Која је улога жене као супруге и као сестре у скупштини и заједници? Ово је тема која би могла да попуни књиге, али остаћемо усредсређени на основе.
Јахве је створио жену Еву (Хаву) као помагачицу која одговара њеном мушкарцу.
Прва књига Мојсијева (B’reisheet) 2:18
18 Јахве Елохим је затим рекао: „Није добро да човек буде сам. Начинићу му одговарајућу помоћницу.”
Реч “одговарајућа” је хебрејска реч neged. Ова се реч односи на колегу или пријатеља који стоји „насупрот или испред“ свог мужа.
ОТ: 5048 neged (neh’-ghed); од ОТ: 5046; предњи део, тј. део насупрот; конкретно колега или пријатељ; уобичајено (прилошки, нарочито са предлогом) насупрот или испред:
Док је жена створена као помагач, она није створена да буде робот, или као дрон који нема свог ума. Уместо тога, она је њена личност, али требало би да употреби своје таленте и способности да помогне свом мужу да успе. Циљ је да заједно учине све што могу за Јахву и Његов народ Израел. Зато што је жена створена на другачији начин, она може да види ствари са другачије тачке гледишта. Ако се користи аналогија духовне војске, онда је мушкарац официр, жена је наредница, а деца су позорници. Док је официр одговоран за све одлуке, добар официр се редовно консултује са својим наредником и пажљиво слуша његове савете. Зна да његов наредник има другачију перспективу, а ипак цени његове увиде и подршку.
Будући да жене нису роботи (већ су жива бића која имају своје увиде и мишљења), у неком ће тренутку доћи до неслагања између мушкарца и његове жене. Решење за то је схватити да је Јахве начинио мушкарца да буде глава куће и да се жена треба покорити свом мужу као вођи. То је баш као што се мушкарац, заузврат, мора подредити Јешуи као свом вођи. Ова веза пружа Јешуино царство у дом.
Прва посланица Коринћанима (Qorintim Aleph) 11:3
3 Али желим да знате да је сваком мужу глава Месија, а жени је глава муж, а глава Месије је Елохим.
У идеалном браку, муж би требао разговарати са својом женом о свему и пажљиво слушати њене савете. Не мора нужно прихватити њен савет, али ипак би требао пажљиво слушати да чује шта су њене бриге и како да их најбоље реши. Затим све главне ствари предочити Јахви у молитви (као свештеник куће) и пустити Јахву да донесе коначну одлуку. (Као што смо рекли, ако не чује Јахвин глас, може питати једног од пророка или апостола у скупштини, што значи да мора бити у коректним односима).
Будући да је она „насупрот“ свом мужу, и зато што није створена да буде дрон, жена се не може увек слагати са својим мужем у свему. Ипак, чак и када се не слаже, она мора да се покори мужу, да га поштује и даје све од себе да његове одлуке успеју.
Са своје стране, мушкарац треба да воли своју жену и да да себе за њу, као што Месија воли своју невесту и као што је дао Себе за њу. То је исправно чак и када се не осећа као да га његова жена поштује. (У браку, свака страна мора дати све од себе, било да друга страна даје све од себе, или не.)
Ефесцима посланица (Ephesim) 5:22-28
22 Жене потчините се својим мужевима, као Јахви,
23 јер је муж глава жени као што је и Месија глава заједнице, и чијег је Он тела Спаситељ..
24 И као што је заједница подређена Месији, тако нека и жене буду својим мужевима у свему.
25 Мужеви, волите своје жене, као што је и Месија волео заједницу и Себе предао за њу,
26 да је посвети, очисти и опере водом кроз реч,
27 да би представио Себи славну заједницу, без мрље или боре или било чега таквог, посвећену и без мане.
28 Тако и мужеви треба да воле своје жене као своје тело. Ко воли своју жену, воли самог себе.
Жени може бити тешко да поштује свог мужа ако он њу не поштује. Тешко јој је и да га поштује ако је он не слуша. Па иако то може бити понижавајуће, жена може привући пажњу свог мушкарца тако што се према њему односи с поштовањем (без обзира како се он према њој односи). Чак се и неверујући (или непобожни) мушкарци могу придобити на овај начин.
Прва Петрова посланица (Kepha Aleph) 3:1-7
1 Тако и ви, жене, будите покорне својим мужевима, да бисте оне који нису послушни Јахвиној речи, придобиле без речи својим понашањем,
2 кад виде ваше чисто понашање и дубоко поштовање.
3 И нека ваш украс не буде споља – у плетењу косе и украшавању златом или у ношењу фине одеће –
4 радије нека то буде особа скривеног срца, са непоткупљивом лепотом нежног и тихог духа, који је веома драгоцен у очима Елохима.
5 Јер су се на тај начин, у ранијим временима, посвећене жене које су се уздале у Елохима, такође украшавале, покоравајући се својим мужевима.
6 Тако је и Сара била послушна Авраму и називала га „господарем”. А ви сте њене кћери ако чините добро и не бојите се никаквог застрашивања.
7 Тако и ви, мужеви, поступајте са њима у складу са доктрином, одајући част женама, као слабијим посудама, јер су и оне с вама наследнице милостивог дара живота, иначе ће ваше молитве наићи на препреку.
У стиховима 5-6, Кефа (Петар) каже да је добро да сестре опонашају Сару, која се покорила њеном мужу, и називала га адони (мој господар). Без обзира да ли га је свакодневно звала господарем или не, чини се да је о њему мислила као о свом господару. Иако је ова пракса престала да буде популарна од када је демократија заменила хришћанска краљевства Европе, она је из Писма и може отклонити нека брачна питања.
Демократија сматра да су мушкарци и жене једнаки у очима закона. Ово може проузроковати брачне потешкоће у томе што охрабрује жену да себе види као „једнаку“, а не као помоћника свог мушкарца. Међутим, Писмо нас учи патријархату у којем мушкарци воде, а жене помажу. Када жена назове свог супруга Адоном (Господарем), то показује да је истинска Сарина кћерка и да покушава да поштује свог супруга. Иако се то често не поштује културолошки, то је оно што Писмо говори да се чини.
Стих 7. нас подсећа да посао мушкарца није да покорава своју жену. Уместо тога, посао је жене да се понизи и покори. Такође је посао мушкарца да се према њој односи с љубављу, без обзира да ли она схвата потребу да се покори или не. Он треба да поступа с њом на овај начин, тако да његове молитве не би наишле на препреку.
ВРСНА ЖЕНА
Неке хришћанске традиције уче да жена не би требало да ради ван куће. Међутим, Писмо не ограничава жене на дом. На пример, Приче Соломонове 31. певају похвале врсној жени која послује у заједници. Уз мудрост, марљивост и напоран рад она служи не само свом мужу и породици, већ и потребитима у својој заједници.
Приче Соломонове (Mishle) 31:10-24
10 Ко ће врсну жену наћи? Она вреди много више од бисера.
11 На њу се ослања срце мужа њеног, и добитак му неће недостајати.
12 Узвраћа му само добро, а не зло, све дане живота свога.
13 Тражи вуну и лан и сваког се посла радо прихватају руке њене.
14 Она је као лађа трговачка, издалека доноси храну своју.
15 Устаје док је још ноћ и укућанима својим храну даје, и део својим слушкињама.
16 Размишља о њиви и затим је купује. Од рада руку својих виноград сади.
17 Она опасује себе снагом, и ојачава руке своје.
18 Она опажа да добро тргује, и ноћу јој се светиљка не гаси.
19 Руке своје према преслици пружа, у рукама својим вретено држи.
20 Руку своју пружа сиромашном: Да, руке пружа потребитом.
21 Не боји се за укућане своје кад је снег, јер су сви из дома њеног у топло и удобно одевени.
22 Израђује себи покриваче. Одећа је њена од лана и вуне пурпурне боје.
23 Муж се њен познаје на капијама градским, кад седи са старешинама земље своје.
24 Хаљине израђује и продаје их, а трговце снабдева појасима.
Реч врсна је хебрејска реч chayil (חִיל). Ова реч је преведена на различите начине, али се односи на особу која има моћ и храброст, попут војника или ратника.
ОТ: 2428 chayil; од ОТ: 2342; вероватно сила, било да су то људи, средства или други ресурси; тј. војска, богатство, врлина, храброст, снага:
Идеја је да жена из Прича Соломонових 31. буде снажна жена која даје сву своју одважност како би подржала свог мужа, породицу и своју заједницу. Она такође помаже да се изгради углед њеног мужа у заједници, тако што ће му бити част седети пред капијама (стих 23). Те су ствари још увек идеал за жене у време Обновљеног савеза.
СЕСТРЕ У СКУПШТИНИ
Док се жена треба покорити свом мужу, то не значи да треба да се покорава осталим мушкарцима у скупштини. Такође, од ње се не захтева да потпуно ћути у скупштини. Уместо тога, доктрина жене која мора да ћути у скупштини заснива се на погрешном тумачењу Прве посланице Коринћанима 14:34-36.
Прва посланица Коринћанима (Qorintim Aleph) 14:34-36
34 жене нека ћуте у заједницама, јер им није дозвољено да говоре. Него нека се потчине, као што и Тора каже.
35 А ако желе нешто да науче, нека код куће питају своје мужеве, јер не приличи жени да говори у скупштини.
36 Па зар је [аи] Елохимова реч од вас изашла? Или је допрла само до вас?
Први пут када ово читамо могло би се чинити као да Шаул говори да жене морају ћутати у скупштинама, и да он наводи Тору као ауторитет за то. Међутим, то не може бити тачно, јер Тора не говори овакве ствари. Даље, према том погрешном тумачењу, чини се да стих 36. долази ниоткуда. Па, шта говори овај одломак?
[Напомена: иако верујемо да је Обновљени савез прво написан на хебрејском или арамејском језику, такође се чини да постојећи арамејски и хебрејски рукописи или нису оригинали, или ако су оригинали, да су много модификовани (хеленизовани). Због тога грчке текстове обично користимо за анализу, јер изгледа да су старији.] У (грчком) Textus Receptus, стих 36. започиње с предлогом аy (аи). Стронгов Конкорданс нам говори да ова реч описује оно што се назива дисјункција или поређење.
НТ: 2228 (аи) е (аy!); примарна речца разликовања два повезана термина: дисјунктив, или; компаратив, него:
Ова реч означава оштар контраст двеју ствари које спаја. Када се користи на почетку реченице, “аи!” (аи) може значити “или”, али обично значи нешто више попут шпанског “¡Аy!” или хебрејског Оy! (“Непријатељи!”). Ако бисмо превели (аи) на енглески језик у Шауловом контексту, то би вероватно превели у нешто попут: “Ох, каква бесмислица!”
У првом веку нису постојали наводници ни на хебрејском, ни на арамејском, ни на грчком. Дакле, овде има смисла да Шаул цитира другог аутора у стиховима 34. и 35., док у стиху 36. исмева оно што је други аутор рекао.
Прва посланица Коринћанима (Qorintim Aleph) 14:34-36
34 [Цитирање:] “жене нека ћуте у заједницама, јер им није дозвољено да говоре. Него нека се потчине, као што и Тора каже.
35 [Цитирање:] А ако желе нешто да науче, нека код куће питају своје мужеве, јер не приличи жени да говори у скупштини.” [крај цитата]
36 [Шаулов одговор] Ох! [Каква бесмислица!] Па зар је Елохимова реч од вас изашла [тј. потиче]? Или је допрла само до вас [значи, зашто сте ви једини који знају за ову наводну заповест из Торе]?
А као додатни сведок, арамејска Пешита користи сличан узвик, “Ох!” (או) што се чини у складу са идејом да Шаул исмева овог другог аутора).
| Прва Коринћанима 14:36
36 Ох! [או [Па зар је Реч од Елаха од вас изашла? Ох! [או [Или је допрла само до вас? |
או דלמא מנכון הו נפקת מלתה דאלאהא. או לותכון הו בלהוד מטת |
Иако је вођство скупштине мушко, није пожељно да жене буду потпуно тихе у скупштини, јер је цела идеја иза окупљања, обезбедити место за оне који имају Јешуин дух у својим срцима да се окупљају, обожавају и величају Елохима сваке седмице. То може бити у многим формама, али треба постојати време када они који говоре у језицима требају говорити, кад год постоји прави тумач. И док нема жена апостола, могу постојати истинске жене пророчице и мора постојати време да оне проговоре, а други да пресуде. Неки од тих говорника могу бити жене.
Прва посланица Коринћанима (Qorintim Aleph) 14:27-29
27 И ако неки говоре у језицима, нека то чине највише двојица или тројица, и то по реду, а неко нека тумачи.
28 А ако нема тумача, нека ћуте у заједници, нека говоре себи и Елохиму.
29 И нека говоре два или три пророка, а други нека просуђују.
Желимо да наша окупљања духовно хране и буду радосни термини који воде људе ка обраћењу. Да би се то догодило, мушкарци и жене морају сарађивати и разговарати. Када се то ради у складу са Јешуиним Духом, у томе нема ништа неуредно (као што су жене говориле у време када је Јешуа био присутан). Главна ствар је слушати Елохимов глас и говорити само оно што Елохим жели да се говори. (Тако је увек сигурно.)
Једна ствар коју Ефремити изгледа тешко могу да прихвате је то што су мушкарци и жене били одвојени када су улазили у храм и у побожне синагоге. Ово се заснива на стиховима у Левитима 15:19-20, који се баве ритуалима нечистоће током жениног месечног чишћења.
Трећа књига Мојсијева (Vayiqra) 15:19-20
19 Ако жена има исцедак, а исцедак из њеног тела је крв, нека због месечног циклуса буде нечиста седам дана. Свако ко је дотакне биће нечист до вечери.
20 На шта год легне, док је због месечног циклуса нечиста, биће нечисто, и све на шта седне биће нечисто.
Многе ствари нас могу учинити ритуално нечистима. Иако није грех бити ритуално нечист, то ипак значи да човек не може да води обреде. (Други кажу да не би требало ни да присуствује обредима ако је ритуално нечист, али то није доказано.) О овим стварима детаљно разговарамо у „О ритуалној чистоћи“, која је део Назарећанских Студија Писма, свезак 1. Међутим, у практичном смислу, оно што ово значи је да свештеници, старешине и ђакони (и заиста свако ко може) дају све од себе да у данима Шабата и празника не буду ритуално нечисти. Ово такође укључује да у тим данима нису имали брачне односе.
Друга књига Мојсијева (Shemote) 19:15
15 Затим је рекао народу: „Будите спремни [дословно: против] за трећи дан. Не прилазите женама.”
Традиционално, у синагогама се одваја по полу (а мала деца иду с мајком). Један од разлога за то је тај што тако жене не морају никоме да говоре да ли су чисте. Иако ће млађим паровима бити тешко да остану ритуално чисти, старијима ће бити лакше да остану ритуално чисти (пошто њихове сопствене супруге више нису у својим годинама чишћења). Једноставним раздвајањем скупштине, ризик да старешине буду ритуално нечисте (и тиме нису у стању да воде обредне молитве) постаје знатно мањи.
[За детаље погледајте „О ритуалној чистоћи“ у Назарећанским Студијама Писма, свезак 1.]
Још једна ствар с којом Ефремити изгледа да имају потешкоће је јеврејски обичај жена које покривају главе. То се ради и са циљем да се прикрије женска лепота спољном свету и да се покаже да прихвата ауторитет. У Првој посланици Коринћанима 11:10, Шаул нам говори да би жена требала имати симбол власти на глави, због „анђела“.
Прва Коринћанима (Qorintim Aleph) 11:8-10
8 Јер није мушкарац настао од жене, него жена од мушкарца.
9 И није мушкарац створен ради жене, него жена ради мушкарца.
10 Зато, а и због анђела (посланика), жена треба да има власт над главом.
Реч “анђео” је у Стронговом Конкордансу НТ: 32, aggelos (изговара се ang’-el-os). Има вишеструко значење, од којих је једно пастир (тј. свештеник, старешина или други службеник). Ова реч се такође преводи као гласник (а они који раде у служби су гласници).
НТ: 32 aggelos (ang’-el-os); од aggello (значи донети вест); гласник; посебно „анђео“; (или) имплицитно, свештеник: КЏВ – анђео, гласник.
Може бити да небески гласници (анђели) имају користи због симбола праведне власти на жениној глави. Такође може бити да је овај симбол праведне власти потребан као помоћ пастирима и другим гласницима (службеницима). Али зашто би то било?
Пастировање, саветовање и други облици службе могу постати лични. Да би свој посао обављао на прави начин, пастир (свештеник) мора да развије блиске односе са онима којима служи. Природно је да жене осећају привлачност према мушкарцима у вођству, посебно када се занимају да их боље упознају. Исто је тако природно да мушкарци развијају осећаје према женама које гледају према њима, а будући да су мушкарци визуелно оријентисани, визуелни симбол ауторитета може помоћи. Пошто Сотона непрестано покушава одвлачити пажњу службеницима, што више жена може помоћи службенику да се усредсреди на Елохима прикривањем њене лепоте, то боље.
Пошто покривала за главу нису један од четири прописа из Дела апостолских 15, не правимо поделе око тога. Међутим, то је добра пракса за сваку жену која жели да ради ствари онако како су рађене у Јешуино време. (За више детаља погледајте „Покривала за главу у Писму“, у Назарећанским Студијама Писма, Свезак 1.)