Šaul nam govori da se Ješua neće vratiti dok prvo ne dođe veliki otpad i čovek bezakonja ne bude otkriven.
Druga posl. Solunjanima (Thessaloniquim Bet) 2:3-4
3 Ne dajte nikome da vas zavede ni na koji način, jer taj Dan neće doći dok prvo ne dođe otpad i ne otkrije se čovek bezakonja, sin uništenja,
4 koji se protivi i uzvisuje iznad svega što se naziva Elohim ili što se obožava, tako što će sesti u Elohimovom hramu prikazujući sebe kao Elohima.
Kao što smo videli u Nazarećanskom Izraelu, ovaj čovek uništenja je papa (ili papstvo), jer papstvo uči protiv zakona (Tore), a takvo je bezakonje upravo greh (tj., bez Tore). (Za detalje pogledajte Nazarećanski Izrael.)
Prva Jovanova poslanica (Yochanan Aleph) 3:4
Ko god čini greh, on čini i bezakonje, i greh je bezakonje.
Videli smo ovaj veliki otpad u poslednjem poglavlju. Dok je melhisedekijanski poredak prelazio van granica zemlje, ne-Jevreji nisu razumeli potrebu za Torom. To je značilo da su “beztore” (bez Tore) varijacije hrišćanske vere rasle brže nego što je Tori pokorna izraelsko-nazarećanska vera to činila. To je rezultiralo podelom. Tada je došlo do uspona rimsko-vavilonskog katoličkog poretka (kao što je i prorekao Daniel), i telo je (upravo) globalno sjedinjeno, ali je bilo pogrešno ujedinjeno silom. Ovo prisilno jedinstvo kasnije je izgubljeno u protestantskoj reformaciji. Zatim, jednom razbijeno jedinstvo, je razbijano iznova i iznova, pa su se pojavile mnoge nove hrišćanske crkve, prateći učenja Lutera, Kalvina i raznih careva hrišćanskih nacija.
Vremenom su se protestanti toliko navikli na ideju višestrukih Mesijinih tela da su počeli da osećaju ugodnost u konceptu nezavisnih crkava i nezavisnih sveštenika. Danas imamo pokret Kućne crkve (uključujući i njegovog rođaka Hebrejske Korene) u kome narod (tačno) proučava reč za sebe, ali u kojem nema pravog sveštenstva, niti stvarnog jedinstva od jedne zajednice do druge, a ipak ljudi zamišljaju da su nekako „ujedinjeni u Duhu“. Ješuina zapovest da Mu se izgradi doslovno globalno carstvo je sasvim zanemarena, dok je glavni duh potraga za blagoslovima, i dok razni sveštenici-prodavci zalažu svoju robu za dobitak. Mnogi ljudi žele da vide koliko mogu da nauče i koliko malo mogu da daju, kao da je sve ono što Ješua želi od nas da se obrazujemo dok čekamo da se On vrati. Ovo je široki, lenji put koji vodi ka uništenju.
Na gornjoj slici najpre je pogođen Dobri Pastir (Ješua), a njegove ovce su rasejane i postale su “beztori” (bez Tore) hrišćani. Tada su Njegove ovce počele da slede lažnog pastira (vavilonsko-rimsku crkvu). Onda je u protestantsku reformaciju takođe udario lažni katolički Pastir, i ovce su se ponovo rasejale, zbog čega je telo danas tako podeljeno i zbog čega je narod tako rasejan.
Knjiga proroka Zaharije (Zecharyah) 13:7
7 ‘Probudi se, maču, protiv Mog Pastira, protiv Čoveka koji Mi je Prijatelj’, govori Jahve nad vojskama. ‘Udari Pastira i neka se ovce razbeže, a onda ću okrenuti Svoju ruku protiv onih koji su neznatni.
Kao što smo videli u Nazarećanskom Izraelu, dom Efraima je nevesta i ona je veoma buntovna. Efraim ima dugu istoriju pobune koja seže još u dane kralja Solomona. Međutim, u ovim poslednjim vremenima Efremiti vode u krizu i oni moraju da biraju. Ili će pokazati plodove dostojne pokajanja i naučiti da hode putem kojim je Ješua zaista hodio, ili će propasti u nevolji.
Jevanđelje po Mateju (Mattityahu) 7:13
13 „Uđite kroz uska vrata. Jer, široka su vrata i prostran put koji vodi u propast, i mnogo je onih koji kroz njih ulaze.
14 O kako su uska vrata i težak put koji vodi u život, i malo je onih koji ga nalaze.
Ješuin put nije ugodni “Blagoslovi me klub”, gde mnogi očekuju da budu blagosloveni zbog njihovog pojavljivanja (ili se neće ponovo vratiti). Umesto toga, Ješuin put je onaj gde se malo onih koji više vole Ješuu nego svoje živote, okupljaju i traže načine kako da izgrade Ješuino carstvo. To znači da moraju izgraditi srce da bi blagosiljali druge.
Dela apostolska (Ma’asei) 20:35
35 U svemu sam vam pokazao da, radeći ovako, trebate pomagati onima koji su slabi i imati na umu reči Gospodara Ješue, koji je rekao: ‘Više usrećuje davanje nego primanje.’”
Ljubav znači da dajemo više Velikom Poslanju nego što uzimamo. Ljubav znači da pokušavamo blagosloviti druge više nego što ćemo sami da budemo blagosiljani. Ipak, kao što smo videli u Otkrivenju i Poslednjim vremenima, većina Efremita će propasti u nevolji, jer više vole svoj život nego što vole Ješuu. Ako ne volimo Ješuu dovoljno da idemo od toga da smo služeni, do toga da služimo ili od toga da trošimo, do toga da dajemo, tada se nećemo moći vratiti na istinski Ješuin put.
U Velikom Poslanju, Ješua kaže da treba naučiti učenike da rade sve ono što je Ješua zapovedio.
Jevanđelje po Mateju (Mattityahu) 28:20
20 i učeći ih da drže sve što sam vam zapovedio. I evo, Ja sam uvek sa vama, sve do kraja veka. Amein.”
Nije dovoljno verovati ako istovremeno i ne slušamo, jer čak i demoni veruju da je Ješua Mesija, ali dok drhte, oni se voljno ne pokoravaju.
Jakovljeva poslanica (Yaakov) 2:19
19 Ti veruješ da postoji jedan Elohim, zar ne? Sasvim dobro činiš. Ali i demoni veruju i drhte.
Da bismo bili Ješuini učenici, ne samo da moramo da verujemo u ono što Ješua kaže, već moramo i voljno to raditi. U poređenju o kući sagrađenoj na steni, Ješua nam kaže da će opstati samo oni koji slušaju Njegove reči, dok će oni koji veruju, ali ne budu poslušni, propasti.
Jevanđelje po Luci (Luqa) 6:46-49
46 Zašto me, dakle, zovete: ‘Gospodaru, Gospodaru’, a ne radite ono što govorim?
47 Reći ću vam kome je sličan svako ko dolazi k Meni i čuje Moje reči i izvršava ih:
48 On je kao čovek koji je gradio kuću i kopao duboko i postavio temelj na steni. Kad je naišla poplava, bujica je navalila na tu kuću, ali nije mogla da je uzdrma, jer je bila dobro sagrađena.
49 A onaj ko čuje, ali ih ne izvršava, sličan je čoveku koji je sagradio kuću na zemlji, bez temelja. Bujica je navalila na kuću i ona se odmah srušila i sasvim se raspala.”
Ono što Ješua želi je da svi delovi Njegovog tela daju pravičan udeo, kako bi Njegovo telo moglo da raste. Kad svi Njegovi ljudi služe, Ješuino carstvo se može graditi u ljubavi.
Efescima poslanica (Ephesim) 4:16
16 iz koga je celo telo sastavljeno zajedno i objedinjeno kroz spojeve koji ga opslužuju u skladu sa delovanjem u meri svakog dela, čineći da telo raste na poučavanju sebe u ljubavi.”
Ono što mnogi vernici propuštaju je da ukoliko u nečemu oberučke ne podržimo Ješuu, mi nismo deo Njegovog tela. Ješua upoređuje one koji ne doprinose Njegovom carstvu sa mrtvim, osušenim granama koje su odsečene sa Loze i koje će biti spaljene (u nevolji).
Jevanđelje po Jovanu (Yochanan) 15:6
6 Ako neko ne prebiva u Meni, izbaciće se napolje kao grana i osušiće se; i skupiće je, i u oganj baciti, i spaliti.
Naša sopstvena tela ne mogu preživeti ako organi i udovi ne davaju ništa telu, već samo uzimaju. Takva tela su slaba i bolesna, a jedini način da se takvo telo spasi je da se odseku svi mrtvi, beživotni delovi pre nego što postanu gangrenozni. Ipak, ako naš posao nije da plevimo kukolj (Matej 13:29) ili lučimo ovce od koza, kako onda nekolicina učenika uspeva da uspostavi melhisedekijanski poredak, kada ima mnogo više vernika, nego učenika?
Razmislite: Ješua je imao 12 učenika koji su služili 4.000 vernika i 5.000 vernika. Ovi vernici su možda mislili da su učenici, jer su verovali u Ješuu i želeli da uče. Možda su mislili da čine veliku žrtvu tako što su odvojili vreme i imali trošak da poslušaju kako Ješua podučava. Međutim, oni nisu bili Njegovi učenici, zato što njihov cilj nije bio da služe Ješui ili da Mu pomognu da izgradi Svoje carstvo. Oni nisu došli želeći da blagoslove Ješuu, već da ih On blagoslovi. Odnosno, njihov fokus je i dalje bio na tome da im Car služi, umesto da Caru služe. Oni su i dalje bili sebični, a ne nesebični. Ješua je rekao da razlog što su Ga tražili nije taj što su istinski verovali u Njega (pošto su videli znakove), već zato što su se nahranili. Pojeli su hlebove i bili su siti. Oni su došli da bi uzeli.
Jevanđelje po Jovanu (Yochanan) 6:26-29
26 Ješua im je odgovorio: „Zaista, zaista, kažem vam, vi Me ne tražite zato što ste videli čuda, nego zato što ste jeli hleb i nasitili se.
27 Nemojte raditi za hranu koja propada, nego za hranu koja ostaje za večni život, koju će vam dati Sin Čovečiji, jer je Otac Elohim na Njega stavio pečat odobrenja.”
28 Tada su Ga upitali: „Šta treba da radimo da bismo činili dela Elohimova?”
29 Ješua odgovori i reče im, “Ovo je delo Elohimovo da verujete u Onoga koga je On poslao.”
U ovom kontekstu, vernici iz Jovanovog Jevanđelja 6, su želeli da Ješuu učine svojim zemaljskim carem, tako da bi mogao voditi ustanak protiv Rimljana. Međutim, Ješua nije bio zadovoljan s tim, jer oni nisu došli Ješui pitajući Ga kako da Mu služe. Umesto toga, želeli su da Ješua dođe da vodi plan koji su oni sami osmislili. To je značilo da vernici nisu istinski voleli Ješuu, jer nisu želeli da rade ono što je On želeo od njih. Stoga im je govorio u poređenjima, tako da gledajući ne bi mogli da vide i slušajući ne bi mogli da čuju ili da razumeju, kao što su to činili učenici.
Jevanđelje po Mateju (Mattityahu) 13: 10-17:
10 Njegovi učenici Mu priđoše i upitaše Ga: „Zašto im govoriš u poređenjima?”
11 On odgovori i reče im: „Vama je dato da saznate tajne carstva nebeskog, a njima nije”.
12 „Jer, ko ima, daće mu se još i imaće u izobilju; a ko nema, uzeće mu se i ono što ima.
13 Zato im govorim u pričama jer oni, ‘iako gledaju, ne vide, i iako slušaju, ne čuju i ne razumeju.’
14 Tako se na njima ispunjava Isaijino proročanstvo koje kaže: ‘Slušaćete iznova, ali nećete razumeti; gledaćete iznova, ali nećete videti.
15 Jer, otvrdnulo je srce ovog naroda, ušima jedva čuju i oči su zatvorili. Inače bi očima videli, ušima čuli, srcem razumeli i obratili se, i Ja bih ih izlečio.’
16 Ali, blago vašim očima što gledaju, i blago vašim ušima što slušaju.
17 Istinu vam kažem: mnogi proroci i pravednici žudeli su da vide ovo što vi gledate – ali nisu videli; i da čuju ono što vi slušate – ali nisu čuli.”
Primetite da je u stihu Jovanovog Jevanđelja 6:29 (iznad) Ješua sakrio od vernika Njegovo pravo značenje zagonetkom, rekavši da sve što trebaju činiti je da veruju u Njega. Ono što Ješua nije rekao je pun smisao te reči, a to je da verovati u Ješuu znači da moramo živeti onako kako je On živeo i hoditi onako kako je On hodio, jer je tako izgrađeno Elohimovo carstvo. Ipak, vernici u Jovanovom Jevanđelju 6, nisu voleli Ješuu dovoljno da bi razumeli šta želi, pa On nije osećao potrebu da im to objašnjava, jer On ne želi takvu nevestu i potrebno je da većina propadne.
Nažalost, sličan problem danas postoji u Efremitskom pokretu. Ono što mnogi Efremiti nazivaju Torom je malo više od odmaranja, čitanja i druženja na Šabat i praznike. Ako ne volimo Elohima, možda nam neće smetati da tvrdimo da držimo Toru, i da u stvari samo tražimo Njegove blagoslove. To je ono što Šaul naziva ne primiti ljubav prema istini, gde bismo trebali skinuti fokus sa naših sebičnih želja i obratiti pažnju na Ješuu i ono što On želi, i tako biti nađeni sa plodovima dostojnim pokajanja.
Druga posl. Solunjanima (Thessaloniquim Bet) 2:9-12
9 Dolazak bezakonika [onoga koji je bez Tore], je u skladu sa Sotoninim delovanjem, propraćen svakakvim moćima, znacima i lažnim čudima,
10 i svakom zlom prevarom među onima koji ginu zato što nisu prihvatili ljubav prema istini da bi se spasli.
11 I zato će Elohim poslati na njih snažnu zabludu, da bi verovali laži,
12 da mogu biti osuđeni svi koji nisu verovali istini, nego su uživali u nepravednosti.
Pismo nam govori da će se spasiti samo ostatak Efraima (i asirske Jude), dok uništenje većine Efremita će ih „poplaviti pravednošću“.
Knjiga proroka Isaije (Yeshayahu) 10:22
22 Jer iako će tvog naroda, O Izraele, biti kao peska morskog, samo će se njegov ostatak vratiti. Uništenje koje je određeno, poplaviće ih pravednošću.”
Da li je moguće da će uništenje većine Efremitskih vernika biti tako pravedno jer, posle ljubavi i nežne brige koja se vekovima izlivala na Efrema, svako ko Ješuinu volju ne stavi ispred svoje volje, nije podoban da živi?
Oduvek je bilo mnogo više vernika nego učenika. U prvom veku bilo je 4.000 i 5.000, u poređenju sa 12. Pa ipak, iako su učenici brojčano nadmašeni, ako će učenici raditi kao tim, oni će na kraju moći da obezbede poredak u pokretu kroz služenje istom. Niko se ne protivi tome da bude služen ili voljen, a ako se takva služba dobro odradi, onda je moguće služiti ljudima u ispravnom pravcu.
Drugim rečima, ako ćemo se okrenuti i obratiti i staviti Ješuu i Njegov narod na prvo mesto (ispred nas samih), tada će sve drugo doći na svoje mesto (dok će oni koji Mu ne služe propasti).
Ko ima uši, neka čuje.
