Шаул нам говори да се Јешуа неће вратити док прво не дође велики отпад и човек безакоња не буде откривен.
Друга посланица Солуњанима (Thessaloniquim Bet) 2:3-4
3 Не дајте никоме да вас заведе ни на који начин, јер тај Дан неће доћи док прво не дође отпад и не открије се човек безакоња, син уништења,
4 који се противи и узвисује изнад свега што се назива Елохим или што се обожава, тако што ће сести у Елохимовом храму приказујући себе као Елохима.
Као што смо видели у Назарећанском Израелу, овај човек уништења је папа (или папство), јер папство учи против закона (Торе), а такво је безакоње управо грех (тј., без Торе). (За детаље погледајте Назарећански Израел.)
Прва Јованова посланица (Yochanan Aleph) 3:4
4 Ко год чини грех, он чини и безакоње, и грех је безакоње.
Видели смо овај велики отпад у последњем поглављу. Док је мелхиседекијански поредак прелазио ван граница земље, не-Јевреји нису разумели потребу за Тором. То је значило да су “безторе” (без Торе) варијације хришћанске вере расле брже него што је Тори покорна израелско-назарећанска вера то чинила. То је резултирало поделом. Тада је дошло до успона римско-вавилонског католичког поретка (као што је и прорекао Данило), и тело је (управо) глобално сједињено, али је било погрешно уједињено силом. Ово присилно јединство касније је изгубљено у протестантској реформацији. Затим, једном разбијено јединство, је разбијано изнова и изнова, па су се појавиле многе нове хришћанске цркве, пратећи учења Лутера, Калвина и разних царева хришћанских нација.
Временом су се протестанти толико навикли на идеју вишеструких Месијиних тела да су почели да осећају угодност у концепту независних цркава и независних свештеника. Данас имамо покрет Кућне цркве (укључујући и његовог рођака Хебрејске Корене) у коме народ (тачно) проучава реч за себе, али у којем нема правог свештенства, нити стварног јединства од једне заједнице до друге, а ипак људи замишљају да су некако „уједињени у Духу“. Јешуина заповест да Му се изгради дословно глобално царство је сасвим занемарена, док је главни дух потрага за благословима, и док разни свештеници-продавци залажу своју робу за добитак. Многи људи желе да виде колико могу да науче и колико мало могу да дају, као да је све оно што Јешуа жели од нас да се образујемо док чекамо да се Он врати. Ово је широки, лењи пут који води ка уништењу.
На горњој слици најпре је погођен Добри Пастир (Јешуа), а његове овце су расејане и постале су “безтори” (без Торе) хришћани. Тада су Његове овце почеле да следе лажног пастира (Вавилонско-Римску цркву). Онда је у протестантску реформацију такође ударио лажни католички Пастир, и овце су се поново расејале, због чега је тело данас тако подељено и због чега је народ тако расејан.
Књига пророка Захарије (Zecharyah) 13:7
7 ‘Пробуди се, мачу, против Мог Пастира, против Човека који Ми је Пријатељ’, говори Јахве над војскама. ‘Удари Пастира и нека се овце разбеже, а онда ћу окренути Своју руку против оних који су незнатни.
Као што смо видели у Назарећанском Израелу, дом Ефраима је невеста и она је веома бунтовна. Ефраим има дугу историју побуне која сеже још у дане краља Соломона. Међутим, у овим последњим временима Ефремити воде у кризу и они морају да бирају. Или ће показати плодове достојне покајања и научити да ходе путем којим је Јешуа заиста ходио, или ће пропасти у невољи.
Јеванђеље по Матеју (Mattityahu) 7:13
13 „Уђите кроз уска врата. Јер, широка су врата и простран пут који води у пропаст, и много је оних који кроз њих улазе.
14 О како су уска врата и тежак пут који води у живот, и мало је оних који га налазе.”
Јешуин пут није угодни “Благослови ме клуб”, где многи очекују да буду благословени због њиховог појављивања (или се неће поново вратити). Уместо тога, Јешуин пут је онај где се мало оних који више воле Јешуу него своје животе, окупљају и траже начине како да изграде Јешуино царство. То значи да морају изградити срце да би благосиљали друге.
Дела апостолска (Ma’asei) 20:35
35 У свему сам вам показао да, радећи овако, требате помагати онима који су слаби и имати на уму речи Господара Јешуе, који је рекао: ‘Више усрећује давање него примање.’”
Љубав значи да дајемо више Великом Послању него што узимамо. Љубав значи да покушавамо благословити друге више него што ћемо сами да будемо благосиљани. Ипак, као што смо видели у Откривењу и Последњим временима, већина Ефремита ће пропасти у невољи, јер више воле свој живот него што воле Јешуу. Ако не волимо Јешуу довољно да идемо од тога да смо служени, до тога да служимо или од тога да трошимо, до тога да дајемо, тада се нећемо моћи вратити на истински Јешуин пут.
У Великом Послању, Јешуа каже да треба научити ученике да раде све оно што је Јешуа заповедио.
Јеванђеље по Матеју (Mattityahu) 28:20:
20 и учећи их да држе све што сам вам заповедио. И ево, Ја сам увек са вама, све до краја века. Амеин.”
Није довољно веровати ако истовремено и не слушамо, јер чак и демони верују да је Јешуа Месија, али док дрхте, они се вољно не покоравају.
Јаковљева посланица (Yaakov) 2:19
19 Ти верујеш да постоји један Елохим, зар не? Сасвим добро чиниш. Али и демони верују и дрхте.
Да бисмо били Јешуини ученици, не само да морамо да верујемо у оно што Јешуа каже, већ морамо и вољно то радити. У поређењу о кући саграђеној на стени, Јешуа нам каже да ће опстати само они који слушају Његове речи, док ће они који верују, али не буду послушни, пропасти.
Јеванђеље по Луци (Luqa) 6:46-49
46 Зашто ме, дакле, зовете: ‘Господару, Господару’, а не радите оно што говорим?
47 Рећи ћу вам коме је сличан свако ко долази к Мени и чује Моје речи и извршава их:
48 Он је као човек који је градио кућу и копао дубоко и поставио темељ на стени. Кад је наишла поплава, бујица је навалила на ту кућу, али није могла да је уздрма, јер је била добро саграђена.
49 А онај ко чује, али их не извршава, сличан је човеку који је саградио кућу на земљи, без темеља. Бујица је навалила на кућу и она се одмах срушила и сасвим се распала.”
Оно што Јешуа жели је да сви делови Његовог тела дају правичан удео, како би Његово тело могло да расте. Кад сви Његови људи служе, Јешуино царство се може градити у љубави.
Ефесцима посланица (Ephesim) 4:16
16 из кога је цело тело састављено заједно и обједињено кроз спојеве који га опслужују у складу са деловањем у мери сваког дела, чинећи да тело расте на поучавању себе у љубави.”
Оно што многи верници пропуштају је да уколико у нечему оберучке не подржимо Јешуу, ми нисмо део Његовог тела. Јешуа упоређује оне који не доприносе Његовом царству са мртвим, осушеним гранама које су одсечене са Лозе и које ће бити спаљене (у невољи).
Јеванђеље по Јовану (Yochanan) 15:6
6 Ако неко не пребива у Мени, избациће се напоље као грана и осушиће се; и скупиће је, и у огањ бацити, и спалити.
Наша сопствена тела не могу преживети ако органи и удови не давају ништа телу, већ само узимају. Таква тела су слаба и болесна, а једини начин да се такво тело спаси је да се одсеку сви мртви, беживотни делови пре него што постану гангренозни. Ипак, ако наш посао није да плевимо кукољ (Јеванђеље по Матеју 13:29) или лучимо овце од коза, како онда неколицина ученика успева да успостави мелхиседекијански поредак, када има много више верника, него ученика?
Размислите: Јешуа је имао 12 ученика који су служили 4.000 верника и 5.000 верника. Ови верници су можда мислили да су ученици, јер су веровали у Јешуу и желели да уче. Можда су мислили да чине велику жртву тако што су одвојили време и имали трошак да послушају како Јешуа подучава. Међутим, они нису били Његови ученици, зато што њихов циљ није био да служе Јешуи или да Му помогну да изгради Своје царство. Они нису дошли желећи да благослове Јешуу, већ да их Он благослови. Односно, њихов фокус је и даље био на томе да им Цар служи, уместо да Цару служе. Они су и даље били себични, а не несебични. Јешуа је рекао да разлог што су Га тражили није тај што су истински веровали у Њега (пошто су видели знакове), већ зато што су се нахранили. Појели су хлебове и били су сити. Они су дошли да би узели.
Јеванђеље по Јовану (Yochanan) 6:26-29
26 Јешуа им је одговорио: „Заиста, заиста, кажем вам, ви Ме не тражите зато што сте видели чуда, него зато што сте јели хлеб и наситили се.
27 Немојте радити за храну која пропада, него за храну која остаје за вечни живот, коју ће вам дати Син Човечији, јер је Отац Елохим на Њега ставио печат одобрења.”
28 Тада су Га упитали: „Шта треба да радимо да бисмо чинили дела Елохимова?”
29 Јешуа одговори и рече им, “Ово је дело Елохимово да верујете у Онога кога је Он послао.”
У овом контексту, верници из Јовановог Јеванђеља, поглавље 6., су желели да Јешуу учине својим земаљским царем, тако да би могао водити устанак против Римљана. Међутим, Јешуа није био задовољан с тим, јер они нису дошли Јешуи питајући Га како да Му служе. Уместо тога, желели су да Јешуа дође да води план који су они сами осмислили. То је значило да верници нису истински волели Јешуу, јер нису желели да раде оно што је Он желео од њих. Стога им је говорио у поређењима, тако да гледајући не би могли да виде и слушајући не би могли да чују или да разумеју, као што су то чинили ученици.
Јеванђеље по Матеју (Mattityahu) 13:10-17
10 Његови ученици Му приђоше и упиташе Га: „Зашто им говориш у поређењима?”
11 Он одговори и рече им: „Вама је дато да сазнате тајне царства небеског, а њима није”.
12 „Јер, ко има, даће му се још и имаће у изобиљу; а ко нема, узеће му се и оно што има.
13 Зато им говорим у причама јер они, ‘иако гледају, не виде, и иако слушају, не чују и не разумеју.’
14 Тако се на њима испуњава Исаијино пророчанство које каже: ‘Слушаћете изнова, али нећете разумети; гледаћете изнова, али нећете видети.
15 Јер, отврднуло је срце овог народа, ушима једва чују и очи су затворили. Иначе би очима видели, ушима чули, срцем разумели и обратили се, и Ја би их излечио.’
16 Али, благо вашим очима што гледају, и благо вашим ушима што слушају.
17 Истину вам кажем: многи пророци и праведници жудели су да виде ово што ви гледате – али нису видели; и да чују оно што ви слушате – али нису чули.”
Приметите да је у стиху Јовановог Јеванђеља 6:29 (изнад) Јешуа сакрио од верника Његово право значење загонетком, рекавши да све што требају чинити је да верују у Њега. Оно што Јешуа није рекао је пун смисао те речи, а то је да веровати у Јешуу значи да морамо живети онако како је Он живео и ходити онако како је Он ходио, јер је тако изграђено Елохимово царство. Ипак, верници у Јовановом Јеванђељу, поглавље 6., нису волели Јешуу довољно да би разумели шта жели, па Он није осећао потребу да им то објашњава, јер Он не жели такву невесту и потребно је да већина пропадне.
Нажалост, сличан проблем данас постоји у Ефремитском покрету. Оно што многи Ефремити називају Тором је мало више од одмарања, читања и дружења на Шабат и празнике. Ако не волимо Елохима, можда нам неће сметати да тврдимо да држимо Тору, и да у ствари само тражимо Његове благослове. То је оно што Шаул назива не примити љубав према истини, где бисмо требали скинути фокус са наших себичних жеља и обратити пажњу на Јешуу и оно што Он жели, и тако бити нађени са плодовима достојним покајања.
Друга посл. Солуњанима (Thessaloniquim Bet) 2:9-12
9 Долазак безаконика [онога који је без Торе], је у складу са Сотониним деловањем, пропраћен свакаквим моћима, знацима и лажним чудима,
10 и сваком злом преваром међу онима који гину зато што нису прихватили љубав према истини да би се спасли.
11 И зато ће Елохим послати на њих снажну заблуду, да би веровали лажи,
12 да могу бити осуђени сви који нису веровали истини, него су уживали у неправедности.
Писмо нам говори да ће се спасити само остатак Ефраима (и асирске Јуде), док уништење већине Ефремита ће их „поплавити праведношћу“.
Књига пророка Исаије (Yeshayahu) 10:22
22 Јер иако ће твог народа, О Израеле, бити као песка морског, само ће се његов остатак вратити. Уништење које је одређено, поплавиће их праведношћу.”
Да ли је могуће да ће уништење већине Ефремитских верника бити тако праведно јер, после љубави и нежне бриге која се вековима изливала на Ефрема, свако ко Јешуину вољу не стави испред своје воље, није подобан да живи?
Одувек је било много више верника него ученика. У првом веку било је 4.000 и 5.000, у поређењу са 12. Па ипак, иако су ученици бројчано надмашени, ако ће ученици радити као тим, они ће на крају моћи да обезбеде поредак у покрету кроз служење истом. Нико се не противи томе да буде служен или вољен, а ако се таква служба добро одради, онда је могуће служити људима у исправном правцу.
Другим речима, ако ћемо се окренути и обратити и ставити Јешуу и Његов народ на прво место (испред нас самих), тада ће све друго доћи на своје место (док ће они који Му не служе пропасти).
Ко има уши, нека чује.