У Назарећанском Израелу видели смо како народ Израела може бити подељен у две главне пророчке групе, назване два дома Израела. Јужни дом се зове Јудин дом, док се северни дом зове дом Израела или Ефраима. Првобитно јужно царство Јуде се састојало од два (или неки кажу три) племена, док је северно царство имало десет племена. У ширем смислу, уопштено гледано, данашњи Јевреји духовно потичу од Јудиног дома, док хришћани духовно потичу од северног дома Израела (Ефраим). Јешуа је био послан северном дому Израела (на Његовом првом путовању).
Јеванђеље по Матеју (Mattityahu) 15:24
24 А Он им одговори: „Ја сам послан само изгубљеним овцама дома Израеловог.”
С временом је ситуација постала сложенија, тако да данас постоји више од једне пророчке групе Јевреја и више од једне пророчке групе Ефремита. Пошто је северно царство било непослушно Тори, Јахве је послао Асирце да одведу Ефраима у физичко и духовно заробљеништво (око 732. године пре нове ере). По истеку времена у заточеништву они се још увек нису покајали, па су се расули у све народе, испуњавајући обећања дата патријарсима. (За детаље погледајте Назарећански Израел). У исто време Асирци су такође заробили већину Јевреја. Све је ово данас врста пророчког духовног ропства у Асирији. Јешуа је рекао да је дошао да ослободи ове духовне заробљенике и потлачене.
Јеванђеље по Луки (Luqa) 4:18
18 „Јахвин Дух је на мени, јер Ме је Јахве помазао да објавим добру вест сиромашнима, да исцелим оне сломљеног срца, да проповедам ослобођење [духовно] заробљенима и враћање вида слепима, да пустим [духовно] потлачене на слободу…”
У Откривењу и Последњим временима видели смо да већина Ефремита неће схватити ко су они сами док се Јешуа не врати код Армагедона, али још данас је позван мали остатак који ће помоћи да се поново успостави вера која је једном предата светима.
Јудина посланица (Yehudah) 1:3
3 Љубљени, док сам био веома марљив да вам пишем о нашем заједничком спасењу, осетио сам неопходним да вам пишем, позивајући вас да се искрено борите за веру која је једном предата светима.
Да бисмо обновили ту изворну веру, морамо схватити да је мелхиседекијанска фракција јудаизма пратила Јешуу као њеног јединог Рабина. Будући да је Јешуа наш један и једини Рабин, такође следимо рабински принцип опонашања нашег Рабина (Јешуе) у свим стварима, да ходимо онако како је Он ходио.
Прва Јованова посланица (Yochanan Aleph) 2:6
6 Онај ко каже да пребива у Њему, дужан је да и сам ходи онако како је и Он ходио.
Израз “ходите онако како је Он ходио” је хебрејски идиом, што значи да се требамо покоравати Јешуиној изјави о вери (halachah). Израз halachah односи се на начин поступања (тј. живљења) по Тори. Када ходимо као што је наш Рабин Јешуа ходио, опонашајући Га у свим стварима, тада можемо рећи да следимо Јешуу.
Јеванђеље по Марку (Marqaus) 9:38-40
38 А Јован Му одговори: „Учитељу, видели смо како један човек истерује демоне у Твоје име, па смо му забранили, јер није ишао с нама.”
39 Али Јешуа је рекао: „Не браните му, јер нико ко учини неко чудо у Моје име, неће моћи одмах затим зло говорити о мени.
40 Јер ко није против нас, за нас је.
Дакле, ако смо део остатка који је позван да ходи онако како је Јешуа ходио и да обожавамо онако како је Он обожавао, онда се поставља питање како је Јешуа живео и обожавао? Једна од тих ствари је био обичај да се на Шабат иде у синагогу.
Јеванђеље по Луки (Luqa) 4:16
16 Дошао је у Назарет, где је одрастао. И као што је био Његов обичај, Он је ушао у синагогу на дан Шабата и устао да чита.
У јудаизму, „устати да чита“ односи се на читање делова Торе и Пророка. Устати да се чита, част је која се додељује само онима који подржавају синагогу и имају добар однос са људима. У том контексту, дакле, ми који тежимо ходити онако како је Јешуа ходио, требали би да тежимо да величамо Јахвино и Јешуино име кроз подржавање јавног читања Торе у средини у којој живимо. Историја показује да су то назарећани чинили све док их католици у четвртом веку нису отерали у илегалу. На пример, узмите у обзир овај цитат оца Католичке цркве Епифанија Саламинског, који је називао назарећане јеретицима, јер су “читали Закон”. (Напомена: „Читање закона“ је хебрејски идиом за читање Торе.)
Назарећани се не разликују у битним стварима од њих [ортодоксних Јевреја], јер практикују обичаје и доктрине прописане Јеврејским Законом; осим што верују у Христа. Они верују у васкрсење мртвих и да је универзум створио Бог. Они проповедају да је Бог Један и да је Исус Христос Његов Син. Они су веома учени на хебрејском језику. Читали су Закон [Мојсијев Закон]…. Стога се разликују … од правих хришћана јер испуњавају до сада [такве] јеврејске обреде као што су обрезивање, Шабат и други.
[Епифаније Саламински, “Против кривоверја”, Панарион 29, 7, стр. 41, 402]
У првом веку, Јевреји су у земљи разумели да је Тора брачни уговор између Јахве и Израела, па је тако Тори послушна назарећанска фракција могла да се шири. Међутим, изван земље Израела не-Јевреји нису схватили улогу Торе као брачног уговора, а пошто је хришћанство лакше практиковати од назарећанске вере, хришћанство без Торе је расло брже. На крају су римски савети у Никеји и Лаодикеји забранили назарећанску израелску веру.
Хришћани не смеју да јудаизирају одмарајући се на Шабат; него морају радити тога дана, поштујући Господов дан [недељу] одмарајући се, ако је могуће, као Хришћани. Међутим, ако се било ко [Назарећанин] нађе да јудаизира, нека буде искључен из Христа.
[Римска црква; Савет Лаодикеје под царем Константином; Канон 29, 336 н.е.]
Међутим, схватимо да није све што Католичка црква ради (или чини) погрешно. Често се каже да Сотона преферира фалсификат који је што ближи оригиналу, па да видимо шта се променило од назарећанске до католичке вере – а шта није.
Ако смо вољни то да прихватимо, и назарећанска и католичка вера су организоване широм света. Обе теже успостављању глобалног царства (једна за Јешуу, а друга за Вавилон). Обе подучавају једну доктрину, иако долазе до те доктрине различито, обе додељују ауторитет за доношење одлука једном појединцу (нпр., Јаков у Делима апостолским 15, и папа). Обе имају одвојено свештенство. Ако имамо очи да видимо и вољни смо то да прихватимо, главна разлика је у томе што Римска црква има вавилонски дух и она је подложна поделама. Прво се Римска црква поделила на источну и западну половину у Великој Шизми 1054. После тога се Западна Римска црква (Западна нога) почела даље делити у протестантској реформацији 1517. године. Прве нове деноминације су формиране (нпр. Лутеранска црква), а потом су уследиле националне деноминације (нпр. Црква Енглеске, Црква Шведске). Разлог због којег се ове цркве никада не могу објединити као једно тело је тај што имају искривљену слику о томе ко је Јешуа. Зато што не знају ко је Јешуа или шта Он жели, они нису у стању да ходе онако како је Он ходио, нити да живе како је Он живео. Према томе, они нису у јединству са Јешуом (а Јешуа није у јединству са њима). Због тога ће њихова тела увек бити подељена, осим ако их не буду на силу спојили (као што је случај са предстојећом полицијском државом Новог светског поретка).
Иако је раскид са Римом био неизбежан, није Јешуино тело подељено (јер је цепање супротно уједињеној глобалној влади којој нема краја). Идеја о подељеном телу била је неприхватљива за Мартина Лутера, јер (по дефиницији) расцеп чини више од једног Месијиног тела. Зато се Мартин Лутер најпре покушао помирити с Римом (реформисати тело, а не поделити га). Тек након што га је Рим покушао убити, прихватио је потребу раскида са Римом.
Подела доводи до још веће поделе. Баш као што је хришћанска вера без Торе, била популарнија изван земље Израела од назарећанске вере, тако је и пасивно (лењо) разједињавање популарније код многих месијанаца. Пет стотина година након Лутеровог протеста, већина хришћана и месијанаца сматра да нема ништа лоше у успостављању независних служби, које не доприносе јединству већег мелхиседекијанског глобалног поретка. Заборавили су Јешуину изреку да онај ко се не окупи са Њим (и Његовим телом) расипа (и биће кажњен).
Јеванђеље по Матеју (Mattityahu) 12:30
30 Ко није са Мном – против Мене је, и ко се са Мном не окупља – расипа.
Као и у првом веку, и данас постоји много различитих група које осећају да могу „следити Јешуу“ и „чувати Тору“, а да при том не допринесу успостављању Његове глобалне мелхиседекијанске владе којој нема краја. Оно што они требају схватити је да, уколико се не придруже и док се не придруже вери коју је Јешуа учио и не допринесу расту Јешуиног глобалног мелхиседекијанског поретка, они су и даље у Вавилону (и не врше Његову вољу).
На слици су духовни Ефраимови заробљеници већ прошли кроз многе фазе на путу назад ка оригиналној вери. Међутим, истовремено постају и све више подељени, јер док заиста не напусте Вавилонски црквени систем и не врате се оригиналној вери, и даље греше. Такође треба напоменути да је последњи корак најтежи од свих прелазних корака, посебно за свадљиви Ефраим, јер уместо што прихвата још више фрагментација и подела, требао би да се врати(мо) оригиналном назарећанском позиву вере за сваког од нас, да учини(мо) оно што може(мо) и нађе(мо) место где најбоље може(мо) допринети Његовом циљу. И док не допринесе(мо) својим правим уделом, није (нисмо) истински у Његовој вољи.
Данас смо расути више него икад, а последња времена су пред нама. Нови светски поредак ће ускоро постати стварност, па како да преокренемо овај тренд? Како да почнемо са обновом глобалног тела за Јешуу, Његовим Духом? Ако Јахве жели, Назарећански Израел се нада да ће успоставити интернет службу Торе, тако да се сви они који немају локалну синагогу могу још увек окупљати и обожавати онако како је то Јешуа чинио. Ако Јахве жели, надамо се да ће то довести до више локалних окупљања и више локалних служби читања Торе, јер Јахве надахњује више старешина заједнице да подрже јавна читања (службу) Торе, како би славили Његово име у њиховим градовима. Када ми Његови људи започнемо да организујемо Његов облик обожавања у сваком граду широм света, биће испуњење онога што је предвиђено у Делима апостолским 15, тако да нови верници могу да науче како да обожавају Цара над свим царевима учествујући у њиховим локалним назарећанским синагогама.
Дела апостолска (Ma’asei) 15:19-21
19 Стога је моја пресуда да не стварамо неприлике онима, који су међу не-Јеврејима окренути ка Елохиму:
20 него им треба написати да се уздржавају од онога што је онечишћено идолима, од блуда, од удављенога и од крви.“
21 Јер Мојсије кроз многе генерације, има у сваком граду оне који га проповедају, који га читају сваког Шабата у синагогама.”
Ипак, док ће онлајн емитовање бити корисно за оне који немају локалну скупштину, још боље ће бити за побожне ако могу да учествују у њиховој локалној скупштини и сарађују са другима како би прославили и увеличали имена Јахве и Јешуе у својим срединама, јер постоји безброј користи од заједништва и скупљања, које виртуелна синагога никада не може пружити. Па ипак, молимо се да то буде добар почетак, и да нам се придружите у служењу Њему онако како Он каже да жели да Му се служи.