У Назарећанском Израелу смо видели да се након владавине цара Соломона народ Израела поделио на два дела. Десет северних племена звали су се Израеловим домом (или Ефраимом), док су се два јужна племена називала домом Јуде. Езекиел је рекао да ће због свог безакоња, Ефраим отићи у заробљеништво у Асирију на 390 година.
Књига пророка Езекиела (Yehezqel) 4:4-5
4 Тада лези на своју леву страну и стави на њу безакоње Израеловог дома. Колико дана будеш лежао на њој, толико дуго ћеш носити њихово безакоње.
5 Јер Ја полажем на тебе њихове године безакоња, према броју дана, тристо и деведесет дана, тако ћеш носити безакоње дома Израеловог.
Међутим, на крају 390 година, северни дом Израела није се покајао, па је зато асирско заробљеништво продужено седам пута, у складу са Левитима 26.
Трећа књига Мојсијева (Vayiqra) 26:18
18 И након свега овога, ако Ме не будете слушали, онда ћу вас седам пута више казнити за ваше грехе.
Ако помножимо Ефраимових 390 година заточеништва са 7, нова казна је око 2.730 година заточеништва. Ако додамо тих 2.730 година за време почетка заточеништва (око 732 године п.н.е.), добићемо нови крајњи датум отприлике 1998. године. Није изненађујуће, ово је тренутак када се покрет Ефремита почео појављивати на светској сцени.
Долазимо до другог сведочанства за годину 1998. ако користимо принцип у Другој Петровој 3:8, што нам говори да дан у пророчанству може износити хиљаду земаљских година.
Друга Петрова посланица (Kepha Bet) 3:8
8 Али љубљени, не заборављајте, да је један дан пред Јахвом као хиљаду година и хиљаду година као један дан.
Осија(Хошеа) 6:1-2 говори о времену после два пророчка дана (или 2.000 година) када ће се северни дом Израела вратити Елохиму и тако бити оживљен као народ.
Књига пророка Осије (Hoshea) 6:1-2
1 „Дођите, вратимо се Јахви, јер нас је Он растргао, али ће нас и излечити. Он нас је ударао, Он ће и завити наше ране.
2 После два дана Он ће нас оживети; Трећег дана подиће нас да бисмо живели пред Његовим очима.
Историчари се не слажу са тачном годином рођења Јешуе, али већина историчара сматра да је то било између 0 и 4 године п.н.е.. Када додамо две хиљаде година на 0-4 годину п.н.е., долазимо до 1996-2000 године н.е., што се поклапа са проценом из Књиге пророка Езекиела 4. о 1998 години.
То нам сада помаже да схватимо да постоје две Јуде у пророчанству. У Другој књизи о царевима 18:13, речено нам је да је асирски цар Сенахирим узео у заробљеништво десет северних племена, а он је узео и све утврђене градове (војне тврђаве) Јудеје, и због тога су многи Јевреји такође послани у заробљеништво у Асирију (заједно са десет северних племена). Могли бисмо их назвати асирском дијаспором Јевреја (да их разликујемо од оних који нису ушли у асирску дијаспору).
Друга књига о царевима (Melachim Bet) 18:13
13 Четрнаесте године владања Језекије, Сенахирим, цар Асирије, дошао је на све утврђене градове у Јуди и освојио их.
Затим је након још 136 година (око 586. године п.н.е.) Јудин дом отишао у заробљеништво у Вавилон, где су се догодиле велике промене у јеврејској вери. Кад је Јуда ушла у Вавилон, имала је левитско свештенство, а кад је изашла из Вавилона, имала је рабинско свештенство. Насупрот левитском поретку (који је разумео да је њихова дужност подучавати Јахвину Тору), рабински поредак је веровао да им је Јахве дао овлашћење да успоставе сопствену Тору у свакој генерацији, иако то крши Јахвину Тору.
Пета књига Мојсијева (Devarim) 12:32
32 Шта год да вам Ја заповедам, будите пажљиви да се тога придржавате, немојте томе ништа додавати, нити од тога било шта одузимати.
Пошто рабини нису поштовали Јахвину Тору (и називајући то што поштују Тором), шта би Јахве требао да учини? Римска црква (погрешно) нам говори да је Јахве послао Јешуу да укине Тору и замени Јевреје црквом не-Јевреја. Међутим, као што смо видели у Назарећанском Израелу, Јешуа није тражио замену Јевреја или јудаизма. Уместо тога, Јешуа је желео да замени рабински ред својим обновљеним Мелхиседековим редом. Затим је послао Своје обновљено мелхиседекијанско свештенство у свет да пронађе и сабере изгубљене овце Израеловог дома (Ефраим).
Јеванђеље по Матеју (Mattityahu) 15:24
24 А Он им одговори: „Ја сам послан само изгубљеним овцама дома Израеловог.”
Јешуино обновљено свештенство је служило да иде у све народе, ствара ученике и учи их да се покоре свим стварима које је Јешуа наредио.
Јеванђеље по Матеју (Mattityahu) 28:19-20
“19 Зато идите и научите све народе, урањајући их у име Оца и Сина и Одвојеног Духа,
20 и учећи их да држе све што сам вам заповедио. И ево, Ја сам увек са вама, све до свршетка овог доба. Амеин.”
И не само да требамо као Јешуини ученици вршити све оно што је Јешуа наредио, већ такође требамо и да Га опонашамо и друге подучимо да раде исто.
Прва посланица Коринћанима (Qorintim Aleph) 11:1
1 Опонашајте ме, као што и ја опонашам Месију.
Јован (Јоханан) нам каже да ако живимо у Јешуи, онда бисмо морали ходити чак и онако како је Он ходио.
Прва Јованова посланица (Yochanan Aleph) 2:6
6 Онај ко каже да пребива у Њему, дужан је да и сам ходи као што је и Он ходио.
Јевреји имају традицију да опонашају своје велике људе. „Ходити како је Он ходио“ хебрејски је устаљени израз, који значи да бисмо требали практиковати исту веру коју је Јешуа практиковао (до последњег детаља). То је оно што значи помирити се са Елохимом тако што ћемо се помирити са личношћу Јешуе. Помирујући се с Њим ми се миримо са свима.
Друга посланица Коринћанима (Qorintim Bet) 5:18
18 А све је од Елохима, који нас је помирио са Собом кроз Јешуу Месију и дао нам службу помирења,
19 да објављујемо да је Елохим био у Месији и помирио свет са Собом, не рачунајући им њихове преступе, и обавезао нас на реч помирења.
Да бисмо се помирили са Јешуом и ходили како је Он ходио, морамо видети да ли Јешуа још увек практикује јудаизам. Постоје многа сведочанства о свему овоме у Обновљеном савезу. На пример, у Марку 11:25-26, Јешуа каже да кад смо у молитви требамо опростити другима њихове преступе, да би нам такође било опроштено.
Јешуа је коментарисао Амиду, односно јеврејску стојећу молитву, која је централни део готово сваке јеврејске ритуалне службе богослужења. У Амиди се моли за опроштење, а овде Јешуа каже да ако желимо да нам Елохим опрости, онда морамо и ми опростити другима.
Историја нам такође говори да су Јевреји у Јешуино доба носили и тефилин (филактерије) и цицит (ресе). Треба напоменути да Јешуа никада није рекао да се не носи тефилин или цицит. Уместо тога, критиковао је оне који су направили посебне каишеве за свој тефилин (да би их видели други мушкарци), а такође и оне који су продужили своје циците, тако да се вуку по земљи (као што то и данас раде неки ортодоксни јеврејски мушкарци).
Јеванђеље по Матеју (Mattityahu) 23:5
5 Али сва своја дела чине да би их људи видели. Проширују своје филактерије и продужују крајеве [тј. продужују ресе ] на одећи.
А ако желимо опонашати Јешуин ход као средство помирења, требало би приметити да је Јешуин обичај био да иде у синагогу на Шабат.
Јеванђеље по Луки (Luqa) 4:1
16 Тако је дошао у Назарет, где је одрастао. И по Његовом обичају, на Шабат је ушао у синагогу и устао да чита.
У јудаизму се сматра чашћу стајати пред сабором и читати Писмо, а на њега су позвани само они са добрим угледом. То нам говори да је Јешуа био уважавани члан у својој синагоги. А ако је Јешуа био уважавани члан у својој синагоги, то је онда и наш идеал.
Понекад Ефремити не верују јеврејској синагоги, можда зато што не могу уочити који делови јудаизма настављају стил обожавања наших праочева (који је постојао пре Вавилона), а који делови су створени у Вавилону. Међутим, Шаул нам каже да је богослужење (и стил синагоге) била једна од ствари које је Јуда добила да одржава док су Ефремити били расејани у другим народима.
Римљанима посланица (Romim) 9:4-5
4 Они су Израелци, које је Јахве усвојио и њима припадају слава, савези, Тора и служба [обожавања] Елохиму и обећања;
5 од којих су праочеви, и од којих по телу Месија дође, који је изнад свега, вечно благословљени Елохим. Амеин.
Следећим Јешуиним обликом богослужења можемо зауставити многе некоректне интерпретације које прожимају рабински јудаизам и хришћанство. Али какве некоректне интерпретације?
У Назарећанском Израелу видели смо да су ученици настављали да приносе животињске жртве све док је храм постојао. То знамо јер у Делима 21 постоји разговор између Јакова и Шаула (Павла) у којем Јаков говори Шаулу да плати 15 животињских жртава потребних за одвајање назирејског завета за себе и још четири човека. Пет од ових животињских жртава било је за грех (Бројеви 6:14). Овим је Јаков рекао да ће “сви знати” да је и Шаул такође уредно ходио и држао целу Тору.
Апостолска дела (Ma’asei) 21:23-24
23 Зато учини ово што ти кажемо: Имамо четири човека који су [такође] под [назирејским]
заветом.
24 Поведи те људе, очисти се с њима и плати за њих да обрију главу – и тако ће сви да знају да оне ствари о којима су били обавештени о теби [учењу против Торе] нису ништа, него да и ти ходиш уредно и да држиш Тору.
У првом веку је било прогона. Иако је понекад било могуће да ученици уђу у храм, у другим ситуацијама то није био случај. Апостол Јаков је, како каже извештај, убијен 62. године н.е. када су га бацили са храма, каменовали и потом докрајчили батинањем.
Они су отишли горе и бацили праведног човека и рекли једни другима: “Каменујмо Јакова Праведног.” И почели су га каменовати, јер га није усмртио пад; а он се окренуо, клекнуо и рекао: “Ја Те молим, Господе Боже, Оче наш, опрости им, јер они не знају шта чине.” И док су га каменовали, један од свештеника од синова Рехаба, син Рехабита, које спомиње пророк Јеремија, повика говорећи: “Престаните, шта радите? Праведник се моли за вас. ” А један од њих, који је био пунији, узео је батину са којом се истреса одећа, и ударио праведног човека по глави. И тако је он претрпео тешке патње. И сахранили су га на лицу места, код храма, а његов споменик и даље има остатке поред храма. (Еузебије, црквена историја, цитирајући Хегезипа, 2.23.4.10-18)
Осам година касније (70. године н.е.) када су Римљани уништили храм, ученици су побегли у Пелу. Након овога назарећани више нису били повезани са Јудиним домом путем храмске службе, али су још увек могли ући у синагоге све док Birkat HaMinim није основан око 80-90. године н.е.. Birkat HaMinim је проклетство над верницима у Јешуу. Првобитно је написан за назарећане и све остале сличне фракције (minim), али је језик касније промењен да би се касније читало као клеветници (l’malshinim). Међутим, намера да се проклињу верници у Јешуу је врло јасна. Ово проклетство се изговара три пута дневно од стране ортодоксних Јевреја, као што пише у члану 12 Амиде (Стојеће молитве). Прво прочитајмо модификовану верзију (за клеветнике).
Ортодоксна Амида (Стојећа молитва) Благослов 12
12 А за клеветнике [l’malshinim] нека не буде наде, и нека све зло у трену буде уништено и сви Твоји непријатељи буду брзо срушени; а зле појединце искорени и разбиј, и уништи и понизи ускоро у нашим данима. Благословен да си, Адонај, који рушиш непријатеље и понижаваш грешнике.
У Берахоту 28б-29а, Вавилонском Талмуду пише да у свом изворном облику Birkat HaMinim се није односио на l’malshinim (клеветнике), већ на l’minim (секте, а нарочито назарећане). (Бројеви су фусноте.)
Трактат 28б: Ових осамнаест [благослова] је у ствари деветнаест? Р. Леви је рекао: Благослов који се односи на Миним 18 успостављен је у Јабнеху.19 Чему је то требало да одговара? Р. Леви је рекао: По мишљењу Р. Хилела, сина Р. Самуела б. Нахманија, 20 Бог Славе громова; 21 по мишлејњу Р. Танхума, реч Један 22 у Схеми; по мишљејњу Р. Танума цитирајући Р. Јошуу б. Левија до малих пршљенова на кичменом стубу.
Наши рабини су подучавали: Симеон ха-Пакули 23 приредио је осамнаест благослова како би био пред Рабаном Гамалиелом у Јабнеху. Рекао је Рабан Гамалиел мудрацима: 24 Да ли неко од вас може саставити благослов који се односи на Minim-е (секте)? 25 Самуел Мали устао је и саставио га. Следеће године 26 он је заборавио
Трактат 29а: и два или три сата је покушавао да га се присети, и они га нису склонили. 1 Зашто га нису склонили видевши да је Раб Јуда рекао у име Раба: Ако је читалац погрешио у било ком другом благослову, не треба га склонити, али ако је благослов за Мinim (секта), он треба да се уклони, јер сумњамо у њега да је Мin (секташ)? (Вавилонски Талмуд, Берахот 28б29а)
Након уништења храма, назарећани више нису били везани за јудаизам кроз храмску службу. Након тога, Birkat HaMinim је ефективно завукао клин између сваког ко верује у Јешуу и остатка јудаизма. Од тог тренутка вера у Јешуу развела се од јудаизма и везала се пре свега за Ефраимов Дом, за који је Јешуа рекао да је и Сам послан.
Јеванђеље по Матеју (Mattityahu) 15:24
24 А Он им одговори: „Ја сам послан само изгубљеним овцама дома Израеловог.”
Дакле, они који припадају дому Израеловом, који желе да практикују Јешуин мелхиседекијански јудаизам, треба да моле Амиду, изостављајући Благослов 12. А ако то значи да нисмо добродошли у синагоги, онда је наша алтернатива да подигнемо наше заједнице. А како се то ради, као и организациона структура унутар и међу заједницама је тема следећег поглавља. Оно што ћемо видети је да ако сви одрадимо свој део хођења, на онај начин како је Јешуа ходио са дисциплином, не само да ћемо заобићи некоректности рабинског јудаизма и цркве, већ ће то излечити и наш народ и донети помирење са Елохимом.