Као што смо видели у “Владавини Торе”, Јешуини ученици су се звали апостолима пошто их је Јешуа послао у мисију у Матеју 10.
Јеванђеље по Матеју (Mattityahu) 10:1-2
1 Јешуа позва к себи својих дванаест ученика и даде им моћ над нечистим духовима и да лече сваку болест и сваку слабост.
2 А ово су имена дванаесторице апостола: прво Симон звани Петар и његов брат Андреја; Јаков Зеведејев и његов брат Јован;
Данас се често претпоставља да се термин апостола односи само на некога ко је послан да проповеда Радосну Вест. Међутим, технички се односи на све који су послани да изврше одређени задатак (чак и као посланици).
НТ: 652 apostolos (ap-os’-tol-os); од НТ: 649; делегат; посебно, амбасадор Еванђеља; званично Христов повереник [“апостол”] (са чудесним силама):
КЏВ – апостол, посланик, онај који је послан.
То значење се огледа у корену у Стронговом НТ: 649, који говори некоме ко је послан у мисију.
НТ: 649 apostello (ap-os-tel’-lo); од НТ: 575 и НТ: 4724; издвојити, тј. (импликацијом) да се (правилно, у мисији) пошаљу дословно или фигуративно:
КЏВ – убацити, послати (даље, напред, напоље), ставити [на слободу].
Понекад апостоле са ауторитетом у Радосној Вести називају ауторитативним апостолима, како би се разликовали између њих и посланика-апостола. Добар пример не-ауторитативних апостола гласника били би тим мужа и жене, гласници Андроника и Јуније.
Римљанима посланица (Romim) 16:7
7 Поздравите Андроника и Јунију, моје земљаке и моје затворске другове, који су запажени међу апостолима и који су такође били у Месији пре мене.
Сада у Делима видимо како су апостоли почели да формирају глобално свештенство које ће служити Јешуином поретку. Прво нам је речено да су људи продавали своја имања и земљу да би финансирали рад службе. То су можда била имања и земљишта поред њихових пребивалишта, јер су људима још увек била потребна места за живот. Међутим, поента је била да су се људи пре одлучивали да помогну мисију него да поседују лично имање.
Дела апостолска (Ma’asei) 4:34-35
34 У ствари, нико међу њима није био у оскудици, јер сви који су поседовали њиве или куће продавали су их и добијени новац доносили
35 и стављали пред ноге апостолима, а они су делили свима који су имали потребе.
Средства су такође расподељена свима који су имали потребе. Ако смо вољни да прихватимо, ово је манифестација треће десетине из Обновљеног савеза, која је издвојена за сиромашне, удовице и сирочад. (Више детаља потражите у “Владавини Торе”). Међутим, од Хелениста (тј. грчких Јевреја, сличних реформираним Јеврејима) стигла је жалба против Хебреја (религиозно посматраних), јер су хеленске удовице биле занемарене у свакодневној расподели. Апостоли су рекли да ће именовати седам људи који ће се бринути о тим стварима, како би могли остати усредсређени на поучавање Елохимове речи.
Дела апостолска (Ma’asei) 6:1-6
1 А у те дане, када се повећавао број ученика, појавили су се Хелени који су се жалили на Хебреје, јер су њихове удовице биле запостављене приликом свакодневне расподеле хране.
2 Зато су дванаесторица позвали к себи мноштво ученика и рекли: „Није пожељно да оставимо Елохимову реч како бисмо сервирали столове.
3 Зато, браћо, пронађите међу собом седам људи на добром гласу, који су пуни Одвојеног (Светог) Духа и мудрости, па да њих поставимо над овим послом,
4 а ми ћемо се непрестано предавати молитви и поучавању Елохимове речи.”
5 Тај се предлог допао целом мноштву, па су изабрали Стефана, човека пуног вере и Одвојеног Духа, затим Филипа, Прохора, Никанора, Тимона, Пармена и Николу, прозелита из Антиохије.
6 Поставили су их пред апостоле, а они су се помолили, а затим положили руке на њих.
Дакле, сада када је постојало служење речи Елохимовој и служба сиромашнима, вера се могла ширити и глобално. Приметите, дакле, како се у Делима апостолским, поглавље 9, Шаул обратио.
Дела апостолска (Ma’asei) 9:3-5
3 Кад се на свом путу приближио Дамаску, одједном га је обасјала светлост с неба,
4 па је пао на земљу и зачуо глас који му се обратио: „Шауле, Шауле, зашто ме прогониш?”
5 А он је упитао: „Ко си ти, Господару?” А Господар рече: „Ја сам Јешуа, кога ти прогониш. Тешко ти је ритати се против бодила (штап за стоку).
Кроз Дела апостолска, поглавље 9, Радосна Вест је била објављена само Јеврејима и прозелитима јудаизма. Међутим, у Делима апостолским, поглавље 10, Јахве је показао Петру (Кефи) визију са великим платном које се спушта с неба, а које је било испуњено нечистим животињама (симболика пагана).
Дела апостолска (Ma’asei) 10:9-16
9 Сутрадан, док су били на путу и приближавали се граду, Кефа (Петар) је око шестог сата отишао на врх куће да се моли.
10 Пошто је огладнео, хтео је нешто да поједе. Док су му припремали јело, он је пао у занос,
11 и видео отворено небо и нешто попут великог платна везаног за четири краја како силази на земљу.
12 У њему су биле све врсте четвороножних земаљских животиња и дивљих звери, гмижућих земаљских створења и небеских птица.
13 И један глас му је рекао: „Устани, Кефа, кољи и једи!”
14 Али Кефа је рекао: „Нипошто, Господару, јер никада нисам јео ништа погано и нечисто.”
15 На то му је глас опет, по други пут, рекао: „Оно што је Елохим очистио не смеш називати поганим.”
16 То се поновило и трећи пут, а онда је све одједном било однето на небо.
Док црква користи ову визију да каже да се закони о чистој храни више не примењују, Кефа (Петар) нам каже да је право значење то да никога не називамо поганим или нечистим човеком. [Занимљиво је да, када је Кефа рекао да је незаконито да Јеврејин одржава пријатељство или иде код неког из других народа, он није говорио о Мојсијевој Тори, већ о рабинској интерпретацији Торе, која се заводљиво назива, “Закон Торе”.]
Дела апостолска (Ma’asei) 10:28
28 Тада им рече: „Добро знате колико је незаконито за Јевреја да одржава пријатељство или да иде код човека из другог народа, али мени је Елохим показао да ниједног човека не зовем поганим или нечистим.
Кефа је послушао запосвест Духа да оде у Корнелијеву кућу, и док је Кефа проповедао, Дух је пао на све који су то чули.
Дела апостолска (Ma’asei) 10:44-45
44 Док је Кефа (Петар) још говорио о томе, Одвојени Дух је сишао на све који су слушали те речи.
45 И они који су били обрезани и верујући, су били изненађени, као и многи који су дошли са Кефом (Петром), јер је дар Одвојеног Духа био изливен и на народе (не-Јевреје) такође.“
Кефини сапутници били су “обрезани који су поверовали” да је Јешуа Месија. (Данас се њима називају месијански Јевреји и ортодоксни Јевреји који верују.) Зашто су се чудили што су Корнелије и његови укућани примили Дух? Да би одговорили на то, фарисеји се понекад називају и „обрезаним“. То је зато што верују да су спашени поштовањем наредбе Торе да се физички обрежу. Међутим, они такође верују да се то мора чинити у складу са свим применљивим рабинским обичајима и одредбама (што у основи значи да верују у потчињеност рабинској власти). А према рабинским ауторитетима, пре него што се не-Јеврејин преобрати у јудаизам да би се обрезао, он прво мора да похађа часове и пролази тестове, како би показао да разуме рабинско тумачење Писма. Односно, верују да не-Јевреји могу да се преобрате у јудаизам само пратећи оно што се назива Гиур (конверзија других народа). Међутим, Корнелије и његова породица нису били подвргнути рабинима, нити су они пратили Гиур процес, али Јахве је ипак одлучио да ода почаст чињеници да су прихватили Јешуу као Месију.
Када се Кефа вратио у Јерусалим, „обрезани који су поверовали“ (тј. рабински верници у Јешуу) препирали су се са њим због сведочења не-Јеврејима.
Дела апостолска (Ma’asei) 11:1-3
1 Апостоли и браћа који су били у Јудеји чули су да су и не-Јевреји примили Елохимову реч.
2 И кад изађе Кефа у Јерусалим, препирали су се с њим они који су били из обрезања,
3 говорећи да је отишао у кућу необрезаних људи и да је јео с њима.
Кефа (Петар) је од почетка објаснио како му је Елохим показао да не назива ниједног човека поганим или нечистим и како је Јахве излио Дух на Корнелија и његове укућане, иако они нису били подвргнути рабинском ауторитету. Тада су обрезани који су поверовали схватили да је Елохим одлучио одобрити не-Јеврејима покајање у живот, такође.
Дела апостолска (Ma’asei) 11:15-18
15 А кад сам почео да говорим, на њих је сишао Одвојени (Свети) Дух баш као и на нас у почетку.
16 Тада сам се сетио Господаревих речи: ‘Јован (Јоханан) је урањао у воду, а ви ћете бити уроњени Одвојеним Духом.’
17 Дакле, ако је Елохим исти дар дао њима као што га је дао и нама који верујемо у Господара Јешуу Месију, ко сам ја да бих се опирао Елохиму?”
18 Кад су то чули, умирили су се и славили Елохима, говорећи: „Дакле, Елохим је и не-Јеврејима даровао покајање у живот.”
Док се Радосна Вест прво проповедала Јеврејима посматрачима, а затим хеленизованим Јеврејима, сада се Добра Вест проповедала и не-Јеврејима. Фокус је почео да иде глобално. Па када је Јахве излио свој Дух на многе хеленизоване (тј. реформисане) Јевреје у Антиохији, апостоли су тамо послали Барнабу (Варнава). Када је Барнаба био послан, то га је учинило ауторитативним апостолом.
Дела апостолска (Ma’asei) 11:19-25
19 А они што су се расули због прогона који је настао због Стефана, отпутовали су све до Феникије, Кипра и Антиохије, али нису проповедали реч никоме осим Јеврејима.
20 Али међу њима су били и неки с Кипра и из Кирене који када су дошли у Антиохију су разговарали са Хеленистима, проповедајући о Господару Јешуи.
21 А Господарева рука је била с њима, и многи су поверовали и обратили се Господару.
22 Глас о њима дошао је до ушију заједнице у Јерусалиму, па су послали Барнабу у Антиохију.
23 Кад је он стигао и видео Елохимову благодат, обрадовао се и све их храбрио да одлучним срцем остану верни Господару.
24 Јер је он био добар човек, пун Одвојеног Духа и вере. А велико мноштво људи је додано Господару.
25 Зато је отишао у Тарс да потражи Шаула.
Касније, у Делима, у поглављу 13, Дух је рекао да су и Шаул (Павле) и Барнаба послани као (ауторитативни) апостоли, да служе не-Јеврејима.
Дела апостолска (Ma’asei) 13:1-3
1 У заједници у Антиохији пророци и учитељи били су: Барнаба, Симеон звани Нигер, Луције из Кирене, Манаин, који је одгојен с тетрархом Иродом, и Шаул.
2 Док су једном обављали службу Господару и постили, Одвојени Дух је рекао: „Одвојте ми Барнабу и Шаула за дело на које Сам их позвао.”
3 Затим су постили и молили се, и потом положили руке на њих и послали их.
Док се бавимо овом темом, требали бисмо нагласити да су неки (погрешно) научени, да је тада постојало само 12 ауторитативних апостола (и да их више није било). То је учење очигледно погрешно, јер је Дух послао Шаула и Барнабу као ауторитативне апостоле у Делима апостолским 13. Даље, у Првој посланици Солуњанима, Силван и Тимотеј се спомињу као ауторитативни апостоли. Стих 1:1 их наводи као ауторе посланице.
Прва посланица Солуњанима (Thessaloniquim Aleph) 1:1
1 Павле, Силван и Тимотеј солунској заједници, у Елохиму Оцу и Господару Јешуи Месији: Наклоност вама и мир од Елохима, нашег Оца, и Господара Јешуе Месије.
Тада су у Првој посланици Солуњанима 2:6 идентификовани као Месијини апостоли.
Прва посланица Солуњанима (Thessaloniquim Aleph) 2:6
6 И нисмо тражили славу од људи – ни од вас, ни од других – иако смо вам као Месијини апостоли можда могли постављати захтеве.
Иако никада није било више од 12 апостола пре Јешуиног узласка на небо (тј. апостола позваних пре Јешуиног узласка на небо), требало би очекивати да ћемо видети много апостола после узласка, јер је дар апостолства један од дарова које је сам Јешуа дао, како би Његови свеци могли да буду опремљени за службе и да се Његово глобално царство уједини. Ови дарови су требали да трају док не постигнемо јединство вере и будемо савршени људи. Пошто још нисмо савршени, а пошто наше тело још није уједињено, ови дарови су намењени и за данашњицу.
Ефесцима посланица (Ephesim) 4:11-13
11 И дао је неке да буду апостоли, неке да буду пророци, неке да буду проповедници Добре Вести, неке да буду пастири и учитељи,
12 како би усмеравали свете за рад у служби за изградњу Месијиног тела,
13 док сви не дођемо у јединство вере и познања Сина Елохимовог, до савршеног човека, до мере обиља угледа Месијиног;
Надаље, посвећени апостоли и пророци су говорили да се радују паду Вавилона (код 7 трубе). С обзиром, да је ово још један будући догађај, требало би очекивати да ћемо у нашем покрету видети препород апостолских и пророчких дарова, тако да се овај стих може испунити.
Откривење (Hitgalut) 18:20
20 Радујте се над њим, О небеса, и сви ви посвећени апостоли и пророци, јер му се Елохим осветио за вас!”
Међутим, наш циљ није имати независне апостоле, пророке, еванђелисте, пастире и учитеље. Уместо тога, наш циљ је да успоставимо исправан поредак међу њима, што води ка Јешуином царству. Погледајмо овај поредак док се враћамо књизи Дела апостолских.
Јахве је већ показао да не поштује рабински процес конверзије не-Јевреја у Делима апостолским 10., а Кефа је раније објаснио ситуацију неколицини обрезаних који су поверовали. Међутим, остатак фарисеја који су поверовали очигледно нису примили поруку, јер су још неки фарисеји који су поверовали дошли из Јудеје у Антиохију, говорећи хеленизованим Јеврејима у Антиохији да уколико се не покоре рабинском обичају и науци о обрезивању, не могу бити спашени. Овај рабински поступак конверзије не-Јевреја овде се назива обичајем Мошеа (Мојсија). Ово није Мојсијева Тора, већ обичај и поступак рабина, који очекују да га се сви придржавају. Пошто Шаул и Барнаба више нису веровали у рабински обичај и традицију, то је водило „малом растанку и спору“, и одлучено је да они пођу у Јерусалим, виде апостоле и старешине, како би била донета једна одлука за све скупштине широм света.
Дела апостолска (Ma’asei) 15:1-2
1 Неки људи дошли су из Јудеје и учили браћу: „Ако се не обрежете по [рабинском] Мојсијевом закону, не можете се спасти.”
2 А кад је између њих и Шаула и Барнабе настала велика расправа и препирка, одредили су да Шаул и Барнаба и још неки од њих оду к апостолима и старешинама у Јерусалим, поводом тог питања.
Потребно је неколико седмица да се пењете пешице из Антиохије до Јерусалима, а у стара времена путовање је могло бити и опасно. Често је било разбојника и лопова, а ипак, Шаул (Павле) и Барнаба су очигледно сматрали да је то вредно путовања. То је сигурно зато што су разумели да мора постојати једна доктрина, или ће се Јешуино тело раздвојити.
Дела апостолска (Ma’asei) 15:4-5
4 Кад су стигли у Јерусалим, љубазно их је примила заједница и апостоли и старешине, а они су их известили шта је све Елохим преко њих учинио.
5 Али неки из фарисејске секте, који су поверовали, устали су са својих места и рекли: „Треба их обрезати и обавезати их да држе Мојсијев закон.”
Приметите како је редослед који су предложили фарисеји који су поверовали исти као редослед рабинског процеса конверзије не-Јевреја (Гиур). Прво, преобраћеници морају да науче рабинско тумачење Торе. Тада их треба физички обрезати (у складу с такозваним Мојсијевим обичајем), а затим могу држати Тору (према рабинском тумачењу).
Велики проблем са фарисејским аргументом је тај што рабински поредак потиче од левитског реда (за који је Јешуа послан да га замени). Након што је дошло до “дуге расправе”, Кефа је устао рекавши да га је Јахве изабрао да не-Јеврејима преноси Добру Вест. На нове обраћенике он није ставио никакав облик рабинског ауторитета, а ипак им је Јахве дао Дух, па зашто су онда рабини покушавали да ставе јарам рабинског ауторитета на врат нових верника? Напокон, апостоли су се такође надали да ће их спасити Јахвина наклоност (пре него послушност рабинској традицији).
Дела апостолска (Ma’asei) 15:6-11
6 На то су се апостоли и старешине окупили да размотре то питање.
7 Након дуге расправе, Кефа (Петар) је устао и рекао им: „Људи, браћо, добро знате да ме је Елохим од првих дана изабрао између вас, да из мојих уста не-Јевреји чују речи Добре Вести и поверују.
8 И Елохим, који познаје срца, посведочио је давши им Одвојени (Свети) Дух као и нама.
9 Он није направио никакву разлику између нас и њих, него је вером очистио њихова срца.
10 Зашто сада искушавате Елохима стављајући ученицима на врат јарам [рабинске традиције] који ни наши праочеви ни ми нисмо могли носити?
11 Него верујемо да ћемо бити спасени по благодати Господара Јешуе Месије, исто као и они.”
Тада су Шаул и Барнаба повезали сва чуда која је Елохим чинио међу не-Јеврејима (иако они нису били подвргнути рабинском ауторитету).
Дела апостолска (Ma’asei) 15:12
12 Тада се цело мноштво утишало и слушало како Барнаба и Шаул причају о многим чудима и знаковима која је Елохим преко њих чинио међу не-Јеврејима.
Јаков је тада рекао да је проценио да они не би требали да “муче” повратнике не-Јевреје стављањем јарма рабинског ауторитета на њих, већ да би могли ући у скупштине уздржавајући се од четири ствари за које Јахве спреман да појединца “истреби” из народа (које су идолопоклонство, сексуални неморал, задављено (или нечисто) месо и крв). Јаков је оценио да ако се не-Јевреји почну уздржавати од ове четири ствари, тада би могли ући у синагоге, где се Мојсијева Тора чита наглас сваке седмице, од давнина. Дакле, уместо да започињу с предавањима и покоре се рабинском ауторитету, Јевреји повратници и Ефремити враћали би се у склад са Јахвином речју природније и без потребе да им се намеће или убацује рабинска традиција у Мелхиседеков поредак.
Дела апостолска (Ma’asei) 15:13-21
13 Кад су завршили с говором, Јаков је рекао: „Људи, браћо, саслушајте ме.
14 Симон је детаљно испричао како је Елохим први пут погледао на не-Јевреје да из њих изабере народ за Своје име.
15 С тим се слажу и речи Пророка, као што је написано:
16 ‘После тога ћу се вратити и опет ћу изградити Давидову колибу која је пала. Опет ћу изградити њене рушевине и опет ћу је подићи,
17 да би преостали људи тражили Јахву, заједно са свим не-Јеврејима, који се називају Мојим именом, говори Јахве, који чини све то.
18 Позната су Елохиму сва Његова дела од вечности.’
19 Зато ја просуђујем [тј. одлучујем] да не треба стварати неприлике онима међу не-Јеврејима, који се окрену Елохиму,
20 него им треба написати да се уздржавају од онога што је онечишћено идолима, од блуда, од удављенога и од крви.
21 Јер Мојсије кроз многе генерације по градовима има оне који га проповедају, читају се списи сваког Шабата у синагогама.”
Јаковљева употреба речи просуђујем у стиху 19 је важна. Верзија Краља Џејмса то представља као “пресуду”. То би се такође могло преводити као „правило“.
Дела апостолска (Ma’asei) 15:19 КЏВ
19 Стога је моја пресуда да не стварамо неприлике онима, који су међу не-Јеврејима окренути ка Елохиму:
Оно што морамо запамтити је да су апостоли управо изашли из рабинског јудаизма (или су можда били у последњим фазама тога). У рабинском јудаизму, о стварима се одлучује сазивањем савета или суда, који се често назива beit din или домом суда. У сваком таквом савету или суду мора постојати ред и вођа. У већем суду (попут Синедриона) вођу често називају nasi (“nah-see”), што значи председник или принц. Стога, када је Јаков рекао да је просудио, то је значило да доноси одлуку (или казну) савета.
И шта је било пресуда Јерусалимског савета? Јаков је рекао да не-Јевреји не требају да прихвате рабински јарам пратећи Гиур процес. Уместо тога, једноставно су се морали уздржати од четири ствари које у Тори носе смртну казну. Тада би им могло бити дозвољено да уђу у локалне синагоге, где су могли чути проповедање Мојсијеве Торе. На тај начин су могли научити да држе Тору временом, као што их је Дух водио, а да притом не морају да приме рабински јарам.
Ова одлука је трајала све док рабини нису укључили Birkhat HaMinim (проклетство над верницима у Јешуу) у њиховим службама у синагогама крајем првог века. Након тога, назарећани су протерани из рабинских синагога и морали су да оснују сопствене домове за обожавање. Међутим, почетна тачка за улазак у богослужење је остала иста. Морамо се суздржати од ствари које су загађене идолима, сексуалног неморала, задављеног меса и крви. Тада можемо ући у скупштине и учествовати у блиском заједништву.
Јерусалимски савет је служио и као прва инстанца онога што Шаул назива темељем апостола и пророка. Будући да се глобално јединство може догодити само када постоји доктринарно јединство, то је темељ на којем се мора градити Јешуин глобални дом обожавања.
Ефесцима посланица (Ephesim) 2:19-22
19 Дакле, више нисте странци ни дошљаци, него сте суграђани светих и чланова породице Елохима,
20 саграђени на темељу апостола и пророка, а угаони камен темељац је сам Јешуа Месија.
21 У коме је цела грађевина складно повезана и израста у посвећени храм у Господару,
22 у коме се и ви такође изграђујете заједно за место пребивања Елохима у Духу.
Можда овај духовни храм можемо визуализовати као што је на горњој слици.
Сви су левити и свештеници у левитском реду имали своје посебне задатке, али ипак су морали радити заједно, или у супротном храм не би функционисао. Десеци и понуде морале су се прикупити до централне тачке и дистрибуирати се поштено, тако да је свако могао себи приуштити да остане сконцентрисан на свој посао. Само радећи као тим под вођством били су у могућности да створе место, где су људи могли да дођу и обожавају.
Слично томе, у Мелхиседековом поретку сви апостоли, пророци, еванђелисти, пастири и учитељи имају своје посебне задатке, а ипак морају радити заједно, или Јешуино глобално царство неће бити успостављено. У билансу ове књиге видећемо систем за десетке и приносе, тако да ће сви Јешуини службеници бити у стању да остану усредсређени на свој посао. Видећемо и како треба да раде заједно као тим под вођством, тако да заједно могу да створе место где Јешуин народ може да дође и обожава.