan na koji se ne radi).
Ironično, dok je Pasha praznik za hodočašće i navedena je kao jedna od „Šabata“, ne treba da se uzdržavamo od rada tokom nje. Posebno ujutro, možemo očistiti svoje domove, spaliti kvasac, pa čak i kupovati hranu: u osnovi sve što bi naši preci učinili u Egiptu da bi se pripremili za prvu Pashu. Međutim, kao što objašnjavamo u studiji “Kalendar Tore”, klanje Pashe trebalo je da se održi “između večeri” (što znači sredinom popodneva, oko 15 časova). Kao što objašnjavamo na drugim mestima, smatralo se da je ‘prvo veče’ bilo podne, kada je sunce prvi put počelo da zalazi. Drugo veče je u sumrak (zalazak sunca). Dakle, “između večeri” je vreme na pola puta između te dve tačke, kada je sunce oko 45 stepeni iznad horizonta. Tada započinjanjem klanja Pashe, čovek ima dovoljno svetlosti da ubije, očisti i pripremi Pashu pre nego što padne mrak, potom pojedinac mora ući unutra i provesti ostatak noći.
Ako treba da obavimo druge poslove tokom dana, to možemo da uradimo: međutim, od trenutka kada treba da počne klanje Pashe (oko 15.00 časova pa nadalje), trebalo bi da se usredsredimo na pripremanje Pashalnog obroka, slavljenja, obožavanja Elohima i jedenja Pashalnog obroka.
Ali kako ćemo jesti Pashalni obrok? Kada nas Jahve (YHWH) vrati u zemlju Izraela i kada se Hram ponovo izgradi, ponovo ćemo ponuditi zaklanu Pashu u Jerusalimu, oko tri popodne, i to u okrugu Hrama. Međutim, dok smo još u rasejanju, postavlja se pitanje kako treba da se jede Pasha. Razlog zbog kojeg postoji toliko različitih mišljenja, odražava činjenicu da smo kažnjeni za grehe naših predaka: jedna od kazni za neposlušnost naših predaka je u tome što nismo u stanju da držimo Toru na način na koji bismo trebali ( i stoga postoji konfuzija, koja je uvek od strane Protivnika).
Bez osuđivanja, neki preporučuju način služenja u vidu učešća u rabinskom Pashalnom “Sederu”. Neki tvrde da je to zato što rabini to traže; a drugi se zalažu za to, jer postoji vrlo jak argument da se Posljednja večera može obavljati kao služba u stilu Pashalnog Sedera. Drugi smatraju da je Pashalni Seder čisto tradicionalan i da nigde nije zapoveđen, a postoji i jednako jak argument za to.
Pošto su neki pitali za moje mišljenje o tome kako da izvedu Pashu. Dajem više detalja u studiji Kalendar Tore, u poglavlju pod naslovom „Pasha i Praznik Beskvasnih Hlebova“. Međutim, u osnovi postoje dva načina da se gleda na Pashu, slično kao što postoje dva različita načina da se pristupi bilo čemu u Nazarećansko-Mesijanskom pokretu.
Pošto je Ješua bio produkt Judaizma iz perioda Drugog Hrama, i pošto je verovatno održao Poslednju Večeru kao službu u vidu Pashalnog Sedera, možemo da održimo Pashu na ovaj način. Služba Pashalnog Sedera je obrok sa posuđem, hlebom i vinom. Ona je u konfliktu sa Torom u mnogim tačkama, pogotovo što treba da jedemo hranu stojeći, i to u žurbi.
Drugi pristup je da pokušate da sledite uputstva data u Tori, kako da održite Pashalni obrok. Ovo je pristup koji sada upražnjavam. Iako sada shvatam da više ne treba da nudimo žrtve dok se Hram ne obnovi, pokušavam da držim obrok koliko i službu Izlaska dvanaest plemena, koliko mogu: opasanih bedara, sa štapom u ruci i cipelama na nogama, kao da sam spreman da pobegnem iz Egipta.
Druga knjiga Mojsijeva 12: 11-14:
„11 A jedite ga opasanih bedara, sa sandalama na nogama i sa štapom u ruci. Jedite ga na brzinu. To je Jahvina (YHWH) Pasha.
12 A ja ću proći egipatskom zemljom te noći i pobiću sve prvence u egipatskoj zemlji, od čoveka do životinje. I sudiću svim egipatskim bogovima. Ja sam Jahve (YHWH).
13 Krv neka služi kao znak na kućama u kojima ćete biti. Kad vidim krv, proći ću pored vas, i pošast neće doći da vas uništi kad udarim egipatsku zemlju.
14 Taj dan neka vam služi kao spomen i slavite ga kao praznik u čast Jahvi (YHWH) iz naraštaja u naraštaj. To neka bude trajna odredba.“
Stih 14 nam govori da ćemo ovaj praznik držati kao večitu odredbu. Pitanje je kako bismo to trebali učiniti, kada smo u rasejanju.
Dok su naši preci još bili u pustinji, rečeno im je da, kada su u Obećanoj Zemlji, treba da održe praznik gde god Jahve (YHWH) postavi svoje ime.
Peta knjiga Mojsijeva ili Ponovljeni Zakon 12: 1-5:
„1 Ovo su propisi i zakoni koje ćete držati i tvoriti u zemlji koju ti daje Jahve (YHWH), Elohim tvojih praočeva, za sve dane dok živite na zemlji.
2 Uništite do temelja sva mesta na kojima narodi, koje ćete oterati, služe svojim bogovima, na visokim gorama, na brdima i pod svakim zelenim drvetom.
3. Srušite njihove oltare, oborite njihove obredne stubove, spalite vatrom njihova obredna debla, uništite rezbarene likove njihovih bogova i istrebite njihova imena na tom mestu.
4 Ne činite Jahvi (YHWH), svom Elohimu, ono što oni čine,
5 nego idite na mesto koje Jahve (EYHWH), vaš Elohim, izabere između svih vaših plemena da tamo stavi svoje ime i da tamo prebiva, i tamo odlazite.“
Kao što prikazujemo na drugim mestima, Jahve (YHWH) je postavio svoje ime u Jerusalim, i to je mesto na koje trebamo ići kad god živimo u Obećanoj Zemlji (stih 1). Iako je veliki blagoslov biti u mogućnosti da odete u Jerusalim na ove praznike, znamo da ne moramo ići u Jerusalim na ove praznike, jer apostol Šaul (Pavle) nije išao tamo dok je bio u rasejanju. Dakle, opet ono što nam ostaje je pitanje kako najbolje slaviti praznike.
Rabinski pristup je da pošto mi nemamo Hram, ne moramo da pokušavamo da sledimo zapovest u Drugoj Mojsijevoj 12, da jedemo Pashu u žurbi, sa cipelama na nogama, sa pojasevima, i spremni za odlazak. Umesto toga, rabinski pristup je da imamo opušten, ležeran Seder u kojem se doslovno naslonimo ili zavalimo. Za mene, to zapravo nije ono što je Jahve (YHWH) zapovedio.
U studiji Nazarećanskog Izraela objašnjavamo kako su praznici proročke slike senki stvari koje tek dolaze. Ali ako su praznici proročke slike senki stvari koje tek dolaze, onda zar ih ne bi trebalo držati kao što Jahve (YHWH) kaže da ih držimo? Samo zato što nismo u mogućnosti da ispunimo Jahvinu (YHWH) zapovest savršeno, da li to znači da bismo trebali zanemariti Njegove zapovesti i učiniti nešto sasvim drugo? (Elohim to zabranjuje!)
Moj osećaj je da kad nam Jahve (YHWH) kaže da nešto uradimo, a mi nismo u stanju sve da uradimo savršeno, trebalo bi da uradimo što više možemo, najbolje što možemo. Ne verujem da je mudrost da napravimo neku novu zapovest koju je stvorio čovek, da zamenimo ono što nam je Jahve (YHWH) rekao da obavimo u svim našim generacijama, kao večnu uredbu. I kada On kaže: “Ja sam Jahve (YHWH)”, On u osnovi kaže: “Zaista to mislim.”
Druga knjiga Mojsijeva 12: 14:
„14 Taj dan neka vam služi kao spomen i slavite ga kao praznik u čast Jahvi (YHWH) iz naraštaja u naraštaj. To neka bude trajna odredba.“
Neki veruju da je Poslednja Večera bila sama Pasha, i da je Ješua bio ponuđen na prvi dan beskvasnih hlebova. Ovo se u naučnim krugovima naziva “Druga Hagigah hipoteza”, i Ja objašnjavam zašto je to netačno u studiji Kalendar Tore, u poglavlju o Pashi i Prazniku Beskvasnih Hlebova.
Kao što objašnjavam u studiji Kalendar Tore, Poslednja Večera održana je po uzoru na Pashu, noć pre Pashe. To nije bila sama Pasha, jer je Ješua pogubljen na samu Pashu (popodne 14-og, ili “kasno 14-og.”), kao ispunjenje Pashe. To je u skladu sa Pismom, jer nam je rečeno da je Ješua naše Pashalno Jagnje (a ne naš Prvi Dan Beskvasnih Hlebova).
Prva poslanica Korinćanima 5: 7:
„7 Odstranite stari kvasac da biste bili novo testo, jer treba da budete beskvasni. Jer se Mesija, naša Pasha, žrtvovao za nas.“
Ljudi često imaju i pitanja o Posljednjoj Večeri. Ako je Poslednja Večera bila veče pre Pashe, onda kada je Ješua rekao da “koliko god često se poslužujemo čašom, trebali bismo to učiniti u spomen na Njega”, da li je Ješua ustanovio novu ceremoniju, ili možda novi praznični dan?
Ljudi često imaju i pitanja o Posljednjoj Večeri. Ako je Poslednja Večera bila veče pre Pashe, kada je onda Ješua rekao da “koliko god često uzimamo čašu, trebali bismo je uzimati u spomen na Njega”, da li je Ješua ustanovio novu ceremoniju, ili možda novi praznični dan?
Prva poslanica Korinćanima 11: 23-25:
„23 Jer ja sam od Jahve (YHWH) primio ono što sam vam predao: Gospodar Ješua (Isus) je one noći kad je bio izdat uzeo hleb
24 i zahvalivši Jahvi (YHWH), izlomio ga je i rekao: „Uzmite, jedite, ovo je telo Moje koje se predaje za vas. Činite ovo Meni na spomen.”
25 Tako je uzeo i čašu nakon večere i rekao: „Ova čaša predstavlja novi savez u mojoj krvi. Činite ovo, kad god je pijete, Meni na spomen.”
Jednostavan odgovor je: “Ne. Ješua uopšte nije uspostavio ništa novo. ”Teologija Zamene (na kojoj se zasniva crkveni sistem) uvek pokušava da pokaže da je Ješua (ili„ Isus “) došao da ukine Toru i počne nešto novo i drugačije.
Međutim, čitav Nazarećasnko-Mesijanski pokret se zasniva na ideji Teologije Kontinuiteta; i sa stanovišta Teologije Kontinuiteta, ne čini se ispravnim da je Ješua mogao da uspostavi bilo kakav novi dan obožavanja, ili bilo koji novi ritual; to bi bio dodatak na Jahvine (YHWH) praznike (što bi u suštini bilo dodavanje Tori). Ješua nikada ne bi dodao nešto Tori, jer dodati Očevoj Tori znači prekršiti Očevu Toru.
Peta knjiga Mojsijeva 4:2:
„2 Nemojte ništa dodavati reči kojoj sam vas podučio niti šta oduzimajte od nje, da biste izvršavali uputstva Jahve (YHWH), svog Elohima, koja vam dajem.“
Pošto je Ješua savršeno držao Toru, nije mogao da doda druge praznične dane; niti je mogao da promeni praznične dane. Umesto toga, kada Ješua kaže: “Često dok ovo radite, činite to u spomen na Mene”, ono što On misli je da kad god lomimo hleb, i/ili učestvujemo u Kiduš-peharu (ili u čaši Posvećenja, u kojoj Jevreji i Jefremiti učestvuju u sinagogama po čitavom svetu svakog Šabata), trebamo da se sećamo Ješue i Njegove čudesne žrtve za nas. Ipak, to je nešto što ne treba da radimo samo jednom godišnje, već svaki put kada se skupimo da slomimo hleb, i uzmemo Kiduš-pehar.
Dakle, iako to nije “pitanje spasenja”, ako me neko pita, preporučujem da se držite što je moguće bliže zapovestima u Tori. Ako postoji nešto specifično što ne možemo učiniti (kao što je fizička žrtva), onda ostavimo taj deo, ali uradimo ostalo kako kaže Jahve (YHWH). Opet ovo je zato što su Jahvini (YHWH) Praznici, još uvek senke dolazećih proročkih događaja.
Kološanima poslanica 2: 16-17:
„16 Zato neka vas niko ne osuđuje zbog jela i pića, bilo kao deo praznika ili mladina ili Šabata,
17 jer je to senka onoga što predstoji, tela Mesijinog.“
Prva Pasha je trebalo da se pojede sa pojasom na struku, sa sandalama na nogama, i sa štapom u ruci. Takođe je trebalo da se pojede u žurbi.
Druga knjiga Mojsijeva 12: 11:
„11 A jedite ga opasanih bedara, sa sandalama na nogama i sa štapom u ruci. Jedite ga na brzinu. To je Pasha Jahvina (YHWH).“
Iako to ne mogu da dokažem, moje lično uverenje je da je pominjanje pojasa vezano za pojas za alat ili za radni pojas. To jest, trebalo je da budu spremni da pobegnu. Razlog za to je bio da se Izlazak dogodio iznenada, i na brzinu, pošto je faraon isterao Izraelce iz Egipta.
Druga knjiga Mojsijeva 11: 1:
„1 Jahve (YHWH) reče Mojsiju: „Pustiću još jedno zlo na faraona i na Egipat. Posle toga on će vas pustiti odavde. I kad vas pusti sa svim što imate, još će vas i terati odavde.“
Iako nam Isaija kaže da nećemo ići u žurbi, niti ići letom (Isaija 52:12), i dalje se radujemo Drugom Izlasku koji će biti tako velik, da će Prvi Izlazak izbledeti u poređenju sa njim. Iz izgleda političke situacije, možda će nam trebati da opašemo bedra, da imamo pojaseve, i štapove u rukama.
Knjiga proroka Jeremije 16: 14-15:
„14 ‘Zato dolaze dani’, govori Jahve (YHWH), ‘kad se više neće govoriti: ‘Tako živ bio Jahve (YHWH) koji je Izraelove sinove izveo iz egipatske zemlje!’
15 Umesto toga, govoriće se: ‘Tako živ bio Jahve (YHWH) koji je Izraelove sinove izveo iz severne zemlje i iz svih zemalja po kojima ih je rasejao!’ Vratiću ih u zemlju njihovu koju Sam dao njihovim praočevima.“
Oni koji veruju u “Uznesenje” (prenošenje vernika na nebo prilikom Drugog Mesijinog dolaska) treba da imaju na umu da u Pismu nema naznaka da će Drugi Izlazak biti mnogo lakši od prvog. Iako nam Isaija 52:12 kaže da Drugi Izlazak neće biti užurban događaj, moramo i dalje učestvovati u Drugom Izlasku; i za mene ovo govori više o originalnom maniru jedenja Pashe (bedara opasanih i spremni za odlazak) nego što to čini sedeći obrok. Plus, u krajnjoj liniji, ne postoji ništa slično kao što je držanje zapovesti onako kako ih Jahve (YHWH) daje; i iz ovih razloga preporučujem ljudima da barem razmisle o brzom jedenju Pashe, a zatim izvrše sve druge ceremonije sa kojima bi želeli da odaju počast Jahvi (YHWH).
Često me pitaju šta radim za Pashu. Obično čitam izveštaj o Izlasku polako, počevši od Izlaska 1: 1, a zatim idem skroz kroz Pesme Mojsija i Marije, u Izlasku 15. Treba mi vremena da o tome razgovaram sa prijateljima. To mi obično uzme nekoliko sati. Onda sledećeg dana (Prvog od Beskvasnih Hlebova) pročitam izveštaje o Poslednjoj Večeri, i Ješuinoj žrtvi, ponovo govoreći o tome s prijateljima. Meni se to uvek čini mnogo bogatijim i lepšim načinom da provedem svoje vreme sa Jahvom (YHWH) nego da tražim afikomen (dezert koji se jede tokom Pashalnog Sedera), ili se pitam zašto je tamo jaje ili kost na nekom tanjiru.
Za mene, najbogatiji i najdivniji način da provedemo Pashu je da ponovo proživim izveštaje o našim precima, pokušavajući da zamislim velike žrtve svih onih koji su išli pre nas. Postoje hiljade godina izraelske istorije, ako želimo, možemo da zamolimo Jahvu (YHWH) da nam pomogne da se povežemo sa njom. (Međutim, ako osećate da ste vođeni da učinite nešto drugo, sve dok ne prekoračite zapovesti iz Pisma, ja nemam problema sa tim.)
Prva poslanica Solunjanima 5: 21:
„21 Sve proveravajte, držite se onoga što je dobro.“
Molim vas dokažite sve stvari, i držite se samo onoga što je dobro, ali se takođe nadam da je ovo bilo nekome od koristi.
Neka vas Jahve (YHWH) blagoslovi zbog čitanja i proučavanja Njegove reči, i za nastojanje da učinite ono što On zapoveda, umesto da držite zapovesti i tradicije ljudi.
U Ješuino ime,
Amein.