Добијам пуно добрих питања о томе како се људи могу придружити Назарећанском Израелу и како могу постати назарећани. Добијам и добра питања о томе како пронаћи заједништво у Последњим временима, када знамо да ће доћи до прогона, а контролна мрежа Новог светског поретка је већ ту. Зато што толико пуно људи има ова добра питања, желим да одговорим на њих у контексту ове студије. Одговори нису ни лаки ни једноставни, али као што ћемо видети, схватити ову суштину је од есенцијалне важности за свакога ко жели да буде веран Јешуи и на тај начин прихваћен као део Његове невесте.
Горња слика је објашњена у Откривењу и Последњим временима. Оно што овде морамо знати је да су у првом веку Јешуа и Његови први ученици били одгајани као рабински Јевреји. Јешуа је учио Своје ученике да одбацују рабински поредак не само зато што је покварен, већ и зато што мелхиседекијанском поретку није потребан физички храм (а тако је погодније за изградњу царства ван земље Израела, у расејању). Треба приметити да је у свету постојало само једно тело, са једним апостолским саветом, једном доктрином и великим стрпљењем.
Како се вера померала изван земље Израел, Јеванђеље по Марку 9:38 стил месијанизма, а затим и “безторо” (без Торе) римско-хришћанство расло је брже од оригиналне назарећанске вере. Временом је римска бискупија расла на власти све док није издоминирала Месијиним телом. Ово је испунило пророчанство у Књизи пророка Данила 7:25, где нам је речено да ће свеци бити предати у руке Малог рога (тј. папства) на време, времена и пола времена.
Књига пророка Данила (Daniel) 7:25
25 Он [мали рог] ће говорити велике речи чак и против Свевишњег, и угњетаваће свеце Највишег, и имаће намеру да промени [празнична] времена и Тору. Тада ће му свеци бити предати у руке за једно време и времена и пола времена.
У Откривењу и Последњим временима и у Назарећанском Израелу видели смо да се време, времена и пола времена односе на 1.260 година римокатоличке духовне доминације вером. Ових 1.260 година је започело када је бискупија Рима почела потискивати свеце, а трајала је све до протестантске реформације, када су се Ефремити ослободили Рима. Међутим, постоје нека питања. Пре протестантске реформације било је незамисливо да би икада требало да постоји више Месијиних тела. Међутим, након раскола протестанти су веровали да нема потребе за јединством и да може постојати онолико деноминација колико људи желе и да то није никакав проблем. Протестанти су се затим поделили на многе деноминације, а затим одвојене цркве, а потом и на такозване „кућне цркве“, док данас нема стварног јединства. Једино право јединство је оно које су предвиделе демократске владе Црвеног коња. Међутим, све су оне укључене у шабетијанско-франкистичку новчану моћ и Нови светски поредак, тако да је Ефраим себе продао.
Сада поново погледајте пут невесте. Када је настала римска бискупија, започео је систем римске цркве. Дакле, ако визуелно представимо римског бискупа (старешину) као корен тог стабла, можемо видети да је западна римска црква дебло, док су протестантске цркве велике гране, а независне цркве мале гране. “Кућне цркве” и поштоваоци шабатних кућних састанака су попут лишћа стабла. Већина месијанских верника ће вам рећи да они нису део Рима, али су још увек део овог дрвета, које сеже назад до римског бискупа. Они верују да су напустили Рим, али то нису учинили зато што још нису повезани са Јешуиним глобалним телом и не доприносе њему. Жива бића имају течност која мора да циркулише напред-назад између органа и удова. Ако организам само узима, а не враћа, онда је или паразит, или је то мртви уд који ће бити одрезан од лозе и спаљен.
Јеванђеље по Јовану (Yochanan) 15:6
6 Ако неко не пребива у Мени, избациће се напоље као грана и осушиће се; и скупиће је, и у огањ бацити, и спалити.
Да бисмо заувек оставили римско-вавилонско дрво, морамо се повезати са Јешуиним дрветом/телом. Морамо пронаћи неки начин да се накалемимо и вратимо да би дошло до здраве размене течности. Ако нема размене течности, или је однос паразитски, или је уд заражен, и мора се исећи и спалити (да се остатак стабла не разболи).
Ако желите да ходите како је Јешуа ходио, и чините оно што је Јешуа чинио, онда већ пратите Назарећанина, тако да сте и ви назарећански верник. Међутим, циљ није само бити верник, него и ученик. Да бисмо били ученици, морамо чинити све оно што је Јешуа учио своје ученике да раде, укључујући и коришћење наших мина (кеса са новцем) како би изградили Његово царство.
Јеванђеље по Луки (Luqa) 19:17
17 А он му је рекао: ‘Одлично, добри слуго! Зато што си био веран у најмањем, владај над десет градова.’
Ако кажемо да смо назарећански ученици, али не користимо своје мине за Његово царство као што то Он чини, онда смо лажљивци, а истина није у нама.
Прва Јованова посланица (Yochanan Aleph) 2:3-6
3 Ако држимо Његове заповести, по томе знамо да Га познајемо.
4 Онај ко каже: „Ја га познајем”, а не држи Његове заповести, лажљивац је и истина није у њему.
5 Али ко год држи Његову реч, у Њему је Елохимова љубав заиста стигла до савршенства. По томе знамо да смо у Њему.
6 Онај ко каже да пребива у Њему, дужан је да и сам ходи онако како је Он ходио.
Раније смо видели да је у првом веку било многоструко више верника него ученика. Такође знамо да је у Јешуино доба било и других фракција које су веровале у Њега, а ипак нису ходиле како је Он ходио.
Јеванђеље по Марку (Marqaus) 9:38
38 А Јоханан (Јован) Му одговори: „Учитељу, видели смо како један човек истерује демоне у Твоје име, па смо му забранили, јер није ишао с нама.”
Било да вернике у Јеванђељу по Марку 9:38 називамо хеленистима, или месијанцима, или хришћанима, они су за себе вероватно мислили да су назарећански ученици, иако очигледно нису ходили онако како је Јешуа ходио. Док је Јешуа рекао да их не ометају, Он је такође рекао да ће они који не чине оно што Он каже на крају пропасти у надолазећој олуји и рушевина њихових кућа ће бити велика.
Јеванђеље по Луки (Luqa) 6:46-49
46 Зашто ме, дакле, зовете: ‘Господару, Господару’, а не радите оно што говорим?
47 Рећи ћу вам коме је сличан свако ко долази к Мени и чује Моје речи и извршава их:
48 Он је као човек који је градио кућу и копао дубоко и поставио темељ на стени. Кад је наишла поплава, бујица је навалила на ту кућу, али није могла да је уздрма, јер је била добро саграђена.
49 А онај ко чује, али их не извршава, сличан је човеку који је саградио кућу на земљи, без темеља. Бујица је навалила на кућу и она се одмах срушила и сасвим се распала.”
Ово требамо посматрати из Јешуине перспективе. Ако желимо да нас узме за своју младу или ако желимо да будемо Његово тело, зар не требају наша срца да буду једнако жељна да се изгради Његово царство, као што Он жели? Не требамо ли се узбудити при помисли да ћемо Му изградити царство, поготово гледајући како ћемо ми и наши потомци владати над њим, за Њега, једном кад почне миленијум?
Књига пророка Исаије (Yeshayahu) 9:7
7 Величини Његове власти и миру неће бити краја, на Давидовом престолу и у Његовом царству, да се утврди и утемељи на суду и праведности, од сада па довека. Ревност Јахве над војскама то ће учинити.
Нема смисла да би Јешуа узео помоћника који не чини оно што Он тражи и који не жели да Му помогне да изгради Своје царство (чак и кад она и њена деца буду владали над њим).
Како објашњавам у Назарећанском Израелу, Ефремити су склони побуни. Побунили смо се још од дана цара Соломона. Могло би се рећи да је то у нашој крви. Западна Римска црква је подељенија од било које друге цркве, јер постоји толико превртљивих, бунтовних Ефремита. Ово је мач са две оштрице. Подела цркве и њеног ауторитета омогућили су обнову првобитне вере, али то такође значи и да морамо водити рачуна да се не побунимо против Јешуиног Духа, јер Елохим мрзи побуну и сматра је чаробњаштвом.
Прва књига Самуелова (Shemuel Aleph) 15:22-23
22 Самуел рече: „Зар су Јахви жртве паљенице и друге жртве исто тако миле као и послушност Јахвином гласу? Знај, послушност је боља од жртве и покорност је боља од овнујског сала.
23 Јер бунтовништво је грех исти као и гатање, и тврдоглавост је исто што и врачање и идолопоклонство. Пошто си одбацио Јахвину реч, и Он тебе одбацује да више не будеш цар.”
Многи верници ће пропасти у невољи јер нису волели истину, већ су уместо тога уживали у једној од мистериозних вавилонских замена за Назарећански Израел, за коју није потребна послушност Јешуиним речима. Сви који буду “безтори” [без Торе] биће кажњени.
Друга посл. Солуњанима (Thessaloniquim Bet) 2:7-12
7 Јер је тајна безакоња [учења без Торе] већ на делу, само док се не склони Онај који то сад задржава.
8 Тада ће се открити безаконик [онај који је без Торе]. Њега ће Господар Јешуа убити духом Својих уста и уништити светлошћу Свога доласка.
9 Али безакоников долазак, који Сотона омогућује својим деловањем, пропраћен је сваким силним делом и лажним чудима и знацима,
10 и сваком неправдом и преваром у онима који гину зато што нису прихватили љубав према истини да би се спасли.
11 И зато Елохим допушта да на њих делује заблуда, да би веровали лажи,
12 како би сви они били осуђени јер нису веровали истини, него су волели неправду.
Такође понекад добијам лепе мејлове верника који кажу да ме прате и захваљују, и моле ме да одговорим на њихова питања? Или можда желе да разговарају и буду пријатељи, али не доприносе. Други питају да одговорим само на неколико питања или да их уроним, а они ће се вратити у сенку, тако да не осете да би требало било шта да помогну, како би Јешуино уједињено царство расло. Неки од њих су тако фини у томе, најтеже им објашњавам да мој живот више није мој. Купљен сам са ценом и срећан сам уколико могу да живим остатак свог живота служећи Јешуи и Његовом народу (укључујући њих саме), али и да Јешуа поставља мој временски распоред, и да ме чини веома заузетим. Чак и радећи 85-90 сати седмично, никад не урадим сав свој посао, а никада немам довољно времена да проведем с ученицима (који доприносе) – иако бих волео да их упознам, Ја сам део духовног војног поретка, а моје време структуира Јахве. Немам оно што сам некада називао “слободно време”. То више не постоји за мене и не недостаје ми. Ако желите да уђете у мој календар, онда морате питати Јахву, без икакве личне и увредљиве намере, али по мени не би било праведно проводити време са онима који не помажу мом Цару, када немам довољно времена да проведем са неколицином који то чине.
Ефесцима посланица (Ephesim) 5:15-16
15 Зато добро пазите како живите – не као глупаци, него као мудри.
16 добро користите време које имате, јер су дани зли.
Да бисмо ходили како је Јешуа ходио, морамо чинити дела нашег Оца на небу, јер долази ноћ када нико не може да ради. То значи да морамо учинити што можемо пре него што нас отерају у илегалу.
Јеванђеље по Матеју (Mattityahu) 10:27-28
27 Оно што вам говорим у тами, говорите на светлости, и оно што чујете у уху, проповедајте са кровова.
28 Не бојте се оних што убијају тело, а не могу да убију и душу. Него, више се бојте Онога који може да уништи и душу и тело у гехени.
Док проповедамо истину у свим народима, Јахве ће нам дати могућност да повећавамо цифре и градимо заједништво на локалном нивоу. А кад нас коначно отерају у илегалу, у сваком граду ће постојати физичке мреже верника. Историјски, мреже заједништва увек су помагале онима који су били под прогоном.
Малобројни који желе да буду истински назарећанско-израелски ученици и који су жељни да се препусте Јешуином раду, већ су назарећански ученици. Све док постоји здрава размена течности, постоји веза и здравље. А то је оно што желимо, здраве гране накалемљене на корен (Јешуа) и здраво Месијино тело које се изграђује у љубави, према протоколу који је дао сам Јешуа, што је забележено у Ефесцима посланици 4.
Ефесцима посланица (Ephesim) 4:11-16:
“11 И дао је неке да буду апостоли, неке да буду пророци, неке да буду проповедници добре вести, неке да буду пастири и учитељи,
12 како би усмеравали свете, како би служили и како би изграђивали Месијино тело,
13 док не достигнемо сви у јединство вере и познања Сина Елохимовог, у човека савршена, у меру раста пуноће Месијине;
14 да више не будемо мала деца коју као да бацају таласи и коју тамо-амо носи сваки ветар учења, јер слушају људе који се служе преваром и који их лукаво доводе у заблуду.
15 Него, говорећи истину у свему, љубављу узрастимо до зрелости да будемо попут Њега који је поглавар, а то је Месија,
16 из кога је цело тело састављено заједно и обједињено кроз спојеве који га опслужују у складу са деловањем у мери сваког дела, чинећи да тело расте на поучавању себе у љубави.”
Ако ћемо проучити Јешуин протокол и живети по њему, Елохим ће нас све окупити у љубави и у Његовом поретку. И Он ће нас довести кући.